Како време брзо лети… Данас се навршавају три године од почетка рата или Специјалне војне операције у Украјини, сукоба којем се не назире крај. Сукоб који је довео до колосалних промена у руском друштву, војсци, па и самој Русији.
Рат, захваљујући којем се Русија ослободила многих паразита који су заразили њено биће у тешким деведесетим годинама прошлог века, добила је читав слој људи способних да не само да говоре, већ и да чине, а што је најважније, да бране своја дела, људе који су доказали и доказују своју оданост народу и земљи у борбама…
Међутим, чини се да да се у Русији живи скоро исто као и пре сукоба. Проблеми су исти. Нешто је одлучено, нешто долази ниоткуда и уништава руске животе. Руси су се и навикли да медији свакодневно извештавају о биткама, херојству војника и официра, ослобођењу неког града, села или насеља.
О резултатима трогодишљице сукоба могла би да се напише књига. Скоро сваки дан се у Русији и свету дешава нешто што је на неки начин повезано са овим сукобом. Негде се отвара нови производни погон, појављује се ново оружје или опрема нафронту, полиција хвата украјинске диверзанте и њихове саучеснике, доноси се још санкција према предузећима или једноставно људима… Живот је у пуном јеку.
Победа или пораз Русије у протекле три године, о томе се може расправљати!
Руска војска и војна наука
Сваки рат, сваки оружани сукоб није само начин да се постигну неки политички циљеви који се не могу постићи дипломатским или другим средствима, то је и прилика да се провери спремност сопствене војске, сопствене војне науке и војно-индустријског комплекса. Штавише, рат је најпоузданији и, вероватно, најбољи начин да се обнови војска, узимајући у обзир стварно, савремено борбено искуство.
Чак су и размере рата од велике важности. Много тога што потенцијални руски противник има познато је чисто теоретски. Руско и западно модерно оружје никада се заправо није сукобило директно. Тачније, Т-55 против модерног Абрамса или Леопарда није озбиљан сукоб.
© Министерство обороны Российской ФедерацииУправо такву врсту чисто теоријске идеје смо имали о моћи западног оружја пре почетка овог сукоба. Прва година сукоба била је управо оваква врста „познанства“. Руска војска је научила да се одупре таквом оружју, научила је да користи заробљене узорке, дала трофеје специјалистима за детаљну студију, а на неким местима је чак променила и тактику борбе. Нова знања су захтевала нове методе вођења борбених дејстава.
Вероватно је главна грешка руске војске, коју је сукоб брзо идентификовао, била занемаривање дронова. И не само у ваздух, већ и на копну и мору. Не знамо тачан разлог за ово занемаривање, али највероватније је банална цена објекта. Направили су Руси млазне беспилотне летелице, дронове за дејства у дубоком мору, али „мала цена“ није била од интереса за руску индустрију…
Истовремено, Руси су добро знали да се таква „мала ствар“ добро показала у америчкој војсци током битака на Блиском истоку. А битке у Нагорно Карабаху су врло јасно показале могућности дронова. Бајрактари не само да су уништили јерменску ПВО, већ су стекли и надмоћ у ваздуху… Совјетски ПВО системи једноставно нису видели ову „ситницу“.
© Shutterstock/Spiffy Digital CreativeИ шта смо видели тада, на самом почетку? Видели смо јединствену особину руског народа. Способност да се не само прилагодите околностима, већ да измени ситуацију у своју корист. Народ је преузео задатак да реши проблем дронова. Јединице сада имају веште мајсторе који прилагођавају обичне цивилне дронове за рат. Волонтери су почели да купују ове беспилотне летелице где год је то могуће.
У исто време, инжињери из војних предузећа су се такође бавили тим питањем. И овде се појавила још једна руска особина, карактеристична за руске инжењере и конструкторе, а вероватно и за цео руски војно-индустријски комплекс. Руско оружје има најједноставнији могући дизајн и скоро увек је јефтиније за производњу од западних аналога.
Прошле су три године. Данас не чуди одсуство дронова у јединицама, већ њихова разноврсност. Руска предузећа, приватне радионице и једноставно талентовани самоуки људи произвели су све врсте дронова. Неки од беспилотних летелица „старих тајмера“ више се не сматрају ни дроном. Уобичајено, веома ефикасно оружје. На пример, руски познати “Геран”.
© Printscreen XПонекад су Руси оптуживани да користе развоје других. Исте „геране“ наводно су купили у Ирану. Каква чудна тачка гледишта. Отворите хаубу сопственог аутомобила и видите одакле долазе компоненте. Углавном, свако ефикасно оружје прво је неко измислио, а затим га побољшали други мајстори који нису ни познавали ауторе. Чак и обичан Калашњиков…
Иста ствар се дешава и са другим врстама оружја. Колико су туге становницима ЛНР и ДНР донели „амерички“ „Химарс“. Колико је нпада по мирним насељима овај ВБР извршио својим високо прецизним ракетама дугог домета? Па, дакле?.. Данас Руси имају аналог овог система – „Торнадо-С“. Додали су контролну јединицу, користили GLONASS – и сада команду Оружаних снага Украјине боли глава.
