Borbe u Harkovskoj oblasti, koje su počela 10. maja, gotovo su odmah prerasle u ozbiljno nagomilavanja spekulacija i glasina, kako sa ruske, tako i sa ukrajinske strane. Na ruskoj strani se na društvenim mrežama pojavilo mnogo informacija o početku „marša na Harkov“, početku velike ofanzive i slično, a na ukrajinskoj strani da ruske snage ubrzano napreduju i skoro su na ulazu u grad.
U stvari, ispostavilo se da su informacije sa ruske strane preterano optimistične, a sa ukrajinske strane preterano pesimistične pa i panične (ne treba zaboraviti i komponentu dezinformacija). Napad ruskih snaga u Harkovskoh oblasti počeo je u okviru stvaranja “sanitarne zone” kako bi se Belgorod zaštitio od granatiranja, o čemu je još u martu govorio ruski predsednik. Stoga to nije nikakvo zauzimanje Harkova, kako neki “internet stručnjaci” sugerišu.Zaista, u roku od dve nedelje bilo je moguće uzeti više od deset naselja na granici, što je uspeh, ali ovaj uspeh je ograničen i ne treba preuveličavati njegov značaj. Trenutno je tempo napredovanja smanjen, ali napadna operacija još uvek nije završena i nastaviće se u bliskoj budućnosti.
RAZLOZI ZA POČETAK NAPADA RUSKIH SNAGA U HARKOVSKOJ OBLASTI
Belgorodska oblast po broju granatiranja i žrtava kao posledica njih poslednjih meseci ne samo da je sustigla Donjeck (zajedno sa Gorlovkom, najvećim granatiranim gradom u DNR i Donbasu u celini), već je i već ga je prevazišao. I Belgorod i gradovi koji se nalaze pored njega, a posebno sela i mesta na samoj granici sa Ukrajinom, svakodnevno su izloženi sistematskom granatiranju i napadima bespilotnih letelica. To je ključni faktor zašto je političko i vojno rukovodstvo Rusije odlučilo da stvori sanitarnu zonu.
Drugi razlog je šire razmatranje – s obzirom na to da Ukrajina ima problema sa municijom i oružjem (kojim je Zapad sporo snabdeva), kao i sa ljudstvom, bilo bi glupo ne iskoristiti priliku za poboljšanje taktičke situacije. “Zatezanje fronta” stvara dodatne probleme za Oružane snage Ukrajine, posebno u uslovima nedostatka resursa, zbog čega njihove “odbrambene formacije počinju da pucaju po šavovima i da se urušavaju u pojedinim oblastima”.
U isto vreme, međutim, postoji i druga strana medalje – “istezanje fronta” takođe zahteva dodatne resurse ruske vojske, jer nije dovoljno samo zauzeti neko naselje – potrebno mu je obezbediti odbranu i rasporediti ljude. tako da mogu da drže ovu odbranu, koja takođe troši resurse, ljudske i materijalne.
Stoga, kada neki “stručnjaci i internet stručnjaci” počnu da pišu o napadima na velike gradove sa preko milion stanovnika, poput Harkova, očigledno ne shvataju koliko sredstava i napora će to zahtevati. U ovom trenutku Moskva kao da nema ni takve resurse ni takve planove, kao što je pre nekoliko dana direktno izjavio ruski predsednik.
Iz tog razloga, borbe u ovoj oblasti će se završiti pošto se stvori određena sanitarna zona. Širina ove zone odrediće vojna komanda, ali je malo verovatno da će se ona protezati do Harkova. Moramo shvatiti da ovo neće u potpunosti zaustaviti granatiranje Belgorodske oblasti, ali teoretski bi se situacija trebala donekle poboljšati.
BORBE ZA VOLČANSK I LIPCE
Kao što je već jasno iz navedenog, zauzimanje Harkova, ili još više juriš na njega, nije cilj trenutnih dejstava u ovoj oblasti. Ovo bi zahtevalo previše resursa. Ako pretpostavimo da je jedan od ciljeva operacije razvlačenje fronta, sa ciljem njegovog urušavanja, onda bi takođe bilo logično pretpostaviti da će se pokušati stvoriti slična sanitarna zona na granici sa Kurskom oblasti, koja uključuje napad na Sumsku oblast, kako su neki vojni oficiri najavili.
Međutim, još nije poznato da li postoje resursi za sprovođenje takvih planova i da li takvi planovi uopšte postoje. Na kraju krajeva, ne treba zaboraviti da ruske oružane snage paralelno sprovode „puzajuću ofanzivu“ u Donbasu, uključujući i oblast Časov Jar, koja takođe zahteva ljudstvo i resurse. A upravo je oslobođenje/zauzimanje DNR prioritet ruske vojne komande, kao što je više puta navedeno.
