Румунски борбени авиони МиГ-21 Лансер одржаће данас последњи лет после чега ове летелице после 61 године оперативне употребе по други пут, али коначни одлазе у пензију, док чување ваздушног простора на овом суседном државом преузимају борбени авиони Ф-16.
Одлука о другом и коначмом пензионисању донесена је на Врховном савету Одбране Румуније, где је одлучено да пилоте са тих авиона пребаци на преобуку за Ф-16. Иначе Румунија је такође изразила жељу да набави и ловце 5, генерације Ф-35.
Одласком мигова 21 у пензију завршава се и употреба совјетских ловаца у овој чланици НАТО пакта. Иначе МиГ-21 био је последњни ветеран који је надживео у оперативној употреби ловце попут МиГ-23 и МиГ-29 који је такође почетком 2000 био планиран за модернизацију као верзија „Снајпер“, али се од тога одустало и тежиште пребачено на МиГ-21 који су Румуни модернизовали са Израелцима. Модернизацију је пратило иначе велико негодовање Москве.
Свечана церемонија опроштаја од МиГ-21 Лансер биће одржане у три ваздухопловне базе Бакау, Борчеи и Кампиа Тузи у којима су ови борбени авиони били и смештени.
Прича о румунским лансерима започела је почетком 1990- тих година, када је Румунија имала амбицију да модернизује споствену авијацију. Решење је било или набавтии нове авионе или модернизовати постојеће. Пошто новца није било Румуни су одлучили да је економски исплативије да се модернизује 115 Мигова 21. У питању је било 105 ловаца МиГ-21 у верзијама М и МФ и 10 двоседа МиГ-21 УМ. Посао је додељен израелској компанија Елбит Систем.
Румунско ваздухопловство је 1992. године покренуло програм модернизације авиона МиГ-21, како би се обезбедила интероперабилност са НАТО-ом и повећала њихова способност да извршавају мисије.
Посао који је склопљен, модернизација МиГ-а 21 износила је 345 милиона долара и предвиђена је била уградња нове електронике, ракета и борбених система. Партнер у овом послу Израелцима био је румунски Аеростар.
Међутим, од 115 мигова, цифра је смањена била на 99 једноседа МиГ-21 М/МФ од тог броја њих 73 претворено је у ловце-бомбардере, а 26 у ловце-пресретаче. Број двоседа остао је исти.
Модернизација прва три авиона започела 1993 године ,а двијајо се паралено са генералним ремонтом летелица. Сва каблажа и електорника совјетске производње замењена је новом западном. Новине је претрпео копкит, инструмент табла. Мигови су добили ХУД. Све летелице добиле су електричне генераторе и систем за проветравање пилотске кабине. Такође из авиона одстрањена је била сувишна опрема.
Један од највећих проблема са којим су се сусрели инжињери био је недостатак техничке документације за мигове 21 и то што су били израђени у различитим фабрикама.
Иначе ваља овде подсетити да је кроз Ратно ваздухопловство Румуније у периоду од 1962. до краја осамдесетих година прошло више од 400 авиона. Први авиони који су се појавили били су МИГ-21 у верзији Ф-13, касније ПФ, ПФМ, МиГ-21М, МИГ-21МФ.
Током ремонта и модернизације дошло је и до сукоба са руским стручњацима из компаније МИГ, који су сматрали да је ремонт нелегалан и веома опасан за пилоте.
Упркосо протестима Руса, пројекат је настављен, а први ремонтни и модернизовани авион полетео је 23. августа 1995. Убрзо после тога са седам ремонтованих 21 постала је прва оперативна ексадрила у граду Бакуу. Пуну оперативну способност прва ескадрила добила је 8. маја 1997. У питанју су били ловци-бомбардери. Ловачка верзија МиГ-21 полетела је 6. новмебра 1996, а у јуну 1997. са њим су летели израелски пилоти и он је представљен јавности. Убрзо Лансери су представљени светској јавности. До средине 1999. укупно је модернизовано 40 мигова 21.
Верзије румунских лансераПриликом модернизације мигови су добили назив Лансер- копљаник. До априла 2003. Ратном ваздухопловству Румуније испоручени су сви авиони.
