Други либански рат био је прекретница у много чему од употребе тенкова до противракетне одбране с обзиром да је тад почела ноћна мора Израела када су припадници Хамаса и Исламског Џихада из годину у годину из Газе лансирали све већи и већи број ракета типа Касам.
Као одговор на рат у Либану 2006., када је Израел био изложен насумичном ракетирању из Газе и Либана, када је испаљено 4.000 ракета кратког домета, а у нападима су погинула 44 цивила, расељено скоро 250.000 људи уз огромну материјалну штету, компанија Rafael Advanced Defence убрзано је почела да развија систем који је требао да спречи понављање сценарија из августа 2006. Овај систем је постао трећа линија одбране Израела.
Израелско министарство одбране у фебруару 2007.године одабрало је ракетни систем Iron Dome (Гвоздена купола), као будућу заштиту од ракетних напада, ракета типа Град калибра 122 мм и ручно рађених ракета Касам лансираних из Либана и Газе током лета 2006.године на почетку Другог Либанског рата.
Iron Dome дефинисан је као покретни ракетни систем намењен за пресретање и уништавање ракета кратког домета, као и артиљеријских граната већих калибара у свим временским условима, дању и ноћу. Овај систем може истовремено да дејствује на више могућих претњи.
Батерија Ирон Дом састоји се од:
- командног возила,
- радара и
- контејнера са 20 ракета.
Деловање система је замишљено тако, да радар у року од 5 секунди открива циљ, детектује ракету, а већ у 10-тој секунди треба да почене са праћењем и дејством по претњи.
Радар детектује и прати наодолазећу ракету, и податке шаље у командно возило, где компјутер прорачунава да ли ће та ракета пасти на насељено или не насељено подручје. У случају да ракета неће пасти на место, на коме би изазвала штету, или људске жртве, неће се ни дејствовати.
Ракета добија податке од радара након лансирања путем даталинка и коригује своју путању. Ракета система Ирон Доме поседује конвенционалну фрагментовану бојеву главу са уграђеним близинским упаљачем. У заврсној фази навођења ракета користи свој радар који је уграђен у бојеву главу.
Сваки Iron Dome састоји се од следећих компоненти:
- радар за откривање и праћење лета ракете,
- затим контролни центар C2 (Command and Control) за управљање системом који има задатак да у кратком временском периоду процени лет откривене ракете и нападне само оне који су реална претња. Радар и контролни центар су повезани са Израелским националним контролним центром ПВО.
- Iron Dome ради заједно са нишанским радаром EL/M- 2084 који је произвела софтверска компанија Elta Systems, deo Israel Aerospace Industries (IAI)..
- Лансер ракета- свака батерија има по четри лансера са 20 ракета „Тамир“ у контејнеру што је довољно да се покрије просторо од 150 квадратних километара.
Iron Dome користи вођене ракете који имају малу зону деловања од 4 до 70 км. Како би се могло деловати против малих циљева, ракета има посебан близински упаљач. За навођење на циљеве користи се електро-оптички систем самонавођења.
Типична батерија се састоји од радарске јединице, јединице за управљање системом и три лансера, распоређени на истом положају.
Rafael Advanced Defence је прва тестирања система почео у јулу 2008.године када је тестирана пресретачка ракета Тамир. Следећа провера уследила је у марту 2009., када је опитован противракетни систем на земљи, без борбеног деловања, да би у јулу исте године изведено по први пут успешно пресретање већег броја ракета Касам и Град.
Месец дана касније августа 2009., израелска војска, иако систем није ушао још званично у употребу, због добрих резултата формира се нови батаљон, који ће користити овај ракетни систем. Израел је коначну одлуку за увођење овог система у оперативну употребу донео после вежбе одржане јануара 2010., када је приказана ефикасност овог система након година рада на њему. Тада је симулиран масовни напад ракета Град, артиљеријских граната и минобацачких мина на које је Ирон Доме успешно одговорио током дејства у различитим условима. Иако се његово увођење очекивало до краја 2010., то се није догодило, јер је захтевано додатно обучавање људства. Систем је званично у оперативну употребу ушао тек у јануару 2011.године, прво две батерије, а касније у периоду од 2012. до 2014., ушле су још три батерије.
Првобитно је то требала бити база Хатзор, али се после незадовољства грађана одустало од тога и прва батерија постављена је јужно од града Бершебе у пустињи Негев и поред града Ашеколана како би се ова два града заштиттила од Хамасових ракета са подручја Газе.
Иначе једна батерија може да заштити град величине Хаифе. Израелски стручњаци процењују да је за чување већих градова потребно минимум 5 батерија. Цена једне батерије је процењена на 50 милиона долара.
Цена једне ракете износи 35-50.000 долара што су неки аналитичари означили као веома скупо, с обзиром да је цена ракете Касам само хиљаду долара, а мина десетину долара.
Под лавином критика било је и то што систем није могао да заштити насеља уз само границу од ракета малог калибра и граната кућне израде, јер је недостајало неколико секунди за реакцију.
Прво право ватрено “крштење” догодило 7.априла 2011. када је у ваздуху уништена ракета испаљена према Беерсхеби. У истом је месецу уништено девет ракета уз једну пропуштену. Захваљујући показаној ефикасности система Хамас је морао да промени тактику, која је укључила испаљивање већег броја ракета на подручје под заштитом Ирон Дома, а са циљем да се ракетни систем преоптерети. Када је утврђено постављање Ирон Дома око Ашкелона и Бершебе ракетама су нападнути градови Ашдода и Офакима. У августу 2011., истовремено је испаљено 6 ракета, а Ирон Доме је пет пројектила пресрео успешно, док је један успео проћи одбрану и експлодирао остављајући за собом прве људске жртве после 2006.
Посада која сада опслужује Ирон Доме је активног састава, док се планира да део нових батерија које буду улазиле у оперативну употребу опслужују војници резервисти.
Компанија Рафаел ради на даљем усавршавању Ирон Дома у шири прецизни противракетни систем. У плану је попуњавање са двема врстама ракета које ће се
користити против крстарећих ракета и летелица. Верзија Блок 2 моћи ће да врши одбрану од подзвучних или надзвучних пројектила и летелица брзина до 1,5 маха. За верзију Блок 3 предвиђа се пресретање ракета и пројектила великих брзина изнад 1,5 Маха. Да би се то усплео извести биће потребно умрежавање са радарима средњег домета и да ће бити потребно повећање домета ракета Тамир којима се пуне лансирни контејнери Ирон Доме.
Маја 2021. уследио је најтежиу испит за Iron Dome. Наиме тада је Хамас интезивирао масовне ракетне нападе на Израел и удовостручио број ракета које су послате. На циљеве у Израелу ланисрано је било 2900 ракета. Употребо гвоздене куполе пресретнуто је према подацима Израелских одбрамбених снага 1150 ракета, од чега 450 није успело и оне су пале на шира градска подручја. То је значило да је Гвоздена купола успела да пресретне само 55,2 посто ракета Хамаса, а не 95 посто као што се тврдило.
Заправо Хамас је увидео једну ствар да са количинским повећањем лансираних ракета смањује се вероватноћа успешности пресретања ракет, јер једана ракета из батерије Гвоздене куполе може пресрести један пројектил, евентуално два у случају близине.
Иначе у прва три дана рата између Хамаса и Израела према тренутим подацима из Газе је ланисрано било 1750 ракета , а толико још у наредним данимајош толико да се бројка попела на 2500 ракета да та броја у 10 дана рата већ је премаила бројку од 3.000 лансираних пројектила.