Коалиција вољних: Десетак европских држава спрема се за контингенте у Украјину као део безбедоносних гаранција

У намери да створе јасан одвраћајући механизам након потенцијалног прекида ватре, око десет европских земаља изразило је спремност да учествује у распоређивању својих трупа на територији Украјине. Овај план, који је добио привидно благослов Вашингтона, представља најамбициознији предлог за обезбеђење безбедности Кијева од почетка рата, али истовремено отвара низ сложених правних, оперативних и геополитичких питања.

Велика Британија и Француска – носиоци идеје

Према извештајима агенције Блумберг, основани на изјавама анонимних званичника упознатих са разговорима, иницијатива предвиђа стварање мултинационалне снаге за „уверавање“. У њеном оквиру, Велика Британија и Француска би биле носиоци и слале би контингенте од по неколико стотина војника, док би се још око осам других европских држава (чија имена нису наведена) придружило мисији. Примарна улога ових снага, базираних даље од линије фронта, била би обука и саветовање украјинске војске, размена обавештајних података, надзор граница и могуће пружање подршке у противваздушној одбрани.

Овај замах покреће се убрзаним темпом након састанка у Белој кући, где је председник Доналд Трамп, иако недвосмислено искључио слање америчких трупа, изразио подршку идеји безбедносних гаранција и указао на спремност Европљана да „пошаљу људе на терен“. Портпаролка Беле куће, Каролина Ливит, касније је квалификовала ове гаранције као „од кључне важности за обезбеђивање трајног мира“.

Црвена линија

Иако Трампов тон сугерише да не види проблем у таквом распоређивању са гледишта Москве, реакција Кремља је предвидиво негативна. Русија је већ дуго упозоравала да би било какво војно присуство НАТО-а у Украјини представљало црвену линију и провокацију. Овај план, дакле, ставља у центар неизвесност: да ли би служио као стабилан одвраћајући фактор или као извор перманентне напетости и нове ескалације?

Стратешка нејасноћа се наставља и око улоге САД. Иако Вашингтон наводно не искључује пружање ваздушне подршке и обавештајне сарадње, његова директна улога остаје недефинисана. Очекује се да ће се војни званичници и начелници генералштаба састати у наредним данима како би покушали да преточе ову политичку вољу у конкретне оперативне планове.

Запад не одустаје

Ова иницијатива, коју неки виде као логичну последицу западне упорности у подршци Украјини, а други као огромни геостратешки ризик, тестираће чврстину евроатлантске солидарности и спремност појединих капитала да прихвате директнији ризик. Све док се детаљи не кристалишу, а формалне одлуке не донесу, њена крајња реализација, а самим тим и ефикасност, остаје отворено питање у сложеној једначини будућности Украјине и безбедности Европе.