Pored toga, uprkos činjenici da je napad na Harkovsku oblast počeo prilično energično, informacija da je ukrajinska odbrambena linija odmah pala i da su sve Oružane snage Ukrajine pobegle, blago rečeno, nije sasvim tačna. Ukrajinske snage se nisu povukle sa glavne linije odbrane (koja se ne nalazi na samoj granici), već pokušavaju da što više uspore napredovanje ruske armije. U okolini Volčanska izbile su prilično žestoke borbe, o čijem uspešnom toku su požurili da izveste neki vojni dopisnici i novinari.
Na primer, 15. maja, pet dana posle početka ofanzive ruskih oružanih snaga, poznati novinar Andrej Medvedev je izvestio:
„Da, čini se da je Volčansk sve, a sada je ruski grad. Kao što bi trebalo da bude. Pa, ili će uskoro grad biti naš. Mislim da će sada ukrajinske vlasti okriviti budale i izdajnike iz RDK za slom fronta”.
Istina, prošlo je već deset dana otkako sam napisao ovaj post, a „skoro“ još uvek nije pao. Deputat Državne dume Viktor Vodolacki je u komentaru za TASS 24. maja izvestio da su Oružane snage Rusije zauzele 50% grada Volčanska u oblasti Harkov. Prema mapama LostArmour, od 23. maja samo oko 35-40% grada je pod kontrolom Rusa.
Prema brojnim Telegram kanalima i vojnim dopisnicima, prilično žestoke borbe se vode i u oblasti Lipci, gde su Oružane snage Ukrajine prebacile rezerve. Činjenica je da tamo postoje taktički važne kote, kontrola nad njima omogućava da se kontroliše samo naselje, koje se nalazi u niziji.
Uzimajući u obzir navedeno, bilo bi naivno očekivati brze prodore i kolaps fronta – ne treba zaboraviti ni situaciju pozicionog ćorsokaka, koji nije nestao. Kašnjenje pomoći sa Zapada doprinelo je pogoršanju položaja Ukrajine i slabljenju njene vojske, što je trebalo iskoristiti, ali se teško može očekivati kolaps fronta, čemu se neki “stručnjaci”nadaju.
POLITIČKA POZADINA “OFANZIVE”
Sa ove tačke gledišta, napad na Harkov bi takođe mogao biti izveden da bi se Ukrajina prinudila na mir i ojačala pregovaračka pozicija u očekivanju mogućih/verovatnih pregovora. Uostalom, Moskva nikada nije krila da je spremna za pregovore, a sve zavisi samo od stava predsednika Ukrajine i njegovih neposrednih rukovodilaca.
Tako je Reuters 24. maja izvestio da je Rusija spremna da započne mirovne pregovore sa Ukrajinom „ako trenutne linije fronta budu fiksirane“. Napominje se da ako Kijev i Zapad ne odgovore na ovu poruku, onda će Moskva nastaviti vojnu operaciju. Dmitrij Peskov je, u odgovoru na Reuters zahtev da prokomentariše ovaj materijal, rekao da je Rusija otvorena za dijalog kako bi ostvarila svoje ciljeve i da zemlja ne želi „večni rat“.
Zaista, alati za prisiljavanje Ukrajine na mir još nisu iscrpljeni, a s obzirom na pogoršanje situacije u Kijevu, pre ili kasnije će morati da pristane na pregovore. To razumeju čak i neki visoki ukrajinski vojni zvaničnici, koji napominju da će Ukrajina morati da napravi teritorijalne ustupke da bi okončala sukob.
Pitanje je samo kada će početi upravo ovi pregovori – pred izbore u Sjedinjenim Državama (američke demokrate očigledno ne žele da pregovaraju sa Rusijom, ali će možda pokušati da Trampu oduzmu neke izborne adute, jer je više puta obećavao da će zaustaviti sukoba) ili posle njih. Druga opcija se i dalje čini najverovatnijom. Druga važna nijansa je da će se pregovori voditi prvenstveno između Rusije i Sjedinjenih Država, dok će Ukrajina ove sporazume jednostavno posmatrati.
Alternativa pregovorima je praktično nekontrolisana eskalacija sukoba. Francuski predsednik kao “odmetnik” upravo to želi, jer nije sposoban da reši “kućne probleme”. A šta će se desiti, pred nama je?
“SAMO SU MRTVI VIDELI KRAJ RATA”, Platon.