Андреј Млакар
Украјина већ дуже време спрема масовни напад западним наоружањем на војне циљеве у дубини руске територије. Не оне територије која је заузета у Украјини од 24. фебруара 2022. године и припојена накнадно Руској Федерацији, него територије западног дела међународно признате територије Русије (читај европског дела).
Већ сада се најављује широка палета убојних средстава са којим ће се кренути на складишта мунциије, касарне, војне објекте аеродроме од Белгородске, Курске и Брајнске области као прве мете, а онда и на Подмосковље и даље до Урала докле већ сада допиру украјинске беспилотне летелице камиказе УЈ-22.
О специјализованим платформама за ПВО које су монтиране уз падним деловима Русије се дуго времена није ништа чуло, али оне се и даље користе и на њима се налазе хибридни ПВО системи Панцир-С1, СМ који су скинути са точкашког возила типа КАМАЗ или постављени на њему.
A pantsir air defense system lifted on a platform above ground in Russia pic.twitter.com/nAjq8knnco
— PS01 (@PStyle0ne1) June 5, 2024
Интензивни украјински напади дроновима на Подмосковље, али и на остале руске градове скоро су постали свакодневна појава, токико да је донета одлука да у широј околини руске престонице буде размештена нова количина хибридних ПВО система Панцир у верзијама С-1 и СМ.
Оно што је интересантно, а могло се видети по снимцима, који су се појавили у јавности види де са су ови ПВО системи постављени на посебна постоља у околини руске престонице.
Оно што је заинтригирало јавност јесте разлог постављења на монтажне конструкције или бетонска узвишења. Док су се једни смејали и изводили српдњу било је и оних који су дали логично објашњење за овакво постављење у околини Москве.
Виское платформе на које је постављен Панцир С-1 је већи од дрвећа и малих зграда у Подмосковљу што омогућава проширење хоризонта осматрања осматрачких радара и откривања нисколетећих циљева у условима када постоји велики број природних и вештачких препрека које отежавају откривање.
Иначе Панцир С-1 има два фазна радара за активно откривање и праћење циљева у свим метео-условима, на малим и средњим даљинама и оптоелекторнски систем ИЦ -систем за праћење циљева и ракете у условима магле, ниске облачности и падавина снега или кише. Кључни радар Панцира С1 је милиметарског опсега. Прецизност праћења циљева одређена је радном таласном дужином, величином антене и удаљености од циља. Код комадно вођених система иде се на рад са краћим таласним дужинама. Решење за већи број циљева је активни фазни радар који за неколико секудни претражи сектро 45 степени х 45. Транзисторизовани активни радарски модул у мм оспегу. Фреквенцијски опсег радара за праћење система Панцир С-1 одговара талсним дужинама 7,5 мм до 15 мм.
Радарска станица за праћење циљева 1L36-01 “ROMAN (NATO oзнака Hot Shot) развијен је у фирми Фазтрон. Ради у С опсегу приликом нишањења у два оспега цениметарском и милиметарском. За нишањење се користи пулсни Доплеров радар 1РС2 “Шлем” који отиркива радарски циљ површине 2 квадратна метра на даљини од 30 км за праћењ циљева користио је икс опсег, а за нишањење и навођење Ку-опсегOther than being higher than trees and small buildings here’s another reason we see Russian AD on high standing platforms. Radar horizon. I made up a quick graphic to show how a platform can extend an AD system’s radar horizon. Anything below the line is under the radar horizon. pic.twitter.com/XF74QNnoba
— John M. Larrier (@DefenseBulletin) September 4, 2023
Оптоелектронски и термовизијски систем за осматрање и праћење може се померати од -5 до +85 по елевацији и +/- 90 тепени по азимуту који ради у средеталасном и кратокталасном инфрацрвеном опсегу, који открива авиона на даљинама до 26 км, противрадарске ракете до 15 км, кстареће ракете на 14 км и планирајуће бомбе на 10 км.
Од наоружања Панцир С-1 има 12 ракета и двоцевна топа 2А38М калибра 30 мм. Укупна брзина гађања је 5.000 граната у минути и почетне брзине 970 м/с. Ракете су радио командне и постижу маскималну брзину од 4 маха што је 2 пута брже од ИЦ самонавођених ракета. Командно вођене ракете су знатно једноставније и немају тежак блок за самонавођење ради чега су брже од самонавођених ракета, а њихова трајекторија је усмрена директно на циљ, а не на тачку претицања.
У питању су ракете З-В 57Е6 или 57Е6Е. Ракете се распоређују у кполу у две групе по шест ракета. Бојева глава је фрагментно -комбинованог типа са упаљачем који је контактног и близинског типа. Начин употребе типа упаљача зависи од радиотранспндера или ласерског питача који се налази у бојевој глави. Вероватноћа поготка је од 70 до 95 посто. Животни век ракете је 15 година. Ефикасни домет ракете је до 20 км.
Основна ватрена јединица Панцира С-1 јесте ракетна батерија која се састоји од 4-6 возила, два до три возила за транспорт и претовар ракета 2Ф77М командног возила 9С737МК Ранжир, станице за испитивање и ремонт, станице за припрему ракета, станице за оправку, мобилне радионице.
Употреба Панцира може бити на неколико начина. Једно возило посебна ватрена једница, као што је тренутно случај у Подмосковљу. Рад може бити аутоматски у одвојеној борбеној јединици или у батерији до 6 возила. Батерија у подршци раду може имати и подршку осматрачких радара за рано упозоравање Восток Е, Касат 2Е2.
⚡️The 🇷🇺Russian military began deploying Pantsir air defense systems on towers in the Moscow region to counter attacks by 🇺🇦Ukrainian drones. pic.twitter.com/RTWh9bMozA
— 🇺🇦Ukrainian Front (@front_ukrainian) September 4, 2023
Подсетимо, Русија је средином децембра прошле године на кровове најважнијих зграда у самој Москви, као што су Министарство одбране, Министарство спољних послова, велике тржни центри поставили ПВО систем Панцир С-1. У Подмосковљу су размештени били и ПВО системи ТОР М1 и М2, али и фамилија ПВО система великог домета фамилије С-400 и С-300 ПМУ-2, а од скоро на борбеном дежурству са далеког ситока пребачени су и системи С-300В4 са чиме Русија покушава да изнад комплетног Подмосковља створи непробојни ракетни кишобран.
Иначе ракетни дивизиони С-400 су размештени на само неколико километара од Црвеног трга близу стамбених зграда и паркова.
Прво то се поистовећивало са отвореним претњама НАТО пакта и симулацијама стратешких бомбардера који су над Балтиком вежбали лансирање крстарећих ракета. Због тога је Москва поставила ове ПВО систем, а од летос интезивиран је удар дроновима УЈ-22 и Бомбар, а однедавно и катронским дроновима, које је Аустралија дала Украјини, а са којима је нападнут војни аеродром код Пскова када су униште два и тешко оштећена још два транспортна авиона Иљушин ИЛ-76.