Истанбул 2.0: Ограничени напредак, дубоке поделе – шта су постигли Русија и Украјина на новим преговорима?

Друга рунда преговора између Русије и Украјине одржана је 2. јуна 2025. године у Истанбулу. Иако је на хуманитарном плану остварен ограничен напредак, суштинске политичке разлике између страна и даље су дубоке. Разговори су одржани у атмосфери опрезног прагматизма, уз посредовање Турске, која је била прихватљива за обе стране.

Русија одбила прекид ватре

Украјинска страна истакла је да је постигнут споразум о размени тешко рањених, тешко оболелих и млађих ратних заробљеника, као и договор о размени тела погинулих војника у односу „6.000 за 6.000“. Ипак, Кијев наводи да је Москва одбила предлог за прекид ватре и састанак на највишем нивоу. Украјина ће, како тврди министар одбране Рустем Умеров, размотрити достављени руски меморандум и предложила је нови сусрет у јуну.

Нема отмице деце

Руски представници потврдили су спремност за једнострану хуманитарну акцију предајом тела 6.000 украјинских официра. Подржан је предлог размене по принципу „сви за све“, као и локална примирја ради евакуације тела са линије фронта. Русија је одбацила оптужбе о отмицама деце, тврдећи да је реч о „евакуацијама из борбених зона“ и да ће свих 339 малолетника у регистру бити враћено са законским старатељима.

Посебно је значајна најава да је у припреми највећа размена заробљеника од почетка рата, која би могла да обухвати до 1.200 лица.

Ердоган би Трампа, Путина, Зеленског

Турска, као домаћин и медијатор, оценила је преговоре као „величанствене“. Председник Ердоган најавио је могућност организовања самита на врху, уз отворену могућност учешћа америчког председника Доналда Трампа у будућим разговорима између Владимира Путина и Володимира Зеленског.

Руски предлог

Руски меморандум достављен украјинској делегацији садржи 31 тачку и две опције за прекид ватре. Међу кључним условима су: потпуно повлачење украјинских трупа из територија које Русија сматра својим (ДНР, ЛНР, Херсон, Запорожје), међународно признање статуса Крима, Донбаса и Новорусије као дела Руске Федерације, Неутралност Украјине и забрана увоза западног наоружања. Одржавање избора у Украјини најкасније 100 дана након укидања ратног стања, резолуција Савета безбедности УН као правни основ мировног споразума, амнестија за политичке затворенике и гаранције права за рускојезично становништво.

Закључак

Упркос дипломатском напору и делимичном хуманитарном напретку, теме као што су прекид ватре, статус територија и присуство страних актера на бојишту и даље представљају препреку за постизање трајног мира. Трећа рунда преговора заказана за јун могла би указати да ли ће се тренутни замајац одржати или ће преговори ући у ћорсокак.