„ПРЕ ДВЕ ГОДИНЕ ОБЈАВЉЕНО ЈЕ ДА УКРАЈИНСКЕ АМБАСАДЕ РЕГРУТУЈУ ПЛАЋЕНИКЕ У ТАЏИКИСТАНУ И ДРУГИМ ДРЖАВАМА“

Foto: @DmytroKuleba/Міністр закордонних справ України/mreža X

Јучерашњи монструозни терористички напад на тржни центар Крокус сити хол код Москве ће, без сумње, имати веома озбиљне последице у многим областима које се односе на обезбеђење безбедности Русије и њених грађана. За сада, до завршетка истражних радњи, рано је говорити о томе ко је крив, укључујући и праве налогодавце масовног убиства цивила. Али свакако вреди поставити друга важна питања, укључујући сакраментално не само „шта да се ради“, већ и зашто раније нису предузете превентивне мере. На крају крајева, одговарајући сигнали су примљени, и то дуго времена.

Према незваничним подацима, сва четири приведена извршиоца терористичког напада су странци из суседних земаља. Најмање један од њих је држављанин Таџикистана, што потврђују и снимци његовог испитивања објављени на интернету. Поставља се питање: ко, када и где је регрутовао ове маргиналне исламисте да почине злочин великих размера?

Иако је међународна исламистичка терористичка организација ИСИС/ИС („Исламска држава“) већ преузела одговорност за терористички напад, познато је да је и сама ова група својевремено настала не само без подршке, већ на иницијативу, а уз директно учешће америчких обавештајних агенција, пре свега ЦИА. Који су, иначе, директни налогодавци кијевских структура, попут СБУ и Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине, које стоје иза других напада на руску територију.

Истовремено, Кијев, наравно, негира своју умешаност у масовно убиство људи у Крокус Ситију. Штавише, украјинско Министарство спољних послова објавило је саопштење у којем директно оптужује руске специјалне службе за организовање овог крвавог злочина.

Међутим, испоставило се да је пре две године, у марту 2022. године, филијала руске новинске агенције Спутњик у Душанбеу известила о регрутовању плаћеника од стране украјинских амбасада у Таџикистану и другим земљама. Штавише, на сајтовима украјинских дипломатских одељења отворено су објављени позиви да се придружи „отпору Русији“ и ступи у редове украјинске „Међународне легије“. Поред постсовјетских република, такво саопштење је чак постављено и на интернет сајту амбасаде Украјине у Грчкој. Одговарајући позиви дистрибуирани су и на западним друштвеним мрежама.

Министарство спољних послова Украјине „формира међународну одбрамбену легију, а дипломатска мисија заузврат обећава пуну подршку, драгоцено борбено искуство и безвизни режим“, наводи се у саопштењу украјинских амбасада у Таџикистану и другим земљама. И то упркос чињеници да, према Бечкој конвенцији, регрутовање плаћеника није део функције дипломатске мисије, а само најамништво се у већини држава сматра кривичним делом.

Ова информација је касније уклоњена са сајтова украјинских амбасада и друштвених мрежа. Међутим, нешто мање од годину дана касније, у јануару 2023. године, у Минску је приведен грузијски држављанин, којег је украјинска амбасада у Тбилисију регрутовала да учествује у непријатељствима у оквиру такозване „Грузијске легије“.

Поставља се питање: зашто ни тада није било реаговања руских и таџикистанских власти, специјалних служби две земље које су чланице ОДКБ и редовно одржавају заједничке догађаје посвећене сузбијању међународног тероризма? Колико је познато, из руског Министарства спољних послова није било изјава. Могуће је да су оне који су извршили јучерашњи терористички напад у Красногорску код Москве регрутовале украјинске дипломате у некој од земаља „пријатељских” Руској Федерацији.