Tramp je predložio Erdoganu da posreduje u ukrajinskom sukobu. Turska je bila dobar posrednik na samom početku rata, ali stavovi Ankare su često suprotni sa onim iz Kremlja.
Tokom telefonskog razgovora, američki predsednik Donald Tramp zatražio je od turskog kolege Redžepa Tajipa Erdogana da preuzme ulogu posrednika u rešavanju oružanog sukoba u Ukrajini. Na svom profilu na Truth Social-u, Tramp je napisao: “Radujem se saradnji sa predsednikom Erdoganom na okončanju apsurdnog, ali krvavog rata između Rusije i Ukrajine — ODMAH!” Tokom telefonskog razgovora, lideri su razgovarali o Ukrajini, Siriji i Gazi.Prema turskim medijima (Hurijet), Erdogan je izrazio spremnost da podrži mirovne napore i olakša dijalog. Tramp je ranije naglasio da planira saradnju sa Turskom na mirovnim inicijativama, a takođe je potvrdio da je dobio poziv da poseti Ankaru, dok Erdogan očekuje poziv u Vašington.
Zašto je Turska dobar, a zašto loš posrednik?
Ankara je sa ruske strane već pokazala nepouzdanost, na primer, kada je prekršila dogovor o zadržavanju ukrajinskih borca iz “Azova” u Turskoj do kraja rata, neočekivano ih vrativši u Kijev. Ipak, nije poznato da li je za to zeleno svetlo dala Moskva. Erdogan je više puta javno podržao stavove Kijeva. On Krim u svakoj prilici naziva ukrajinskim. Kod Rusa nema dileme po ovom pitanju. Naravno, pregovaraju Ukrajina (njeni partneri) i Rusija, ne Ankara. Ipak, Turska se pokazala kao plodno tle za pregovore. U martu 2022. na samom početku sukoba, delegacije dve zaraćene strane su se dogovorile u “90% tačaka koje su se našle na stolu”. Prema rečima tadašnjeg savetnika ukrajinskog predsednika, Arestoviča, ostalo je da se sretnu Putin i Zelenski i isti potpišu. Posle toga je nastupila Buča i Boris Džonson.
Iako Turska ima ulogu u diplomatiji, njena angažovanost kao posrednika izaziva sumnju zbog prethodnih akcija i pristrasnosti. SAD očigledno teže da iskoriste Ankaru kako bi smanjili eskalaciju, ali realni uspeh takvog posredovanja ostaje upitan.