Лансери се обележавају верзијама А/Б/Ц
Лансер -А
овај назив добило је 73 једноседа МиГ-21М/МФ у питању су једноседи. Сви имају систем инерцијалне навигације који је повезан са ГПС, као и пакет навигацијске опреме ВОР, ИЛС и ДМЕ са радарским даљиномером елта ЕЛ/М-2001 Б новим пријемником радарског зрачења елисва СПС-20 и пакетом индентификацијске и радиокомуникационе опреме повезане са НАТО стандардима. У радио-комуникационој опреми су и две кериптозаштићене радио станице јужноафричке производње. Лансери су добили нову управљачку палицу ХОТАС (руке на ручици за гас и управљање), новим широкоугаоним показивачем са холограмским пориказивачем ХУД, вишенаменским приказивачем МФД 13,7х13,7. Интересантно је да од изворне совјетске опреме одржан је радио висиномер, аутопилот и компас. Ловачко бомбардерска верзија опремљена је била и са јединицом која је упозоравала на румунском на проблеме са летелицом.
Испод крила носачи бомби ракета су уграђени нови како би могао да носи наоружање руског и западног извора. Тако су Лансери добили прилику да носе америчке невођене авио бомбе МК-82 калибра 227 мм и Мк-83 калибра 450 мм. Авион је имао и руска наевођена ракетна зрна УБ-32-57 који је испаљивао неовђене ракете С-8 калибра 57 мм. За самоодбрану авион је добио израелске ракете ваздух-ваздух Python III или опционо руска Р-60 или Р-73. Пилот је податке са ХУДА добијао на визир кациге захваљујући систему ДАСХ који му омогућава да са погледом прати лет ракете после лансирања на противнички авион
Лансер Б
У питању је двоедна верзија МиГ-21 УМ. Ремонтовано је 14 верзија овог авиона. Први модернизовани двосед полетео је 6. маја 1996. осим за обуку авион је после ремнотвања онеспособљен за борбено деловање против копнених циљева. Друга кабина је оремљена са једним монокроматским вишенаменским приказивачем.
Лансер Ц
је једносед, ловац-пресретач, по свему идентичан верзији Лансер А али има савременији радар израелске производње ЕЛТА-ЕЛ/М-3023 који соматра осам различитих циљева у ваздуху на удаљености од 60 до 80 км. На инструмент табли уграђен има монокроматски приказивач и два вишенаменска колор дисплеја. Летелица је била наоружана са ракетама ваздух-ваздух Python III, Р-60 и Р-73 и на тај стандард су уградили 26 авиона.
Лансер Р-III у питању је модернизација верзије МиГ-21 бис у скалду са верзијом Лансер Ц, које је јавности представљени 1998. на ваздухопловном сајму Фарнбору. Румунија није имала иначе у свом саставу верзије бис, али су купљени од једне источноевропске државе. У питању је верзија за извоз, за пројекат модернизације био је заинтересована Етиопија, али су се Етиопљани одлучили за руске стручњаке.
Невоље са Лансерима
Иако је летелица деловала оптимистично, њено кориштење обележиле су бројене трагдије и пади летелице. У различитим несрећама изгубљено више од 15 авиона. Неки су чак овај авион упоређивали са Ф-104 које су немачки пилоти звали летећим мртвачким сандуцима и произвођач удовица.
Први планови за пензионисање лансера били су планирани за 2015, али су отишли 2022. али после пар месеци авиони су због рата у Украјини враћени у оперативну употребу. Један Лансер је оборен на почетку рата, претпоставља се грешком украјинске ПВО на самој граници. Иначе у оквиру система борбеног дежурства НАТО на балтику су учестововали и ови лансери.
Тактичко технички подаци за МИГ-21 Лансер
Димензије дужина 15,76 м, висина: 4,1 м, размах крила. 7,15 м
Тежина: празан 5.843 кг, полетна 9.400 кг верзија А, а 8.200 кг верзија Ц. Максимална брзина 2,175 км/х.
Борбени радијус Лансера А 370 км, а Лансера Ц: 740 км