Лични осврт, Пише: Данко Боројевић
Е сад долазимо до проблема, јер кад се каже Први цивилни ноћни лет и то у свету, сви ће да помисле на тамо неке Сједињене Америчке Државе, неће нико, ама баш нико (осим оних који знају за овај податак), да помисли на ове наше просторе. На неку тадашњу државу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевина Југославија) и тадашњу Краљевину Румунију. Е ту долазимо до суштине, да није историја ових простора и овог народа (ових народа) везана само за „Косовски мит“, већ да је историја комплекснија и шира од наратива, који данашњи „чувари националног“ приповедају на васколиким јавним телевизијама, гостујући у небитним емисијама. Јер од њих нико не зна за тај „Први лет“.
А није ту само прича о „Првом ноћном лету“, већ и прича о „Сто година аеродрома у Панчеву“.
А да погледамо како је то историја записала: “ Путнички авион француско-румунског друштва CFRNA 25. марта 1923. године, по први пут је слетео на аеродром у Панчеву, који је био станица између Будимпеште и Букурешта. Овим је успостављена редовна дневна авионска линија у дужини од 2400 километара, чиме је Краљевина СХС по први пут укључена у систем европског авионског саобраћаја“. Сад у септембру ове године је више од 100 година.
У то време на релацији Париз-Цариград (Истамбул) саобраћао је воз „Симплон Оријент Експрес“ који је возио дању и ноћу, па би у Цариград стизао пре авиона. Како би остварила временску предност над возом, компанија Франко-Румен је одлучила да на једном делу ваздушног пута покуша ноћни лет.
Први међународни ноћни лет путничког саобраћаја на свету, извео је 9. и 10. септембра 1923. године француски пилот Клод Боргар на релацији Букурешт-Панчево-Букурешт, чиме је аеродром у Панчеву ушао у историју светске авијације. Десет дана после, 20. и 21. септембра исте године, француски пилоти Морис Ногес и Луј Гидон отворили су прву редовну ноћну линију ваздушног путничког саобраћаја у свету, на релацији Панчево-Букурешт. Дакле опет Панчево и опет први у свету.
Многи ће рећи, па добро то није Србија то је Краљевина СХС. Мој одговор истим, јесте: па ни Никола Тесла није рођен у ужој Србији (јер негатори историје виде тако српску историју, везану само за „Београдски пашалук“), али „вам“ не смета да се позивате на његово национално порекло, да би сте ушићарили који политички поен, код необразоване и неписмене светине,Међутим, има код овог народа и на овим просторима много ентузијаста који ипак нешто знају више од „Косовског мита“. Њима се искрено лично захваљујем, на раду којим се битни сегменти историје сећања овог народа извлаче из заборава и презентују јавности.
Захваљујући Макетарском клубу др Владимир Алексић и мојим пријатељима из Макетарског клуба Олуј, као и Градском музеју Панчево, од 1-9. септембра ове године, одржана је изложба поводом „100 година првог цивилног ноћног лета у свету“, у нашем Панчеву. Истовремено је последњег дана изложбе, 9. септембра у просторијама музеја одржан „10. Алексић куп“, такмичење наших макетара.
Осим тога, за наше малишане и старије љубитеље летења, моји пријатељи су успели да осигурају симулатор летења. Просторија где се симулатор налазио, била је пуна како деце тако и старијих који су нестрпљиво чекали да се „вину у небеске висине помоћу симулатора“.
Моје колеге из редакције ТВ Фронт, имале су част да забележе на „филмској траци“, и тиме оставе писани траг за нашу историју, овај величанствени догађај.
Шта рећи на крају, ништа, осим да су макетари и градски музеј били на висини задатка. Њима хвала!
А документарац о „Првом цивилном ноћном лету“ у филмској едицији ТВ Фронта, очекујте убрзо.