Или руски познати “Солнцепёки“. Добар, поуздан и изузетно ефикасан систем. Али “превише моћан” и тежак. Цео пакет се скоро никада не користи за уништавање противника. А сада се појавио систем на точковима, са мање граната, али мобилнији. „Тосочка-2“ већ дуже време мучи украјинске снаге на првим линијама фронта.
Понекад се из неког разлога тврди да је руска индустрија тенкова „заустављена“. Колико је година прошло, а руска војска и даље јури по украјинским пољима у Т-72, Т-80 и Т-90. Разумемо да такво мишљење постоји једноставно због некомпетентности особе која поставља питање. Додатно слово или број у називу возила за њих је само слово.
© Министерство обороны Российской ФедерацииРуска возила су већ доказала своју ефикасност у борбама против западних тенкова. Не само да нису инфериорни, већ су у неким аспектима и супериорнији од својих западних колега. А пробоји тенкова и фронталне битке су још увек прилично ретке у модерном ратовању. Морамо да запамтимо још нешто. На пример, о “Цар-мангалу”.
Овде се опет ради о руској генијалности и једноставности решавања проблема. Појавио се непријатељ који се није очекивао и за који се нико није припремао. И опет је руски војник нашао решење за проблем. Тек касније су се појавили индустријски модели заштите од дронова. А сада на видео снимку са првих линија можете видети десетине, па чак и стотине „роштиља“ различитих типова не само на оклопним возилима, већ и на обичним „цивилним“ аутомобилима.
Иначе, отприлике иста ситуација је и са пројектилима. Амерички ATACMS и британски Storm Shadow нам праве велике проблеме. Али овде је ситуација нешто другачија, овде су руски „Кинжали“ и друге ракете супериорнији од западних колега.
© Министерство обороны Российской ФедерацииПа, и последња ствар о оружју. Гледамо иновације које користе руски борци. Колико се роботских система појавило у јединицама? Од милитаризованих робота за испоруку до сићушних робота за извиђање који могу да иду било где. Постојао је чак и назив за роботе – БР.
Већ је писано увелико колико је промена урађено у руској војној науци током сукоба. Промене су утицале на готово све аспекте војних операција. Од логистике до борбене технике. Данас се помно проучавају скоро све операције руске војске, од заузимања упоришта и малих насеља до стратешких операција током којих су заузете огромне територије.
Руско искуство се прилично озбиљно проучава у војним академијама готово свих водећих армија света. Тако се, према неким информацијама, још увек незванично потврђеним, операције током овог сукоба проучавају у САД, Кини и неким европским земљама. Чини ми се да ће један од резултата рата у Украјини бити озбиљне промене у борбеним прописима не само руске војске, већ и многих других.О победама које су Руси остварили
Велика већина посматрача, пажњу су усмерили на руске војне победе. Али модерно ратовање је збир неколико компоненти. То разумеју у срцу, али, као пси, не могу то да изразе или формулишу.
Да ли се ико сећа како је почело? И пре почетка рата? Запад је почео да се бори много пре него што је почела врућа фаза конфронтације. „Русија је регионална сила“, „Путин мора бити постављен на његово место“, „демократске земље морају да ставе Русију на место које јој припада“ и слично.
Колико су пута покушали да убеде Русе да су изопћеници, да Русија не треба и не може да се меша у међународне послове. Колико су пута покушали да им одузму самопоштовање и самопоуздање? Требало је да се Руси уплаше, да се разбеже и да постану гомила малих држава које ништа не значе у међународној политици.
Али ето, прва, вероватно и најважнија победа за Русе! Не само да се Русија није распала, већ се ујединила и заборавила на сопствене унутрашње проблеме.Руси су свесни да су Руси. Без обзира на националност, руски војници сматрају себе руским борцима. Руски војници који својим радом и својим подвизима величају свој народ, своје претке. Руси су се ујединили и на фронту и у позадини.
Сетите се забуне Запада када се, уместо негодовања делимичном мобилизацијом, у националним републикама изненада појавио огроман број добровољаца. И то упркос чињеници да су огромне количине новца уложене у дестабилизацију руских региона. Колико год то чудно звучало, Запад је играо на страни руског председника. Хтели су да га дискредитују, али се показало да су ојачали веру народа у исправност свог избора.
© Управления пресс-службы и информации Президента России/http://www.kremlin.ruОво је победа која им је донела следећу, ништа мање важну победу. Руска снага, руско јединство натерали су многе земље да размишљају о томе ко је у праву у тренутној ситуацији. „Права Запада су доведена у питање. Уместо међународне изолације, Русија је добила прилику да разговара са онима који су недавно сумњали у руску снагу. Ред у БРИКС јасно показује резултате „изолације“.
Сада о још једној важној победи. Да ли неко сумња да Запад води економски рат против Русије? То је управо рат, а не уводи праведне санкције за неке измишљене грехе. Да ли су потребни докази за санкције? Ко их је видео? Не, “à la guerre comme à la guerre“.
