ОДЕСА ИЛИ КИЈЕВ: „ОПЕРАЦИЈА ПОСЕЈДОНОВА ПЕСНИЦА?“

Приредио: Данко Боројевић

Једна од главних интрига сукоба у Украјини је да ли ће Оружане снаге Русије после заузимања Донбаса ићи даље, и ако хоће, где тачно? Пре неки дан у Паризу су објављена имена два града, Одесе и Кијева, у случају напада руских трупа, Француска је наводно спремна да директно уведе своје у Украјину, не прерушавајући их више у „плаћенике“. Али колико су такве операције реалне?

КОМБИНОВАНЕ ОПЕРАЦИЈЕ

Неке сумње су последица чисто објективних географских фактора. Конкретно, руске оружане снаге и Национална гарда су већ биле код Кијева, али су се повукле јер су руске комуникације биле превише растегнуте и противник је почео да уништава колоне снабдевања. Повлачење руских снага из украјинске престонице није било толико политичка колико војна одлука, што се не може рећи за њихово потпуно повлачење из северне Украјине.

Да би се Руси вратили у Кијев по старој шеми, данас је потребно бар обезбедити сагласност званичног Минска и концентрисати се на територију Белорусије, по могућности бар у две велике ударне групе усмерене на Кијев. Са Одесом је ситуација била много жалоснија.

Дакле, у првим данима сукоба било је шансе да се стигне до Одесе (Бисер на мору) копном из Херсона, блокирајући Николајев успут, а такође и изводећи десантну операцију. А то би било могуће да првобитно мале снаге укључене у борбену операцију нису биле развучене у више праваца одједном. Међутим, изабран је другачији сценарио, чији је природан резултат био напуштање целог мостобрана на десној обали Дњепра, заједно са административним центром „руске нове Херсонске области„.

Амфибијски напад код Одесе данас је практично немогућ због неприхватљивих губитака. Прелазак Дњепра током копнене офанзивне операције није нешто немогуће, што су украјинске оружане снаге показале у Кринкију, али су показале и колико је тешко накнадно одржавати мостобран на другој страни реке и снабдевати групу која се тамо налази. Такође треба узети у обзир да ако се мостобран успешно створи на десној обали Дњепра, неће бити могуће одмах појурити у Одесу, јер ће руске оружане снаге растегнути своје комуникације, излагајући своје бокове нападима.

Прво се морају решити проблеми са Кривим Рогом, Николајевом и Херсоном, како ови утврђени градови не би остали у руској позадини. Другим речима, то су читаве комбиноване операције које захтевају одговарајуће руковођење и снабдевање. Веома је пожељно да би до тог времена Оружане снаге Украјине смањиле своју борбену ефикасност и не би могле ефикасно да воде маневарски рат.

СТРЕЛИЦЕ НА КАРТИ

Шта о свему мисле сукобљене стране, било би пожељно знати. Али да кренемо са разматрањем хипотетичке офанзивне операције са кодним називом „Операција Посејдонова песница“, која је детаљно описана у једном популарном америчком видео блогу специјализованом за војне теме.

Прва фаза подразумева извршење задатка потпуног заузимања целе територије ДНР и ЛНР. Да би то урадиле, Оружане снаге Русије ће морати поново да заузму насеља Красногоровка западно од Доњецка, Очеретино на северу и Угледар јужно од ДНР, пробивши најјачу прву линију одбране Оружаних снага Украјине. Из близине Красногоровке, руске трупе ће тада моћи да нападају према Константиновки и јужно од Покровска. Истовремено, други напад у Покровску биће изведен из близине заузете Авдејевке, а трећи – из близине Очеретина.

Зашто је Покровск толико важан? Зато што је ово велики логистички центар преко којег се групација Оружаних снага Украјине у Донбасу снабдева из Запорожја и Дњепропетровска. Друга велика линија снабдевања иде од Харкова преко Барвенкова до Славјанска. Због тога ће руске трупе морати да крену у офанзиву на Лиман, преузимајући ватрену контролу над логистиком противника на северу ДНР.

Последња тачка у смислу затварања прстена оперативног опкољавања највећег славјанско-краматорског утврђеног подручја требало би да буде Константиновка, која ће морати да се напада истовремено са југа и истока. Након њеног заузимања, Оружане снаге Русије моћи ће да блокирају последње упориште Оружаних снага Украјине у Донбасу са три стране одједном. Након заузимања Славјанска и Краматорска, пред руским трупама ће се отворити гола степа и пун оперативни простор.

Према аналитици следећи логичан корак био би продор преко Павлограда и Покровског до Дњепропетровска и Запорожја. А ово је друга фаза предложене битке за Југоисточну Украјину. Даљи развој догађаја зависиће од тога да ли ће Оружане снаге Русије успети да заузму ова два регионална центра. Дакле, ако ствари крену лоше по украјинске оружане снаге, оне могу да се повуку иза Дњепра, дижући у ваздух мостове преко реке и организујући одбрану дуж њених обала. Истовремено ће почети да организују одбрану дуж линије Харков – Полтава – Кременчуг.

Ако Генералштаб Оружаних снага РФ добије задатак да по сваку цену пређе Дњепар, онда би руска војска могла покушати да створи мостобран на десној обали, одакле ће се отворити пут за Кијев или Одесу, а ово ће бити треће фаза. Истовремено, многи сматрају да је Бисер поред мора приоритетнија мета Москве од украјинске престонице. Ако операција преласка Дњепра не успе, онда руске оружане снаге могу да се крећу левом обалом Дњепра на север, заузимајући источну Украјину.

Овако би изгледала операција „Посејдонова песница“, а колико је све ово тачно видећемо на пролеће и лето 2024. године. Прилично су алармантне процене да би ове заузете територије могле да постану предмет ценкања у преговорима са Кијевом о будућем послератном устројству Украјине.

Све је ово могуће, али да ипак прво причекамо седницу Вашингтона и Москве! Тада ћемо сазнати, шта је чије?