Јавни простор у региону последњих дана преплавила је вест о поступању припадника Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) и Жандармерије МУП Републике Српске при спречавању инспектора СИПА да уруче налог за привођење председника Републике Српске, Милорада Додика.
Није потребно бити школован политиколог, да би се закључило да је догађај у Источном Сарајеву, од вечери 23. априла 2025. године изразито политички мотивисан, али ми се, као специјализовани војни портал, нећемо бавити политиком, него ћемо стручно анализирати ангажовање специјалаца МУП Р. Српске и њихову опремљеност.
Заштита највиших политичких одлучилаца
Устаљена је пракса у свету да се највиши политички и војни одлучиоци непрекидно штите током обављања јавних функција, а врло често и након што им мандати истекну. Штити се њихова личност, тј. живот и телесни интегритет, комуникација, пребивалиште, боравиште, свакодневно службено и приватно кретање, као и чланови њихове уже породице. Ови задаци и послови нису
произвољни, него почивају на правним актима, законима, правилницима, потом и наредбама, а исто тако су и одлика суверености, те свака држава или државни ентитет има тенденцију да на територији на којој има суверенитет остварује и заштиту својих функционера, грађана и имовине.
Специјалци САЈ у „првом прстену”
Специјална антитерористичка јединице МУП Р. Српске је најелитнија полицијска јединица у Српској и њена надлежност је прецизно дефинисана. У делокруг задатака и послова јединице спада и обезбеђење одређених објеката и лица, по наредби министра и директора полиције. Следствено, и обезбеђивање председника републике улази у делокруг намене јединице, али не по „сили
закона”, јер то није примарна намена јединице, него онда када је издата наредба за реализовање непосредне физичке заштите највишег државног функционера. Ангажовање специјалних јединица у непосредној физичкој (и техничкој) заштити највиших политичких одлучилаца је вишеструко тактички оправдано, јер су припадници ових јединица, по правилу, најобученији, најбоље опремљени специјалисти, натпросечних психофизичких способности. Ипак, све ово није само
по себи довољно, јер је непосредна физичка заштита веома специфична област, која захтева бар основну обуку специјалаца. Јединице којима су ови задаци и послови примарна надлежност, попут „Кобри” из Републике Србије, обуку из ове области изводе примарно и непрекидно, уз специјалистичка курсирања у земљи и иностранству, самостално и са партнерским јединицама.
Када је САЈ Српске у питању, можемо рећи да су задаци и послови непосредне физичке заштите допунска намена јединице. Јединица располаже обученим припадницима који могу да извршавају ове активности на високом нивоу. Ангажовање припадника САЈ ради заштите председника Републике Српске може се тумачити и као „показивање мишића”, али и као одговорно приступање
ситуацији која је оптерећена политичком тензијом. Последње шта одговоран руководилац жели у политички запаљивој ситуацији јесу „вруће главе” са прстима на обарачима… Специјалци су, по правилу, психички стабилни појединци, навикли да доносе одлуке и раде у екстремним околностима, што се и током вечери 23. априла показало као тачно.
Опрема групе за непосредну физичку заштиту
Група за непосредну физичку заштиту одређеног лица може радити прикривено, тј. у цивилној гардероби, без службених ознака, са прикривеним наоружањем, и другом опремом, односно може радити у формацијској опреми. Припадници САЈ су на лицу места били присутни у обе варијанте, што је такође својеврсна порука која се шаље на тумачење. Комплети опреме и наоружања су углавном били прилагођени потребама блиске борбе у урбаном окружењу, односно раду у
скученом простору, попут возила.
spremte se, spremte…
…