Од 25. априла ове године, пре само три месеца, дигла се „бука“ око крстарица класе Орлана, а пре свега око „Петара Великог“. Неко је тада рекао, да највеће крстарице требају ићи у отпад. Ко се усудио, да на тако нешто помосли? Да се усуди, да понос руске флоте, шаље не у „пензију“ већ у отпад!
Тада је било веома тешко разумети како ће се догађаји заиста одвијати, али су ова три месеца показала да „другови из ТАСС-а“ имају боље обавештајне изворе, од свих других медија који су писали и говорили на ову тему. А извор ТАСС-а се показао тачним: тешка нуклеарна крстарица Петар Велики ће заиста бити отписана пошто се заврши ремонт Адмирала Нахимова.
Адмирал Валентин Селиванов, бивши начелник штаба руске морнарице, дао је ову оцену о томе шта се дешава:
„Сваки брод има век трајања. „Петар Велики“ сада има 34 године. Ово је нормалан животни век брода. Ако се донесе таква одлука, онда нема шта да се замери. Боље је направити нову фрегату или крстарицу него обновити ову. Током година, сви системи за контролу оружја, цевоводи су застарели. Ако се таква одлука донесе, онда је оправдана“.
Мешутим, руски аутор Роман Скоморохов, у једном од својих текстова недавно, изнео је занимљив став: „… често смо причали о томе како ови бродови могу бити од стварне користи у случају сукоба. Штавише, својевремено сам, анализирајући поправку Нахимова, говорио у смислу да би било лепо појачати искрено слабе способности Пацифичке флоте бродом чија би ватрена моћ била око 50% ватрене моћи целокупне Пацифичке флоте (руске морнарице).
И шта би? Крај? Засигурно да.
Засигурно је, да је проблем у људском фактору али не само у њему. Посада Петра Великог броји око 1.500 људи у пуном саставу. Овај број људи би се могао искористити за попуну седам фрегата класе Адмирал Горшков. У овом случају, био би то и квалитет и квантитет. Или, можда, не?
Међутим, за „Адмирал Нахимов” недостаје посада. Наравно, руске више поморске образовне установе могу да обезбеде одређени број специјалиста, али то би били специјалисти без радног и сервисног искуства.
Хипотетички, било би могуће поделити посаду Петра Великог на два дела, оставити један део на броду, други део послати Нахимову и додати дипломце и специјалисте сакупљене са других бродова. Од посаде крстарице „Москве“, на пример, могли би се узети оружари, везисти, специјалисти радарских система. Али, то је само хипотетички. Јер јасно је, да би руска морнарица имали два брода са мањком посаде. Јасно је, да бродови неће ићи у рат, али ко зна, како ће све ово у Украјини испасти, уопште?
Као резултат тога, посада Петра Великог је већ пребачена на Адмирал Нахимов и припрема се за обуку. Део је остављен на „Петру Великом” да би се обезбедила употребљивост брода.
„Адмирал Нахимов” је у завршној фази модернизације у „Севмашу”. Тренутно су у току пробе привезивања брода, а крстарица би требала да почне пловне пробе у децембру 2023. године. Повратак брода у флоту предвиђен је за 2024. годину. Ово је раније саопштио шеф „Севмаша“ Михаил Будниченко.
Генерално, ситуација је чудна. Адмирал Нахимов, који је 10 година старији од Петра Великог и није пловио од 1997. године, постаће водећи брод руске флоте са седиштем у Северној флоти. Кога ће тамо „обуздавати“ и од кога ће штитити руске границе – наравно, то је друго питање, али треба знати, да би у Тихом океану овај брод изгледао много сврсисходније.
Међутим, изгледа да Нахимова пребацују у Северну флоту управо зато што су у близини бродоградилишта, где ће, ако буде потребно, брод бити „довршен“.
Јасно је да девет година службе у зори магловите младости и 26 година чекања на поправку нису семе. Четврт века брод је држан „на минималцу“, а сада, чак и ако сте потрошили око 200 милијарди рубаља за његову модернизацију, наравно, не треба очекивати да ће све функционисати како треба. Ово је превише оптимистично.
Многи Руси данас кажу, да је „Петар Велики“ све.
Брод је у стању приближно сличном стању Адмирала Кузњецова, можда мало бољем. За многе Русе, било је веома непријатно откриће да је ресурс 34-годишњег брода скоро потпуно исцрпљен. И нема смисла, покушавати га модернизовати, лакше га је отписати.
Они који су заговорници повлачења брода тврде, да „Петар“ није имао нити једну борбену операција за за нешто више од три деценије службе (осим хватања три чамца сомалијских пирата, достојно дело за највећи ратни брод на свету, који није носач авиона), ниједно лансирање ракете на праве циљеве – и то је то, брод мора бити расходован.
