Ruski predsednik Vladimir Putin podsetio je na subotnjem sastanku sa afričkim liderima da su ukrajinske vlasti parafirale nacrt sporazuma sa Moskvom u martu prošle godine u Istanbulu, ali ga je Ukrajina nakon povlačenja ruskih snaga iz pravca Kijeva bacila na smetlište istorije. On je takođe pokazao afričkim liderima taj dokument.
Pošto smo o tome već govorili u prethodnom tekstu podsetićemo ukratko šta je bila prava suština te Bitke za Kijev.
Ruska vojska od samog početka invazije na Ukrajinu borbeno je delovala oko Kijeva. Od 24. do 26. februara vođena je žestoka bitka za aerodrom Antonov. Naime tog 24. nekih sedam sati od početka invazije na Ukrajinu, izvršen je helikopterski desant sa transportnim helikopterima Mi-8 MTŠ i Mi-17V5 koje su pratili borbeni helikopteri Ka-52 i Mi-35. Po iskrcavanju aerodrom su munjevito zauzeli pripadnici SPECNAZ i ruski padobranci (desanjtniki). Samo objekat nekoliko puta prelazio je iz ruke u ruku. Čas su ga držali Rusi, a čas Ukrajinci.
Osim aerodroma Antonov bitka se vodila u prigradskim naseljima Buča i Irpen, kao i u Kijevskoj oblasti. Mnogi su tvrdili da je plan o zauzimanju Kijeva propao već prvog dana, odnosno da je zatajio faktor iznenađenja.
S druge strane bilo je i onih koji su tvrdili da Putin, odnosno ruska vojska nisu ni hteli da uđu u Kijev i da je to bio samo blef?
Da li je ruska vojska pokušala da zaista zauzme Kijev? Šta je bio cilj, svrha svega?
Ovde prosto i jednostavno treba shvatiti da glavni grad Ukrajine koji broji tri miliona stanovnika zauzeti sa veoma malim snagama, brojčano 10, 20, 30, pa lak i sa 70 hiljada vojnika. Pa, čak i ona čuvena vojna kolona, koja je duga 67 kilometara i tehnika u njoj nisu bili dovoljni za zauzimanje Kijeva svrgavanje, odnosno hapšenje Volodimira Zelenskog, ukrajinskog predsednika.
Naime, proboj iz Belorusije dirketno prema Kijevu uz smeli helikopterski desant na aerodrom Hostomel kod Kijeva i prodor prema Vasilkovu nije imao cilj zauzimanje glavnog grada Ukrajine, već je cilj bio znatno drugačiji i važniji.
Glavni cilj kijevske operacije imao je važniji zadatak od zauzimanja samog grada – saobraćajnu infrastrukturu.
Inače ovde valja napomenuti da kroz Kijev odnosno oko njega prolaze železnički i drumski koridor od zapada prema istoku i jugu zemelje
Sve saobraćajne arterije preko Dnjepra južno od Kijeva su mnogo kraće i mogu se, po potrebi, mnogo lakše blokirati avijacijom, jer je tamo PVO mnogo skromnija nego oko glavnog grada Ukrajine… Zato je cilj napada na Kijev poptuno drugačiji, ne da se Kijev zauzme kao grad, već da se Kijev eliminiše kao najvažniji logistički centar cele zemlje što je bilo i urađeno i faktički zapad je bio odsečen od istoka i centralnog dela zemlje u većoj meri.