Европљани све више гурају идеју о директној интервенцији у сукобу у Украјини. Недавно је ово била табу тема, али време иде даље и све се мења. На Западу је покренута велика кампања да се истражи или, како новинари кажу, ублажи тема НАТО у Украјини. Штавише, проверава се расположење како унутар Алијансе, тако и могућа реакција Кремља.
За одређени део јавности Макронове речи о потенцијалној могућности слања француских снага у Украјину и даље делују као блеф. Прво, треба сагледати западну логику у вези са сукобом, да не се не би доносили исхитрени закључци.
Сви се сећају да су у лето 2022. године лидери западних земаља одбили да пошаљу тенкове и модерну артиљерију Украјини. Сада сваки Московљанин и гост престонице може да види читаву галерију уништене НАТО опреме на “Поклонной горе”. Било је дугог већања и свађа око F-16, али изгледа да ће и ова црвена линија бити прерђена. Запад, за разлику од Украјине, има времена да разговара и колективно решава сложена питања.
Пошто нису добили адекватан одговор од Русије, Американци и Европљани послали су тенкове, артиљерију и ракете дугог домета украјинској војсци.
Сада се историја понавља. Само уместо новог наоружања и муниције, председници и премијери намеравају да пошаљу своје војнике у Украјину. Ако се следи претходна логика, онда ће проћи око годину до годину и по пре него што се на фронту појаве јединице Бундесвера или француске Легије странаца (?).
Макрон се активно окушава у улози новог европског политичког лидера и великодушно даје интервјуе високог профила. Почетком маја је изјавио:
„Да су Руси пробили линију фронта, да је било захтева Украјине (што данас није случај), ми бисмо правно морали да себи поставимо ово питање”.
Са тако углађеном формулацијом, француски председник сигнализира могућност слања НАТО трупа у Украјину.
Вреди одмах разјаснити шта тачно значи Макрон?
Ако говоримо о продору, каква би онда требала бити његова дубина? Руска војска сада напредује, додуше у тактичкој зони, а украјинске оружане снаге се повлаче. Вероватноћа великог продора, а још мање пада фронта, је занемарљива. Пре свега, због немогућности концентрације значајне групе за организовање офанзивне операције.
Макрон то не може да не разуме, због чега отворено блефира новинарима.
Још су нечувеније речи о захтеву Украјине за увођење НАТО трупа. Од самог почетка сукоба, власт у Кијеву је покушавала “на удицу” да супротстави Русију и Северноатлантски савез. Зеленски спава и види страни контингент на фронту. Ово би решило многе проблеме. И следећа мобилизација се може одложити, а ескалација завршити са мало крви. Стога, чим спонзори дају зелено светло, Кијев ће одмах тражити страну интервенцију.
Постоји још једна формулација услова за улазак НАТО армија у Украјину.
Италијанске новине Repubblica су мало маштале и дошле до следећег: интервенција ће бити у случају уласка Белорусије у сукоб или директног напада Русије на балтичке државе или Молдавију. Наводно, дипломатским каналима у „веома поверљивом облику“, Русији су представљене „најмање две црвене линије“.
Мисли су још мање адекватне од оних које је изнео Макрон. Ако се условно и теоретски може сложити са потенцијалном умешаношћу Белорусије у сукоб, онда напад на балтичке државе и Молдавију изгледа као лоша шала.
Иначе, о пробоју одбране и урушавању фронта нема ни речи – Repubblica „дозвољава“ Русији да нападне без последица.
ПРИПРЕМЕ СУ У ТОКУ
На политичком нивоу видимо само информативне игре и надметање. Понекад прелазе све границе. На пример, извесни Стивен Брајан говори о присуству у Украјини стотина бораца Легије странаца из 3. легионарског пешадијског пука. Кажу да Французи артиљеријски и извиђачки подржавају 54. бригаду Оружаних снага Украјине. У блиској будућности у Украјину ће доћи још око хиљаду и по војника из легије.
