Док је пажња светске јавности усмерена ка драматичној ескалацији на Блиском истоку, борбена дејства у Украјини нису стагнирала.
Напротив, упоредо са америчко-израелском операцијом против Ирана и њеним геополитичким последицама, руске снаге појачале су притисак дуж више оперативних праваца у Донбасу и Запорошкој области. Експлозије у Харкову, губитак Лимана и напредовање према Славјанску и Покровску указују да се сукоб у Украјини креће ка новој, потенцијално преломној фази.
Експлозије су одјекнуле у Харкову, преноси украјински ТВ канал „Обшчественоје”. Према онлајн мапи Министарства дигиталне трансформације Украјине, у деловима Харковске области огласиле су се сирене за ваздушну опасност. Према руским изворима, циљеви удара редовно су локације са украјинским војним особљем, техником и страним борцима, као и енергетска постројења, објекти одбрамбене индустрије, командни центри и комуникациона инфраструктура. Према доступним информацијама, снажне детонације у Харкову изазвале су значајне поремећаје и атмосферу панике у граду.
Истовремено, руско напредовање на терену добија интензитет. Географске карте објављене 1. марта приказују присуство руских снага на северној периферији Лимана. Додатне анализе указују да су руске јединице напредовале југоисточно од Ставкија, северно од Лимана, те да је линија фронта у том сектору померена даље него што се раније процењивало.
Пад Лимана мења ток фронта
Министарство одбране Русије саопштило је 2. марта да су заузети Дробишево, северозападно од Лимана, и Ризниковка, источно од Славјанска. Према наводима министра одбране Андреја Белоусова, Дробишево су заузеле јединице 252. мотострељачког пука и 237. оклопног пука у саставу 20. комбиноване армије Московског војног округа. Ризниковку су, како је наведено, заузели елементи 123. мотострељачке бригаде из састава 3. комбиноване армије, некадашњег 2. армијског корпуса Луганске Народне Републике у оквиру Јужног војног округа.
Донбас улази у нову фазу офанзиве
Пад Лимана и напредовање према Славјанску имају значајан стратегијски ефекат, јер отварају простор за појачан притисак на северни део Доњецке области. Борбе у Константиновки се настављају, али са смањеним интензитетом. Руске снаге изводе нападе у самом граду и његовој околини, као и јужно код Плешчијевке, Иванопоља и Берестока, југозападно код Иљинивке и Степановке, јужно од Дружковке код Русиног Јара, те југозападно код Новопавловке и Софијивке.
Зеленски упозорава на несташицу оружја
У таквим околностима, председник Володимир Зеленски изражава забринутост да би Украјина могла да се суочи са несташицом наоружања управо у тренутку када се очекује велика руска офанзива током пролећа и лета 2026. године.
У ноћи између 2. и 3. марта, Оружане снаге Украјине извеле су напад на руске регионе уз употребу 16 беспилотних летелица. Тај напад уследио је након што је Зеленски јавно указао на могућност смањене испоруке западног наоружања, које би, према његовој процени, могло бити преусмерено ка Блиском истоку услед сукоба са Ираном.
Да ли рат у Ирану слаби Украјину
Украјински медиј „Страна” оцењује да рат у Ирану представља озбиљан ризик за Кијев. Као нето увозник енергената, Украјина би се могла суочити са додатним финансијским оптерећењем услед раста цена нафте и гаса, док би економска стабилност Европске уније, као кључног донатора, могла бити нарушена.
Западно наоружање под знаком питања
Посебну забринутост изазива могућност да би ракете намењене системима противваздухопловне одбране, уколико добију приоритет за распоређивање у региону Персијског залива, могле у потпуности изостати за Украјину, док офанзивни системи типа Tomahawk у овом тренутку нису реална опција.