НА ОВОМ МЕСТУ НА ИСТОКУ ЕВРОПЕ МОГЛИ БИ РУСКИ И АМЕРИЧКИ ВОЈНИЦИ ДА СЕ СУКОБЕ! ОГРОМНА КОНЦЕНТРАЦИЈА УБОЈИТЕ СИЛЕ СА ОБЕ СТРАНЕ

Прича о томе како је Русија губитник рата у Украјини није нова. Упркос декларативним теоријама Јенса Столтенберга о томе како Кијев наноси велике губитке Русији, да је повратио 50 посто територије коју је заузела Русија, која је политички, економско и војно слабија него пре годину дана делује оној изреци “нада је рај за изгубљене”.

Посебно у светлу изјаве америчког министра одбране Лојда Остина у Жешову у Пољској који је навео у обраћању америчким јединицама да би они могли да буду ускоро на линији фронта.

Остин је ову идеју навео у светлу чињенице, да Руси заузму целу Украјину, Пољска би била на линији фронта.

Наравно, званично о циљевима руске операције се нагађало стално од почетка рата 24. фебруара, али причу о заузимању целе Украјине говорили су само “јастребови” из Москве који су сматрали да је то главни циљ. О томе шта је званични циљ Москве о томе нико за сад не дискутује, али изгледа Остин хипотетички ништа не препушта случају.

“Путин се неће зауставити ако преузме Украјину. Онда ће он отићи на Балтик, а онда ћете се ви и ваши саборци наћи на првој линији фронта у борби против Путина, којег смо требали – или је Украјина могла – зауставити раније”, цитирао је Лојда Остина портал RMF24.

Шеф Пентагона је такође том приликом рекао да ће то, ако Русија постигне успех у рату против Украјине, натерати Кину да употреби војну силу за територијална освајања.

Обраћање америчким трупама 5. америчког корпуса који покрива источну границу НАТО од Пољске до делте Дунава у Румунији уследило је после његовог повратака из Кијева где је са украјинским председнико Зеленским разговарао о војној помоћи коју САД намеравају да пруже Украјини. Остин је обећао да САД неће напустити Украјину, подсећајући да Вашингтон нема чаробни штапић за Кијев. А, судећи по изјави коју је амерички министар дао у разговору са својим потчињенима у Жешову, САД не верују много у победу Украјине.

Иначе сам Остин није ништа епохално рекао што није у одбрамбеним плановима НАТО пакта усвојеним у јулу месецу 2023. године. Оно о чему је причао Осин је Централно европско војиште које покрива Балтик, централну Европу све до Алпа. С тим што уместо Немачке која је 1960-тих, 1970-тих и 1980 -тих фигурирала као кључно војиште где ćе се сукобити војске НАТО и Варшавског пакта.

Сада то постаје источна граница Пољске где се већ налазе амерички тенкови М1А1 Абрамс али у саставу Пољске армије као и јужнокрејски тенкови К1, док на граници са Белорусијом су и вишецевни бацачи ракета Химарс са тактичким балистичким ракетама домета 300 км.

Ту је и команда 5 америчког корупса са појачањима на простору до Румуније односно границе те државе са Икрајином у делти реке Дунав.

С друге стране Русија је у Белорусију послала тактичко нукеларно оружје које би требало да одврати НАТО од намере да угрози западног најистуренијег суседа Русије, Белорусију која је добила тактичке балистичке ракете домета 500 км да се заштити.

Посебно неуралгична тачка на истоку Европе је Сувалки коридор који фигурира као најужаренија тачка на истоку Европе.

Иначе Литванија и Пољска су дуже време развиле заједнички план одбране коридора Сувалки- стратешког правца. Оно чега се Вилњус прибојава јесте да ће Русија и Белорусија тенковима и војском у заједничкој операцији блокирати овај стратешки комуникациони правац, са чиме ће ова чланица ЕУ и НАТО бити потпуно одсечена од остатка Европе, а тиме и још две државе Летонија и Естонија.

Па, тако су наводно обе земље већ израдиле детаљан план одбране овог коридора. Наиме, формирана би била заједничка пољско-литванска једница, односно борбена група која би имала само један задатак да издржи колико год може док не стигне појачање литванске и естонске армије, као и НАТО борбених група које су стациониране на Балтику.

Стратези НАТО пакта више пута изјављивали, да ако Русија одлучи да нападне НАТО и ЕУ чланице рат ће почети на Балтику. То су својевремено потврђивали у децембру 2021. руски војни аналитичари у ток шоу емисији код Владимира Соловјева, што је западним земљама био знак да се Русија неће зауставити на Украјини, него да ће напасти и балтичке државе, али и Пољску и спојити Калињинград.

НАТО пакт, као алијанса која ништа не препушта случају проценила је да је управо овај део Пољске најзначајнији и највиталнији за саму алијансу, јер управо када би дошло до рата са Русијом на Балтику, туда би требала да прође војска чланица НАТО до угрожених подручја нападом Русије. Уски копнени коридор између Пољске и Литваније, деоница Сувалки-Каунас, био би кључан за пребацивање снага НАТО-а на Балтик.

Планери НАТО сматрају да на том путу те снаге биле би угрожене од стране руске војске из енклаве Калињинград, као и од снага груписаних у Белорусији. Ту се мисли подједнако на руску и белоруску армију. Наиме, НАТО доживљава белоруску војску као де фацто, премда и не де иуре као део руских оружаних снага. Управо синхронизовани напад који би кренуо са бока пресекао би Балтик и Пољску и тиме омогућио да руска војска прегази за свега неколико дана Естонију, Летонију и Литванију.

Планери алијансе сматрају овај коридор симбол слабости Запада, односно, то је „ахилова пета“ пољске одбране. То су уочили и Пољаци далеке 2016. јер способност Балтика да се одржи зависи од тога колико ће војска можи да држи отворен овај коридор да кроз њега стигну као помоћ амерички тенкови и војска.

Е сад најгора ноћна мора за НАТО су лоше комуникације и инфраструктура, јер проблем је тежина НАТО оклопа. Саобраћајнице, мостови нису способни да издрже носивост тенкова и оклопних возила од 70-75 тона. Мостови преко реке Висле могу да издрже носивост до максимално 50 тона, а то је погодност за руске тенкове чија тежина не прелази 43 тоне.

Пољаци сматрају да у тој зони они и алијанса пре свега САД немају довољно понтонских мостова у случају да дође до рушења мостова, а већинан ије погодна за велике реке у Европи. При томе проблем су и амфибијске способности руксих тенкова и БВП које су много боље него западне. Све ове аномалије представљају главобољу за НАТО.

Студија коју је направила корпорација РАНД 2016. наводи да би руска војска са тенковима могла да прегази Естонију, Летонију и Литванију за свега три дана. Процена је да би Рига и Талин били заузети за свега 60 сати. Овде би то могло лако да се изведе упадом диверзантских група у камионима који превозе хуманитарну помоћ из Белорусије до угрожене зоне Калињинград. Оно што НАТО боде учи јесте што се линије снабдевања НАТО и Русије које теку до енклаве Калињинград секу управо код Сувлакија.

РАНД корпорација предвиђа да би за одбрнау овог коридора било потребно седам механизованих бригада, укључујући и три тешке оклопне бригаде, подржане из ваздуха и са мора, као би поразили Руску војску.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *