Пише: Данко Боројевић
Недалеко од Тасафаронга 30. новембра 1942. године одиграла се последња од шест поморских битака, између америчке и јапанске флоте у водама источних Соломонових острва. Ова битка је негде позната и као четврта битка код острва Саво.
Поразом у Гвадалканалској бици 12-15. новембра 1942. године, Јапанци су изгубили превласт у подручју Гвадалканала. Због тога је снабдевање јапанских јединица на острву настављено ноћним продорима разарача, који су храну и опрему, упаковану у непромочиве пливајуће посуде, бацали у море уз део обале коју су држале јапанске трупе.
Битка је названа по месту Тасафаронга које су држале јапанске трупе и служило је као место искрцавања јапанских залиха и одредиште разарача који су били ангажовани у том подухвату. Свака четири дана по 8 разарача са 1000 посуда је снабдевало јапанске трупе код наведеног места. Повремено су за снабдевање трупа коришћене и подморнице.
Место Тасафаронга се налазило у пролазу између острва Гвадалканал и Саво, где се одиграла истоимена битка.
АМЕРИЧКЕ ПРИПРЕМЕ ЗА БИТКУ
Америчка обавештајна служба сазнала је да Јапанци врше припреме за појачани дотур залиха, па је вицеадмирла Холси (Вилиам Ф. Холси), командант америчке флоте на Јужном Пацифику, формирао на острву Еспириту Санту оперативни одред 67 (Task Force 67) од крстарица и разарача да онемогући та дејства.
Разрађене су инструкције за ноћни бој, на основу којих је тај одред подељен у две тактичке групе; предвиђено је коришћење бродских авиона за извиђање и осветљавање циљева и отварање артиљеријске ватре након изненадног торпедног напада разарача, а крстарицама је забрањено приближавање противнику на даљину испод 11000 метара.
Обавештен да се јапанске снаге приближавају Гвадалканалу, вицеадмирал Холси је упутио одред с Еспириту Санта (4 тешке, 1 лака крстарица и 6 разарача), под командом контраадмирала Рајта (Карлтон Х. Рајт), који је увече 30. новембра упловио с истока у Пролаз гвозденог дна. У Пролазу се састав престројио из строја колене у степен, са разарачима на оба крила. Истовремено приближавао се Гвадалканалу са севера састав од 8 јапанских разарача под командом контраадмирала Танаке (Раизо Танака) у курсу на западни рт Гвадалканала и, ушавши у Пролаз гвозденог дна, окренуо се према Тасафаронги с посудама за снабдевање на палуби.
Јапанци су пловили у колони, сем једног разарача који је био нешто истурен улево.
ПОЧЕТАК И ИСХОД БИТКЕ
У 23 часа и 06 минута 30. новембра 1942. године Американци су успоставили радарски контакт на 20700 метара, а два минута касније једновременим окретом удесно прешли у курс 320о, пловећи у колони до 23 часа и 14 минута, кад је извршен постепени окрет у курс 300о.
У 23 часа и 20 минута контраадмирал Рајт је одобрио разарачима прелазак у торпедни напад, али је јапански састав дошао у неповољне курсне углове и напад је био безуспешан и поред тога што су 3 разарача лансирали укупно 20 торпеда. Непосредно након избацивања торпеда са разарача, америчке крстарице, отвориле су артиљеријску ватру и погодиле најближи јапански разарач.
У међувремену се јапански састав поделио, па су се 3 разарача окренула у противкурс, а 4 остала су их следели након доласка пред Тасафаронгу.
Користећи се као нишанским тачкама блесковима топова крстарица, извежбане јединице јапанских разарача извршиле су самоиницијативно торпедни напад и, избацивши преко 20 торпеда у 23 часа и 27 минута погодили су командни брод крстарицу Minneapolis са два, затим крстарице New Orleans и Pensacola по једним, а у 23 часа и 40 минута крстарицу Northamption са два торпеда.
Све крстарице сем крстарице Northamption, мада тешко оштећене, спасене су.
Иако слабији, Јапанци нису имали већих губитака сем једног разарача, и успели су да баце у море велики део посуда за снабдевање.
Оно што је занимљиво за ову битку, је то што је она постала синоним за уништење технички супериорнијег и вишеструко надмоћнијег противника. Наиме, Јапанци уопште нису располагали радарима, а и сама ватрена моћ је била на страни контраадмирала Рајта. Ипак добро увежбани и дисциплиновани морнари контраадмирала Танаке, однели су победу над супериорном флотом адмирала Рајта.
Треба навести и то да је Танака једини непоражени јапански адмирал из периода Другог светског рата.
Литература:
T. Roscoe, United States Destroyer Operations in World War II, Annapolis, 1953.
S.E. Morison History of United States Naval Operations in World War II, V knj., Boston, 1954.
Kresvel, Rat na moru 1939-1945 (prevod s engleskog), Beograd, 1954.