ПОМАХНИТАЛИ МИГ-23 ПРЕЛЕТЕО ПОЛА ЕВРОПЕ И УБИО МЛАДИЋА НА ФАРМИ У БЕЛГИЈИ: Како се рутински лет совјетског ловца претворио у трагедију!

Фото: Принтскрин Јутјуб

Четврти јул 1989. године. Хладни рат увелико траје, али нико за то превише не мари, посебно не америчке трупе у Европи, које обележавају национални празник Дан независности. Сви се спремају за забаву, провод и ватромет у вечерњим часовима. Међутим, нико од њих није очекивао да ће се тог дана наћи у вртлогу једног бизарног инцидента.

С друге стране Гвоздене завесе, за совјетске трупе стациониране у Источној Европи био је радни дан. Посебно живо било је на аеродрома где су базиране совјетске ваздухопловне јединице.

Тог 4. јула планиран је редовни летачки дан. Ескадрила ловаца „миг 23 М”, који су чинили кичму совјетске ПВО уз границу са земљама западног блока, припремала се за рутински лет и тренажу пилота.


Живо је било и у бази „Багиц” у Пољској, на обали Балтичког мора. Тамо су били стационирани совјетски ловци типа „миг 23 М” који су припадали 871. ловачкој ескадрили. Техничка припрема на земљи текла је по плану. Није било уочених отказа на техници. Чинило се да је све у реду. Искусни пилот пуковник Николај Скургин није могао ни да сања да ће тог дана бити актер бизарне несреће те да ће његов авион убити осамнаестогодишњег младића у једном, 900 километара удаљеном белгијском селу.

Пошто се Скургинов ловац одвојио од писте и кренуо пут висина, све је било у најбољем реду, међутим, из неког непознатог разлога мотор је потпуно изгубио снагу кад је летелица била на висини од 150 метара. Скургин је схватио да ће се авион срушити за свега пар секунди, због чега је активирао ручице избацивог седишта и катапултирао се како би се спасао.

Међутим, Скургин је остао у шоку док се падобраном спуштао ка земљи будући да његов ловац није даље губио висину и снагу, него је почео изненада да добија на висини, а онда се усмерио директно према ваздушном простору који су контролисале чланице НАТО-а.


У западнонемачки ваздушни простор „миг 23″ без пилота ушао је тачно у 9.44. Дежурни на осматрачким радарима приметили су уљеза који долази из правца Источног блока и који је после свега пар минута напустио простор Западне Немачке те ушао у ваздушни простор Холандије. Моментално је подигнута узбуна. Тог дана у бази Соестерберг у Холандији на дежурству су била два пилота, капетани Ј. Д. Мартин и Бил Марфи, припадници 32. ТФС тактичке ловачке ескадриле „Волфхоундсен”, која је била наоружана ловцима Ф-15.

На знак за узбуну, Мартин и Марфи сели су у своје ловце и полетели. Приликом полетања имали су проблеме у комуникацији с контролом лета. Једино што су успели да разумеју било је да треба да пресретну уљеза и натерају га на принудно слетање.

Захваљујући својим радарима уочили су сумњиву летелицу и кренули према њој. Летелицу су пресрели тачно у 10.05. Кад су се приближили, остали су у шоку пошто су схватили да је неидентификована летелица заправо совјетски ловац „миг 23″, и то ненаоружан. Још већи шок уследио је кад су установили да у кабини нема пилота иако је летелица и даље у ваздуху. Комуникација са земаљском контролом је поново била успостављена и без прекида па су обавештени да је непозната летелица која јури на запад заправо совјетски „миг 23″. Описали су стање у ваздуху и летелицу која јури прогласили за непосредну опасност јер нико није могао да предвиди где ће се срушити. Пилотима америчких ловаца Ф-15 наређено је да, у случају да авион крене ка Северном мору, сачекају повољну прилику и оборе га.


Креће праћење

Обојици пилота наређено је да до даљег прате летелицу. После неких пет минута лета на висини од 11 километара, авион је изненада почео да нагло губи висину. Претпостављало се да је опала количина горива у летелици. Пилоти су о томе обавестили оперативни центар. У центру су предвидели да постоји велика шанса да се летелица сруши негде у близини Лила, на самој граници између Белгије и Француске. Каснији прорачун који су направили у оперативном центру показао је да је рачунато да ће „миг 23″ пасти у празно поље у Белгији, због чега је означен као неризична летелица.

Међутим, оно што прорачуни нису могли да предвиде било је понашање саме летелице у ваздуху. „Миг 23″ изненада је направио благи заокрет ка северу. Француски пилоти у ловцима типа „мираж 2000″ већ су били у приправности да оборе совјетски ловац ако улети на њихову територију.

Ипак, након пређених 900 километара, „миг 23″ без пилота усмерио се изненада ка земљи и, уместо да падне на њиву, срушио се на једну фарму у Белгији. У тој трагедији живот је изгубио осамнаестогодишњи младић који се у тренутку пада „мига 23″ налазио у кући.

Кад се сазнало за пад совјетског ловца и смрт белгијског младића, дигла се велика прашина у медијима, а белгијска влада оштро је протестовала. На разговор у тамошње министарство спољњих послова позван је совјетски амбасадор, коме је предочено недопустиво понашање Црвене армије, која није обавестила никога о инциденту с „мигом 23″, чиме је свесно угрозила цивилно становништво. Тадашњи белгијски министар спољњих послова Марк Ејскенс изразио је забринутост због тога што „од тренутка када је ‘миг 23’ први пут примећен на НАТО радару до тренутка када се срушио, више од сата касније, ниједна реч упозорења није дошла са совјетске стране”, те што је постојала „приметна спорост” Совјета у откривању информације да ли је авион носио нуклеарно или можда биолошко оружје.


У свом одговору, Совјетски Савез је признао кривицу за инцидент са авионом, као и за смрт младића. СССР је пристао да у знак извињења Белгији на име материјалне одштете уплати 685.000 долара.

Пилот помахниталог ловца, пуковник Скургин, када је сазнао да је његов ловац усмртио младића на фарми у Белгији, изјавио је саучешће породици страдалог и изразио жаљење због своје одлуке да искочи из авиона на први знак проблема уместо да уложи све напоре како би летелицу приземљио.