Употреба тактичких балистичких ракета ATACMS које је Украјина употребила први пут у уторак 17.10. 2023 рано ујутро у три сата по локалном врменеу на хеликоптерску базу Бердјанск која је најзначаније војно упориште и најзаслужнија за сламање јунске офанзиве Кијева за тренутак је засенила актуелно ратиште Блиског истока.
Снимак лансирања три ракете обележио је 17.10. 2023. Главна тема била је како су и када ракете стигле у Украјину и како је Вашинготн одобрио слање ових ракета Кијеву икао је током посете Зеленског Вашингтону било речи да САД неће ове ракете дати Украјини. Да ли се на томе све завршило? Није.
Портал Политико донео је нове скривене детаље око ове приче. Наиме средином јула 2023, Баједнов саветник за Националну безбедност Џејк О Саливен био је азбринут јер украјинска војска обучена на Западу и оптремљена савременим западним тенковима није успела да пробије руске линије на истоку Украјини. Све се одвијало споро, време је истицало, а од знатно заузете територије није било ништа.
Саливен је од својих сарадника тражио да смисле које додатно оружје би могло да помогне Украјинцима да погоде циљеве дубоко иза руских линија одбране и тиме наруше борбенди поредак и омогуће пробој.
У овај план како наводи Политико укључили су се Пентагон, Стејт Департмент и Савет за националну безбедност. Решење је нађено у ракетама дугог домета које користе амерички тактички ракетни системи М-270 познати под називом МЛРС. Идеја је нађена у ракетама ATACMS које САД имају на залихама, а доставила би се ракета средњег домета. иначе оваква ракета са бојевом главом садржи стотине касетних бомби које би могле да погоде циљеве удаљене и до 300 км.
Одлука је донета да се Кијеву пошаљу старије верзије ракета пре свега противпешадијска/противоклопна муниција. Пошто је дато зелено светло одлуку је требало држати у строгој тајности. Притисак медија како је офанзива тонула је растао посбено уочи посете зеленског Вашингтону.
Вашингтон је био свестан да ће исорука ових ракета означити ексалацију сукоба, али ће уједно дати Кијеву снагу и способност да напада руске циљеве далеко иза линије фронта посбено зоне снабдевања, базе, комуникациона чворишта далеко од линије фронта. То се управо и дгодило када је уништено 9 борбених хеликоптера код Бердјанска и 9 код Луганска.
Американци су ћутали заправо као фактор изненађења. Пентагон и украијснки генералштаб сматрали су да би обелодањивање да је Кијев добио ове ракете значило упозорење да се већа војсна скалдишта муниције, опреме, концентрације борбене технике и људи премсте на безебеднија места ван домета ових ракета.
Кијев је од самог почетка желео ове ракете ATACMS. О томе се у Вашингтону водила жестока дебата скоро два месеца када је амерички председник Бајден преломио и дао зелено светло да се ракете пребаце у Кијев. Док су политичари били “ЗА”, Пентагон однсоно секретар Лојд Остин и бивши начелник здруженог генералштаба генерал Марк Мили су се противили томе. Главни разлог опирања било је да се америчке резерве одрже довољно великим у случајевима који су се могли појавити негде другде у свету.
Најпре је учињена припрема. Прво што је урађено у јулу месецу Кијеву је послата касетна артиљеријска муниција калибра 155 мм која је кориштена у гађању руске линије, Верзија са касетном муницијом која се отвара над самом метом је била најефикасније оправдање за гађање отворених складишта иза руских линија фронта.Конкретна одлука донета је била 28. августа и додата је на дневни ред састанка Савета за националну безбедност. На састанку 30. августа, комитет је једногласно одобрио слање оружја. Остин, Мили и државни секретар Ент они Блинкен — који је дуго подржавао слање ATACMS сви су подржали предлог.
Бајден је пренео вест украјинском председнику Володимиру Зеленском на састанку у Белој кући 21. септембра: Украјина би добила верзију АТАЦМС-а,дугог домета коју је Кијев толико дуго тражио.
Амерички званичници су тајно одобрили слање ATACMS у пакету помоћи објављеном 21. септембра, у категорији касетне муниције. Администрација је обавестила бројне чланове Конгреса у поверљивом извештају како би спречила цурење информација.
Одлука о слању оружја дошла је у тренутку када је Бајденова администрација била забринута због руског гомилања трупа и опреме за коначни слом украјинске офанзиве
У наредним недељама се очекују нови напади дуж стотина километа украјинских линија фронта, због чега је од кључне важности да Украјина има АТАЦМС већег домета за погађање аеродрома и складишта муниције како би се умањиле руске логистичке предности, пише Политико.
Иако званичници Бајденове администрације не мисле да Украјина може да постигне свој циљ рушење руског копненог моста до Крима пре него што наступи зима и заустави контраофанзиву, надају се да ће ракете ATACMS помоћи у ублажавању било какве руске предности и купити Кијевским снагама неко време да поврате додатну територију .
Амерички званичници и даље захтевају од Украјине да се уздржи од употребе америчког оружја за нападе унутар територије Русије, али нема ограничења за коришћење пројектила за гађање циљева у Украјини и на полуострву Крим.
Кијев је такође пристао да прати где његове снаге испаљују ракете ATACMS са касетним бомбама.