Борис Џонсон: Украјини треба дозволити ударе на територију Русије западним оружјем

Бивши британски премијер Борис Џонсон изнео је још једну провокативну политичку изјаву, позивајући западне савезнике да дозволе Украјини да користи испоручено оружје за нападе на војне циљеве дубоко унутар територије Русије. Његов говор одржан на Украјинском форуму за иновације у одбрани у Лондону јасно указује на растући притисак у одређеним западним круговима да се ескалира подршка Кијеву, упркос очигледним ризицима од ширења сукоба.

Суштина позива

Џонсон је, позивајући се на ауторитет председника Трампа, изнео став да Украјинска војска мора имати право да одговори на руски напад тамо где је она планирана и изведена.

„Сам председник Трамп је сасвим исправно приметио: морамо дати Украјинцима дозволу да користе ово оружје по базама… чак и ако се те базе налазе у Русији“, рекао је Џонсон, истичући да су ти објекти директно одговорни за нападе на украјинске цивиле. Управо је Џонсон својим залагањем током мандата прекинуо прве преговоре у Истанбулу између Русије и Украјине на почетку рата.

Шири стратешки контекст

Овај захтев не долази као изолован, већ као део ширег пакета предлога које Џонсон види као решење за окончање рата:

Џонсон наглашава да је кључна одлучујућа и континуирана финансијска подршка за развој украјинске одбрамбене индустрије. Он види ово као најбржи пут до пораза Русије.

Бивши премијер инсистира на даљем заоштравању санкција, али и на радикалном кораку: конфискацији замрзнуте руске имовине у вредности од око 300 милијарди долара и њеном пребацивањем Украјини као репарације. Он сматра да би се тај новац могао користити за куповину или производњу оружја. Џонсон заговара да Запад јасно потврди украјински избор и пут ка евроатлантским институцијама, укључујући и будуће чланство у НАТО-у, како би се уклонила ,,стратешка неизвесност”.

Реални императиви против ризика ескалације

Џонсонов предлог директно се супротставља садашњој политици многих западних земаља, укључујући и САД под Трампом, која је опрезна у погледу директне дозволе напада на руску територију званично испорученим оружјем. Главни аргумент против овакве политике је страх од непредвидиве реакције Москве и потенцијалне ескалације сукоба у глобалу.

Међутим, Џонсон и његови следбеници сматрају да је управо ова ,,превише опрезна” политика омогућила Русији да настави са ратом без озбиљнијих последица по њену безбедносну и економску инфраструктуру.

Закључак: Језик силе као једини аргумент?

Бивши премијер је свој став закључио алегоријом: ,,Немогуће је преговарати о територији са крокодилом док вам стеже врат канџама.” Овом изјавом он јасно ставља до знања да не верује у дипломатска решења са садашњим руководством Кремља и да једино одлучна војна сила може довести до краја рата.

Џонсонов говор сигурно ће покренути нову живу дебату у престоницама НАТО-а о томе колико далеко може и сме да иде у војној подршци Украјини, балансирајући између жеље за њеном победом и глобалним ризиком од ескалације.

Борис Џонсон је на поклон добио делове руског дрона Геран-2 обореног изнад Украјине.