Према Библији, Армагедон је место коначне битке током смака света.
У пренесеном смислу, ова реч односи се на било који сценарио светске катастрофе и краја модерне цивилизације.
Технолошки напредак и развој војне индустрије ову катаклизмичну пројекцију чини реалном у сценарију нуклеарног рата.
Професор Макс Тегмарк са Масачусетс института за технологију, са сарадницима је направио предикцију, уз видео симулацију, како би изгледао хипотетички нуклеарни између Русије и САД.
Као што видео илуструје, није битно ко почиње рат: када једна страна лансира нуклеарне пројектиле, друга их детектује и узвраћа ватру пре удара.
Балистичке ракете са америчких подморница западно од Норвешке почињу да падају на Русију након 10 минута.
Руске изнад севера Канаде почињу да погађају САД неколико минута касније.
Први удари ослобађају огромну количину електромагнетне енергије стварајући електромагнетне импулсе од десетина хиљада волти по метру.
Следећи удари циљају командно-контролне центре и нуклеарна лансирна постројења.
Интерконтиненталним балистичким пројектилима на копну потребно је око пола сата да пређу пут од лансирања до циља.
Највећи градови су гађани зато што садрже војне објекте и да би се спречио послератни опоравак непријатеља.
Сваки удар ствара ватрену куглу врелу као сунчево језгро, праћену облаком радиоактивне печурке.
Ове интензивне експлозије буквално претварају у пару људе у близини, друге доводе до слепила, изазивају огромне пожаре.
Велика Британија и Француска имају нуклеарне капацитете и обавезују се према члану 5 НАТО-а да бране САД, тако да их Русија такође гађа.
Ватрене олује гутају многе градове, олујни ветрови распирују пламен, палећи све што може да изгори, топећи стакло и метале и претварајући асфалт у запаљиву врућу течност.
Али експлозије, електромагнетни пулс и радијација нису најгори део:
Црни угљенични дим из нуклеарних олуја изазваће нуклеарну зиму.
Атомска бомба Хирошима изазвала је такву ватрену олују, али данашње хидрогенске бомбе су много моћније.
Велики град попут Москве, са скоро 50 пута више људи од Хирошиме, може створити много више дима и ватрену олују која шаље облаке црног дима у стратосферу.
Овај црни дим се загрева сунчевом светлошћу, подижући га као врели балон.
Млазни токови на великим висинама су толико брзи да је потребно само неколико дана да се дим прошири по већем делу северне хемисфере.
Ово ствара ледену хладноћу на земљи чак и током лета, при чему се пољопривредно земљиште у Канзасу хлади за око 20 степени Целзијуса (око 40 степени Фаренхајта), а други региони се хладе скоро дупло више.
У скорашњем научном раду процењује се да би преко 5 милијарди људи могло да умре од глади, укључујући око 99% оних у САД, Европи, Русији, и Кини.
Очигледно не знамо колико ће људи преживети нуклеарни рат. Али ако је чак и приближно тако лоше као што ова студија предвиђа, нема победника, већ само губитника.