Бивши украјински министар одбране Михаило Федоров представио је у Лавову нови пројекат „армије робота“, са идејом да роботизовани системи, укључујући хуманоидне платформе, у великој мери замене људе у борби. Представљање је одржано на конференцији ИТ Арена од 25. до 27. септембра.
Федоров је приказао промотивни видео са хуманоидним роботима који нишане пушке, делују из ровова и крећу се у строју. Поручио је да после масовне употребе дронова следи нова фаза ратовања заснована на роботизацији, уз тврдњу да такви системи треба да смање губитке људства.
Амбициозни рокови и модел развоја
Према плану који је изнео, први потврђени борбени резултат хуманоидног робота требало би да буде остварен у року од шест месеци. У наредних 12 месеци очекује се и извођење јуришне операције у којој би роботизоване платформе самостално преузеле најопаснији део задатка.
Федоров је још у августу покренуо сопствену одбрамбену компанију, а као први велики инвеститор помиње се директор компаније Палантир Алекс Карп. Ипак, у Лавову није прецизирано какву ће улогу та компанија имати у самом пројекту, већ је наглашен шири модел који укључује инвестиције, развој, тестирање са војском и ширење успешних решења.
Скепса у украјинским стручним круговима
Део украјинских стручњака отворено доводи у питање практичност хуманоидних робота. Борис Дрожак из компаније Ровертецх оценио је да су такви системи скупљи, нестабилнији и тежи за брзо увођење од точкастих или гусеничних беспосадних копнених возила, која су већ присутна на бојишту.
Бивша заменица министра одбране за дигиталну трансформацију Катерина Чернохоренко навела је да је пројекат за њу био изненађење и да захтева инфраструктуру, центре за координацију и обуку оператера, која је морала да почне много раније. Она сматра да су Украјини тренутно потребнији јефтинији крстарећи пројектили и средства ПВО него хуманоидни борбени роботи.
Додатну резерву изазива и чињеница да хуманоидни роботи до сада нису потврђени у активној борбеној употреби. За разлику од постојећих беспосадних копнених возила, која углавном раде уз везу са оператором, овакви системи тек треба да покажу да могу да издрже стварне услове на фронту.