Ако се погледа с друге стране баре, у двориште САД. Видљиво је да се Американци својих бродова не одричу тако лако.
Американци тамо имају крстарице класе Тајкондерога (Ticonderoga). Они их не терају на други крај света, као што су руси терали „Петра Великог”, да би Колумбијцима и Венецуеланцима показали своју снагу и моћ. Оне само стоје у својим базама, пролазе кроз одржавање и поправке, наравно, узимајући у обзир животни век. Оне су такође отписане.
На пример, крстарица Шајло (Shiloh), која је положена 1987. године и уведена у флотни списак 1992. године, биће повучена како је планирано 2039. године. А његов „брат“ Виксбург (Vicksburg), који је ушао у службу исте 1992. године, биће повучен 2041. године. Прихваћени од флоте годину дана касније, 1993. године, Кап Сент Џорџ (Cape St. George) и Вела Голф (Vella Gulf) биће повучени из употребе 2044. године.
Односно, скоро у просеку после 50 година.
А сада имамо брод, који је четврт века лежао и чекао поправку, биће замењен другим бродом, који је 10 година млађи од замене. Па, ниједно чуда код Руса није страно, али све изгледа прилично сумњиво.
Па, „Петар Велики“ није могао да одради цео ресурс за 34 године. Иако је „пола живота“ провео у сумњивим кампањама. А његова замена Нахимово не изгледа као нешто логично, тим пре што ће, као што је већ поменуто, један такав брод распоређен у Тихом океану удвостручити постојећу групацију бродова тамо у смислу снаге ракетне ватре.
Али јасно је да су се приоритети код Руса једноставно променили. А пара за „Петра” једноставно нема. Е сад, ако иде прича овако: „Постојао је (већ можемо рећи у прошлом времену) „Петар Велики“, који је био истрошен „демонстрацијама заставе“ и ловом на чамце сомалијских пирата, што је заиста било време да се изврши велики ремонт. И све је изгледало у реду, јер је 2-4 године брод могао да буде одведен на док, а на његовом месту је сад Адмирал Нахимов, за чији је ремонт и модернизацију потрошено 200 милијарди рубаља.
Са овим новцем, било би могуће изградити најмање шест фрегата типа Адмирал Горшков, који су веома добри бродви. То јест, ако би затим на исти начин надоградили и поправили Петра Великог, онда је флота, испоставило се, изгубила дванаест нових фрегата.
То је прилично пристојна снага, иначе. Ако би се свих ових 12 хипотетичких фрегата послало у Пацифичку флоту, 100% би Јапанци мало ублажили свој хир. А Кинези би то, напротив, прихватили са осећањем дубоког задовољства, јер све што је изгледа против Јапана пожељно је за Кину. Иако Кина нема савезнике, они би волели таквог савезника као што би била таква руска Пацифичка флота.
Али шта да се каже, сви савршено разумемо да неће бити ни две крстарице. Новац који је могао да оде за поправку „Петра Великог” одавно је спаљен у лонцу Новог светског поретка. И нема где да се надокнади, нема шта да се прича. Па, осим можда покушајте да укуцате смс, како је то сада модерно.
Новца нема и не очекује се. Дакле, „Петар Велики“ ће пропасти, али шта ће бити са „Нахимовим“ је питање.
Може се претпоставити да брод у почетку уопште неће ићи нигде или ићи даље од ремонтних докова, пошто сви савршено разумеју шта је 26 година стажа. Силно се надамо да је поправка Нахимова урађена другачије од оног на Москви у погледу квалитета, тако да постоје неке шансе за успех. Али укупна слика је збуњујућа.
И у сваком случају, овај огромни брод биће осуђен да стоји у близини кејског зида. Управо зато што опет неће бити пара за кампање и демонстрације.
У Руском случају изгледа, да неће бити ни пар крстарица класе Орлан, ни десетак нових фрегата. Нема пара, а нема ни за шта да се држе.
„Адмирал Нахимов“ скоро долази, „Петар Велики“ заправо одлази, питања остају.
И овде је главно питање: шта да се ради са Пацифичком флотом, која данас, ето, једноставно не изгледа као јапанска. Курс који је заузело руководство Русије изнедрио је многе противничке државе, које, иако немају никаквих посебних претензија према Русији, осим због рата у Украјини, ипак постоје. А посебно је у овој кохорти Јапан, који не само да је проглашен непријатељском државом, већ има и „коња за трку“ с Русијом.
Дакле, оно што узрокује највише негативног у овој причи није сечење метала Петра Великог, већ чињеница да се неће сећи метал за нове бродове. И да ће руска бродоградња сада почети да осећа кризу као из деведесетих година прошлог века, када је било шта да се гради, али се није имало чиме платити.
За текст је коришћен део текста о крстарици Петар Велики, руског аутора Романова Скоморохова (Роман Скоморохов).