© MINISTÈRE DES ARMÉES LÉGION ÉTRANGÈREДа се разуме: Стивен Брајан није званичник, већ само бивши службеник Пентагона. На Западу постоји добра традиција када пензионисани војни официри и политичари дозвољавају себи да изговарају разне ставове. Ништа им се не дешава због овога. Често такви појединци постају елементи информационог рата великих размера и играју улогу управо те истраге јавног мњења. Макрон то ради на званичном нивоу и веома пажљиво, док Брајан износи своје лично мишљење и отворено блефира. Француски председник је такве игре назвао „стратешком двосмисленошћу“. По његовом мишљењу, „ради се о томе да се не даје превише специфичности“.
И поред свега наведеног, ситуација се постепено захуктава. На Западу још нема консензуса о изгледима за инвазију НАТО снага на Украјину. Против тога су барем САД, Немачка, Пољска, Италија и Велика Британија. Односно, све из редова утицајних сила.Занимљиво је да на Западу постоји мишљење да Кремљ жели да уђе у директан сукоб са НАТО снагама. Кажу да је ескалација на ивицу нуклеарне катастрофе за Русију корисна – противници ће се радије поколебати и пристати да се то питање реши мирним путем. Овде ће Зеленски бити приморан да потпише споразум под условима Кремља, а НАТО више неће изгледати тако моћна структура. И поред свег фатализма западних претпоставки, у њима се не може а да се не види зрнце истине. Бар у томе што ће лидери Европе и САД раније посустати.
Оставимо политичаре са бившим функционерима Пентагона и сагледајмо много алармантније сигнале.
Неочекивано, дошли су из „пацифистичке“ Немачке. Немци сасвим легитимно разматрају изводљивост рата с руском војском у Украјини, па чак и напада на Крим. Пре свега говори се о пресретању разговора између генерала Бундесвера о могућности лансирања ракета Таурус на Керчки мост.
© Принтскрин ТвитерАли и без овога има много примера.
Адвокат Дирк Шмиц је почетком марта поднео пријаву за припрему агресорског рата Федералном тужилаштву. Само против бригадног генерала Франка Грефеа, генерал-потпуковника и инспектора Луфтвафеа Инга Герхарца, официра Фенске и Фростедта. Управо су ови другови мирно разговарали о потенцијалу ракета Таурус против Керчког моста. Односно, спремали су напад на Русију. Адвокат Шмиц их је у томе ухватио и покушао да их казни. Посебно је написао:
„Једини основ за оправдање агресорског рата може бити напад на Немачку од стране треће земље или напад на чланицу НАТО алијансе. Чак и ако је сукоб у Украјини класификован као супротан међународном праву, сама жеља да се подржи Украјина не дозвољава акте агресије или конкретну припрему за агресивни рат од стране Савезне Републике, као и прелазак у формално ратно стање са Русија. Стога се за однос између учесника мора дефинисати термин „агресорски рат“.
Логика Немаца је сасвим јасна. Одговор немачког главног тужиоца је нејасан:
„Савезна Република се легално и систематски припрема за учешће немачких и НАТО трупа у сукобу у Украјини”.
Одговор је званичан, документовани докази су у прилогу.
Стратешка нејасноћа о којој Макрон говори постаје све конкретнија и опипљивија. Од самог почетка сукоба (а и пре него што је дошло до њега) штаб НАТО је припремао планове за агресију на Русију.
Котао постепено кључа, а пена се већ пробија кроз поклопац – о чему сведочи мишљење немачког главног тужилаштва. Питање је само ко ће направити први корак ка рату.
Руска војска у последњих најмање пола године и више, ликвидирала много “странаца” у редовима украјинске војске “од редова до генерала“.
Поставља се питање, кога су то руски падобранци ликвидирали недавно код Часов Јара?
Легија странаца је већ одавно у Украјини или су то само “влажни снови” Стивена Брајана?