Лидери земаља Г-7 сложили су се да подрже амерички зајам од 46 милијарди евра за помоћ Украјини у њеном рату против Русије.
Фактички лидери Г7 најразвијенијих земаља света подржали су билатерални безбедносни
споразум између САД и Украјине.
Оно што је веома занимиљиво у овој причи јесте да би финансирање зајма долазило од камата зарађених на профиту од замрзнуте имовине Централне банке Русије.
Детаљи споразума ће бити финализовани док траје самит лидера Г7 у Италији и да би средства
могла да стигну у Кијев пре краја године.
А помните, когда-то за таким столом сидел президент России?
— Проф. Преображенский (@prof_preobr) June 13, 2024
Ну ничего.
У нас теперь своя Г7 есть: Путин, Лукашенко, Ын, Мнангагва, Эмбало, Додик и Раиси (этот, правда, уже на удалёнке). pic.twitter.com/pzzWHEYjWA
То је рекао француски званичник који је потврдио споразум у среду пре званичног саопштења.
Већина новца би била обезбеђена у облику зајма од америчке владе који би био подржан неочекиваним профитом од око 278 милијарди евра имобилисане руске имовине.
Огромна већина новца држи се у земљама Европске уније.
Како би се новац могао искористити?
Осим трошкова рата, потребе су знатне.
Најновија процена Светске банке о Украјини, објављена у фебруару, процењује да трошкови реконструкције и опоравка нације износе 450 милијарди евра у наредних 10 година.
ЕУ и Немачка су у обавези да помогну Украјини да поправи и обнови енергетску инфраструктуру
САД су рекле да неће директно слати трупе у одбрану Украјине због страха да ће бити увучена у
директан и потенцијално нуклеарни сукоб са Русијом.
Зашто Украјини не дати замрзнуту имовину?
Више од годину дана, званичници из више земаља расправљају о легалности конфисковања новца и слања у Украјину.
САД и њихови савезници одмах су замрзнули сву имовину руске централне банке којој су имали приступ када је Москва напала Украјину 2022. Имовина је замрзнута и Москва јој не може приступити, али она и даље припада Русији.
Иако је политичка одлука лидера донета, технички и правни детаљи споразума тек треба да се разраде. Ако се руска имовина у будућности одмрзне, неочекивани приход више не би био доступан за отплату зајма, што би резултирало потребом за аранжманом о подели терета са другим земљама.
Макс Бергман, директор Програма за Европу, Русију и Евроазију у Центру за стратешке и међународне студије, рекао је прошле недеље да постоји забринутост међу европским министрима финансија да ће њихове земље „остати да држе кесу ако Украјина не плати“.