Пише: Данко Боројевић
Ловац Mirage-III је настао из захтева РВ Француске према компанији Dassault за једним поузданим ловачким авионом. Основа за овај авион послужила су два пројекта – MD-550 Mirage и Dassault Mirage II са делта крилом. Ови пројекти се одбацују, али се концепт делта крила задржава.
У нову конструкцију се уграђује и нови мотор Snecma Atar-101. Први прототип новог ловца Mirage-III полетео је 17. новембра 1956. године, и током првог лета постигао је брзину звука од 1,52 маха. Септембра 1957. године прототип постиже брзину лета од 1,8 маха. Овај успех је резултирао наручивањем десет предсеријских ловаца Mirage-IIIA. Први ловац Mirage-IIIA полетео је 12. маја 1958. године и он је био први европски авион који је постигао брзину лета од два маха. Масовна производња новог ловца почиње 1960. године, а већ октобра 1960. године полетео је први серијски примерак. Mirage-III донео је француској ваздухопловној индустрији дуго прижељкивани престиж, произвођача врхунских ловачких авиона, у свету.
Много је напора уложено у десетогодишњи рад на суперсоничном ловцу са делта крилом који је 10. јула 1961. године уродио плодом. Наиме, тога дана је постројена прва оперативна ескадрила француског ваздухопловства, која је била опремљена ловцима Mirage-IIIC. Нови ловац је имао радар Thomson-CSF Cyrano-II чији је домет износио 55 км. На основу конструкције ловца Mirage-IIIC израђене су многе верзије. Двосед је добио ознаку Mirage-IIIB, ловачко-бомбардерски авион Mirage-IIIE, његова двоседа верзија је означена као Mirage-IIID, док је извиђачка верзија понела ознаку Mirage-IIIR. Извозне верзије су понеле ознаке земаља поручиоца, тако је Mirage-IIICJ/BJ намењен био РВ Израела, Mirage-IIICZ/BZ/EZ/DZ/B2Z/RZ РВ ЈАР, Mirage-IIIEA/DA Аргентини, Mirage-IIIEE/DE Шпанији. Верзије које је Аустралија производила по лиценци носиле су ознаке Mirage-IIIO(F) и Mirage-IIIO(A), укупно је произведено 100 авиона обе верзије. Швајцарски Mirage-IIIS је имао ојачана крила и доњи део трупа. Уместо француског радара уграђен му је био амерички радар Hughes TARAN-18 који је био компатибилан са ВРП В-В Hughes AIM-4 Falcon, са којима су биле наоружане швајцарске фатаморгане. Швајцарци су користли ловце Mirage-IIIS, двоседе Mirage-IIIBS/DS и извиђаче Mirage-IIIRS. Повучени су из оперативне употребе РВ Швајцарске 2003. године.
Током Рата за воду 19. августа 1963. године пар ловаца Mirage-IIICJ из састава 117. ловачког сквадрона, први пут су имали контак са сиријским ловцима МиГ-17. Тада није дошло до губитака ни са једне стране.
Прво обарање неког сиријског ловца МиГ-21 од стране израелског ловца Mirage-IIICJ догодило се 14. јула 1966. године. Други сиријски МиГ-21 оборен је већ 15. августа исте године.
Невероватна победа и велика промоција за ловце Mirage-IIICJ одиграла се током Шестодневног рата 1967. године. Тада је авијација Израела, декласирала арапске ваздухопловне снаге, а ловци Mirage-IIICJ су били неприкосновени господари неба изнад Синаја. Такође, ови ловци су били употребљавани и током рата 1973. године.
Аргентинско РВ у рату за Фокландска острва 1982. године, користило је ове ловце у борби против Британаца и њихове морнаричке борбене групе. Већ тада се видело да су аргентински ловци Mirage-IIIEA били недорасли британским ловцима Sea Harrier FRS Mk-I. Храброст пилота није могла надохнадити технолошку заосталост.
Из ловца Mirage-III настао је јефтини јуришник Mirage-5, који је масовно извожен. Несумњиво, ловац Mirage-III је дао немерљив допринос у историји светског ваздухопловства, нарочито у рукама израелских пилота, захваљујући којима компанија Dassault није требала рекламу. Сами успеси ловаца Mirage-III у ратној стварности били су сасвим довољна реклама.
За израду текста коришћена је следећа литература:
Данко Боројевић, Драги Ивић, Енциклопедија млазних ловачких авиона, Ауторско издање, Пожаревац, 2012.