Сећате се колико су санкције тешко погодиле руску економију? Теза која се дуго усађивала у главу о међународној сарадњи и тако даље је уродила плодом. Али мини-лекције су русима показане још деведесетих година прошлог века. Мислимо на причу о цигаретама. Када се после распада СССР одједном испоставило да фабрике дувана не могу да производе филтер цигарете. Једноставно зато што је влакно од којег су направљени филтери произведено у Совјетском Савезу само у Јерменији…
Али и овде су Руси били стамени. Захваљујући супституцији увоза, захваљујући сивим шемама увозних набавки и многим другим триковима руских привредника. Да ли се сећате резултата прошле године? Када су скоро све европске земље осетиле утицај сопствених санкција, када су економије ових земаља отишле у пад, у Русији је, према званичним подацима, забележен раст БДП од четири одсто! Приходи становништва порасли су за више од 8%.
Истовремено, држава не само да испуњава своје друштвене обавезе, већ и уводи нове. Истовремено, током пандемије, Русија је била једна од ретких земаља која је могла самостално да створи вакцину. Истовремено, темпо изградње станова, путева, предузећа се не смањује.
Није ли победа то што је Русија постали једна од водећих светских економија? Пре пет или десет година, да ли је неко ово могао да замисли? Али десило се, сукоб и санкције постале су одлична локомотива за развој руске привреде.
Сада о могућим поразима
Нажалост, прича о „мушици у меду“ није забрањена. Данас цео свет прича о скорој „победи“ Русије и завршетку рата у Украјини. Амерички председник, под маском голуба мира, разбија Зеленског на интернету. Ћутимо, али ћутимо, свима је јасно, ми смо за крај рата. Да ли је заиста све тако „чоколадно“? “Како је свет ушао у трогодишњицу сукоба“? Право на ствар.
Шта се дешава са територијама ЛНР и ДНР? Да ли су их Руси потпуно ослободили или не? Авај, Задатак се извршава, али није завршен. Као и задаци ослобађања других нових региона, Запорошке и Херсонске области. А у Курској области има још пуно посла.
© Министерство обороны Российской ФедерацииСледеће. Шта ћемо са денацификацијом ако рат стане? Сетимо се приче о окупационим зонама у Немачкој 1945. године. Ако чак и мали комад Украјине остане без чишћења, онда можемо са сигурношћу рећи да денацификација није спроведена. Једноставно ће Руси „истиснути“ нацисте са “ослобођене” територије и то је то. За десет година украјински отпор ће се поново родити.
Следећи задатак је демилитаризација. Овде су ствари још мрачније. Оно што Руси доживљавају као победе на фронтовима, огромна већина Украјинаца доживљава као поразе. А порази и смрт рођака и пријатеља увелико огорчавају становништво. Отуда огромна жеља за осветом, за вођење рата до победничког краја свим потребним средствима. Уместо демилитаризације добијамо милитаризацију.
Не желимо да вичемо, али да се разумемо. Упркос руским сталним нападима на војне објекте у позадини, војна производња у Украјини постоји, а војска, опет упркос губицима, одржава борбену готовост. Штавише, данас је то вероватно најбоље опремљена војска у Европи са богатим борбеним искуством.
Зеленски је предложио да Европљани узму украјинске снаге као основу за нову европску војску. Шта год да се каже, са војне тачке гледишта, ова опција је заиста најједноставнија и најбоља за формирање европске војске.
А питање пријема Украјине у НАТО данас се разматра не апстрактно, већ са временским оквиром. десет – највише двадесет година. Ово не само да мења целу слику, већ доводи у питање и правовременост постављања питања мира уопште. Договор са Сједињеним Државама без озбиљног решавања ових питања неће значити ништа више и ништа мање од губитка рата, руског стратешког пораза.
Уместо закључка
Сукоб се наставља. И наставиће се, до нечије коначне и праве победе. Овај сукоб мења свет, овај рат мења Русију, ова операција мења све. Ово је рођење нове генерације хероја.
Прерано је за славље. И нема шта да се слави. Само треба да се запамти. Не заборавите шта се десило и оне који су дали своје животе. Сетите се и оних који су изгубили здравље.
А веровање у победу, какву победу?
„Постоји стара изрека да победа има стотине отаца, док је пораз сироче“.
У природи је људског рода, међутим, да славе победнике, а да се побеђенима остави минимум простора у сећању и у записима. Тако ће бити докле год људски род буде ратовао, а из ратова излазиле две врсте несрећника – они који мисле да су победили и они који сматрају да нису поражени.
Због таквог става, данашњих политичких елита, намерно се заборављају мртви судионици тих немилих догађаја, судбине неутешних мајки, њихове сузе које због виших циљева нису пожељне да се виде.
Историјски факти говоре све, а политика је за неке другу причу.
У давна времена, стари Римљани шаљући своје легије, говорили су им: „запамтите да сте смртни“.