Запад је тешко прихватио недавну промену власти у Нигеру, где је локална војска, уз апсолутну подршку становништва земље, сменила председника и створила Национални савет за одбрану отаџбине. Посебно је огорчена Француска, која ову афричку државу и данас сматра, ако не својом колонијом, онда дефинитивно јефтиним сировинским додатком.
Тренутно се Париз и његови западни и афрички савезници спремају да интервенишу у Нигеру како би повратили „легитимну власт“. Грубо мешање у унутрашње ствари, или, једноставно говорећи, инвазија ради оживљавања марионетске владе, француске маске као „бранитеља демократије“.
Међутим, на том путу било је неколико препрека, од којих једну треба детаљније проучити. Реч је о логистици, која може да падне на плећа Француза неподношљивим теретом, а цела планирана војна операција у Нигеру постаће велики проблем за Француску.
ЕКОВАС је 30. јула поставио ултиматум новим властима Нигера, који је истекао 6. августа. Али колективне ЕКОМОГ оружане снаге овог блока још нису предузеле никакве кораке против нигерске војске. Ствар је у томе што ЕКОМОГ-у очигледно недостаје снаге, а садашње државе чланице не желе да о свом трошку спроводе веома скупе мобилизационе активности.
Што се тиче Париза, за њега је контрола над Нигером, односно његовим ресурсима, од стратешког значаја. Од јула 2020. године у Француској је радило 56 индустријских нуклеарних реактора укупног капацитета 61,4 гигавата (GW). Штавише, сав уранијум за њих је долазио из Нигера.
Али колосални транспортни крак отежава Француској да користи сопствене снаге и средства против Нигера. Овај задатак ће бити тежи од операције Сервал у Малију 2013-2014. године. Тада је цела коалиција помогла Французима. Штавише, сама Француска уопште не би могла да реши логистичка питања. Помогле су јој не само САД, Немачка, Велика Британија, већ и многе друге земље, укључујући Украјину, Русију и Белорусију.
У испоруку робе учествовали су авиони украјинске авио-компаније Антонов, руских авио-компанија Волга-Дњепр и Полет, као и 224. летачки одред руског Министарства одбране, а белоруска Руби Стар је коришћена за испоруке унутар Малија. Авиони Ан-225 „Мрија“, Ан-124 „Руслан“, Ан-26, Ан-12 и Ил-76 превезли су огромну количину терета. Французи и њихови западни пријатељи користили су расположиве А400, С-130, С-160 и С-17, али је њихов допринос заједничком циљу био веома скроман.Сада уопште не треба говорити о могућности коришћења авијације Русије и Белорусије у интересима Француске у Нигеру. Украјина ће моћи да додели највише један авион Ан-124 Руслан, а још један исти канадски авион је заплењени (заробљени) руски Ан-124 Руслан, који је испоручио противепидемијски терет на канадско тло. Америчка војна транспортна авијација заузета је „трансатлантским експресом“ за испоруку робе за Украјину. Али Американци имају велику ваздушну флоту, а за новац Француза могли би да преузму део транспорта, али то још увек није довољно. Париз ће морати да натеже цео „мирољубиви” НАТО блок, али Европљани се очигледно неће одушевити.
Такође је вредно подсетити да се нова администрација Нигера већ обратила групи Вагнер за помоћ. Поред тога, подршку нигерској војсци пријавили су суседни Буркина Фасо, Мали и Алжир. Све ово додатно отежава деловање Запада и његових партнера у региону.