ВАЗДУХОПЛОВНА БАЗА МИХАИЛ КОГАЛНИЦЕАНУ ПОСТАЈЕ НАЈВЕЋЕ НАТО УПОРИШТЕ НА ИСТОКУ ЕВРОПЕ: СМЕШТАЈ ЗА 10.000 ВОЈНИКА У ЗОНИ ЦРНОГ МОРА

Вредност пројекта је 2,7 милијарди долара и у њој ће моћи да живи до 10.000 НАТО војника и њихових породица

Пре 25 година после завршетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију Северноаталнска алијанса започела је превбацивање борбених ефектива на Балкан. У склопу плана А 8 истуреног базирања, за потребе мисије НАТО Балкан је требао да има кључан значај.

Међутим, 2001, година терористички напад Ал Каиде на САД, затим инвазија на Авганистан и две године касније 2003 извршена је агресија на Ирак. Уследио је рат против тероризма који је завршен дебаклом августа 2021. године и масовном бежанијом из Авганистана.

Уследио је фебруара 2022. године почетак рата у Украјини са чиме је исток Европе, а посебно зона Црног мора и земље које се граниче са Украјином и Русијом балтичке и скандинавске државе на северу, на западу Пољска и на крајњем истоку Румунија која се претворила у праву НАТО базу.

Пре свега ту се истичу две велике базе Кампиа Тузи као место базирања америчких извиђачких и борбених беспилотних летелица и база Констанца која је тренутно највећа помрска и ваздухопловна база.

Наиме, румунске власти уз помоћ САД започеле су процес модернизације и проширења ваздухопловне базе Михаил Когалницеану која се налази стратешки налази у близини Црног мора.

Вредност пројекта је 2,7 милијарди долара и у њој ће моћи да живи до 10.000 НАТО војника и њихових породица.

Први радови односе се на инфраструктуру, изградњу приступних саобраћајница, постављање нове електромреже.

Финансирање проширења ове базе финансира румунска влада, а обухватиће читаву област Констанце са чиме овај простор постаје најзначајнина војна база у Европи.

Радови на проширењу су у пуном јеку, али када се заврше, ова база Михаила Когалницеануа постаће највећа у Европи. Надмашиће ону од Рамштајна у Немачкој и моћи ће да прими више од 10 хиљада војника који ће моћи да дођу овде са својим породицама. 

“База Михаил Когалницеану постаће најважнија стална војна структура НАТО-а у непосредној близини сукоба на југу Украјине. Немојмо замишљати да ће се овај сукоб завршити ове године 2025. године, 2026. године, то је дугорочни сукоб“, рекао је румунски геополитичар Дориан Попеску у изјави о овој бази.

7. ваздухопловна база Михаил Когалницеану

Посебно место заузима ваздухопловна база Михаил Когалницеану која је постала кључна ваздухопловна база за операције над Црним морем. Некада су у тој бази били смештени летећи авио-танкери и транспортни авиони C-17 Globemaster, да би ескалација рата у Украјини добила појачање ваздухопловне компоненте од борбених авиона. Тренутно се у овој ваздухопловној бази налази 6 борбених авиона Eurofighter. Такође у овој бази налазе се и морнарички патролни авиони P-8 Poseidnon.

Румунија је потписивањем споразума са Вашингтоном почетком маја 2012. године постала је директни део одбрамбене инфраструктуре Северноаталнске алијансе, а представници обе земље потписали су и споразум о размештању на територији Румуније дела америчког антиракетног штита у Европи. За то је одређена војна база « Девеселу», која је изграђена 1952 године, када су у њу стигли ловци мигови 15, 19 и 21. База је са својих 100 пилота била активна од 1990 године укључена у ПВО заштиту Румуније, да би 2002 године одлучена да буде затворена. Онда су Румуни одлучили да ову базу уступе Американцима. База се простире на 700 хектара, а у њој се тренутно постављају три батерије, односно 24 ракете пресретача стандард СМ-3 типа блок 1Б. Одржавање и смештај, као и мотнирање ракета сносе САД у оквиру постављења антиракетног штита. Ова база се налази на 500 километара од руске флоте у Црном Мору и изабрана је да под лупом држи јужни део Русије. За поређење база Мороног у Пољској налази се на мање од 100 километара од главне базе руске Балтичке флоте у енклави Каљинград.

Констанца

Највећа поморска лука цивилна и војна у Румунији постала је кључна за операције на Црном мору пре свега противминске активности, али и патролне задатке. У овој бази налази се и ракетни разарач Aegis Ashore 3 осмоћелијска лансера Mk 41 VLS са ракетама SM-3

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *