НАТО авиони на небу, 8.6 милиона Пољака у склоништима: Како су руски дронови направили пометњу?

Пољска је у раним јутарњим сатима среду активирала своје противваздушне системе и оборила више руских дронова који су ушли у њен ваздушни простор. Овај инцидент представља први директни сукоб између Пољске, чланице НАТО-а, и руских снага од почетка рата у Украјини 2022. године, изазивајући забринутост широм региона.

Према саопштењу пољске војне оперативне команде, дронови типа Геран-2 „више пута су нарушили“ ваздушни простор земље током ноћних руских напада на оближњу Украјину. Процењује се да је у ваздушни простор ушло око десет дронова, од којих су најмање четири оборена.

Непосредни одговор и мере предострожности

Као одговор на претњу, пољске власти су привремено затвориле неколико аеродрома, укључуjући и најпрометнији, Варшавски Шопен. Око 8,6 милиона становника у источним покрајинама (војводствима)— Подласком, Мазовији и Лублину — добило је упутство да остане у склоништима и избегавају непотребно излажење.

„Операција је у току. Дронови су представљали стварну претњу безбедности наших грађана“, саопштио је премијер Доналд Туск, наглашавајући да је у контакту са генералним секретарем НАТО-а.

Умешаност НАТО-а и савезничка подршка

НАТО ловци из Румуније и Словачке подигнути су у ваздух како би помогли у заштити пољског ваздушног простора. Међу њима су се, према извештајима, налазили и амерички авиони петe генерације F-35, што указује на озбиљност ситуације и колективну одбрамбену припрему Савеза.

Овај инцидент довео је до позива на активацију Члана 4 Северноатлантског уговора, који омогућава консултације између чланица ако се сматра да је безбедност било које од њих угрожена.

Међународне реакције и криза оптужби

Украјински председник Володимир Зеленски окарактерисао је инцидент као „изузетно опасан преседан“ и позвао на снажнији одговор међународне заједнице. Са његовом оценом се сложио и фински дипломата Јарно Лимнел, наглашавајући да „када се повреди ваздушни простор НАТО-а, укључен је цео савез“.

С друге стране, руски дипломатски представници у Пољској одбацили су оптужбе, назвавши их „неоснованим“ и истичући да нема доказа о руском пореклу дронова. Белорусија, блиски савезник Русије, изнела је тврдњу да су дронови „залутали“ услед ометања навигационих система.

Стратешки контекст и будући импликације

Овај инцидент дешава се у контексту све жешћих руских ваздушних напада на западне регионе Украјине, близу пољске границе. Према украјинским изворима, у ноћи инцидента лансирано је преко 400 дронова и 42 крстареће ракете на њихову територију.

Војни аналитичари упозоравају да ова акција може представљати намерни тест одлучности НАТО-а, посебно у светлу промена у америчкој администрацији и њене спремности да активира колективну одбрану.

Тренутно стање

Пољске власти су саопштиле да је ваздушни простор стабилизован и да су противваздушни системи враћени у нормалан режим рада. Потрага за остацима оборених дронова и даље је у току, а становници се и даље подстичу да буду опрезни и пријаве сваки сумњиви објекат.

Ситуација остаје динамична, а очекује се да ће Северноатлантски савет одржати хитне консултације како би размотрио следеће кораке.