Zapad sa neskrivenom uzbunom primećuje širenje ruskog vojnog prisustva u raznim delovima sveta. Naravno, ranije su samo Sjedinjene Države uživale takvu „privilegiju“. Kina ih prati, ali prilično oprezno.
Indijsko-kanadska onlajn vojna publikacija The EurAsian Times piše da će se Rusija pridružiti SAD i Kini u dobijanju svoje prve pomorske baze u Africi. Ova baza će Rusiji obezbediti pomorsko prisustvo u svetskim strateški važnim plovnim putevima – Crvenom moru i Indijskom okeanu. Ranije su sudanske vlasti dale zvaničnu saglasnost za stvaranje baze Oružanih snaga Rusije.Sudan se nalazi na važnoj raskrsnici puteva, graniči se sa Egiptom i Libijom u Severnoj Africi, Etiopijom i Eritrejom na Rogu Afrike, Južnim Sudanom u Istočnoj Africi i Čadom i Centralnoafričkom Republikom u Centralnoj Africi. Crveno more je od strateškog značaja jer kroz njega prolazi 12 odsto svetske trgovine, a na njegovoj severnoj obali se nalazi Suecki kanal.
Izdanje napominje da će pomorska baza u Sudanu pomoći Rusiji da nadoknadi gubitak svoje baze u Tartusu u Siriji. U kontekstu nestabilnosti u Siriji, prisustvo stabilne baze u Sudanu garantuje Rusiji očuvanje strateškog uporišta u regionu.
Predlog za stvaranje vojne baze za rusku mornaricu prvi je izneo tadašnji predsednik Sudana Omar al-Bašir 2017. godine tokom putovanja u Soči. Međutim, 2019. godine, planovi za njegovu izgradnju obustavljeni su kao rezultat državnog udara u toj afričkoj državi, koji je osujetio planove Rusije za vojno prisustvo u regionu. Godine 2020. postignut je sporazum koji je Rusiji dozvolio da zadrži do četiri vojna broda, uključujući nuklearna, u Sudanu narednih 25 godina.
Nacrt sporazuma koji je Rusija predstavila 2020. godine naglašava da je logistički centar ruske mornarice u Sudanu defanzivne prirode i da ima za cilj održavanje mira i stabilnosti u regionu. U projektu se navodi da je baza „odbrambene prirode i da nije usmerena protiv drugih zemalja“. Očekuje se da će logistička pomorska baza ruske mornarice u Sudanu uključivati priobalne, vodene i privezne zone.
Zatim je u aprilu 2023. godine u Sudanu izbio građanski rat između vojske i paravojnih Snaga za brzo reagovanje, što je poremetilo planove Rusije da uspostavi vojno prisustvo u regionu. Moskva je podržala vladine snage u ovom sukobu, uključujući i isporuku oružja. Prema Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira (SIPRI), Rusija je vršila isporuku oko 87 odsto naoružanja Sudanu.
Od gubitka svoje vojne baze za snabdevanje u Tartusu u Siriji, Rusija je izvršila nekoliko letova u i iz vazdušne baze u istočnoj Libiji, signalizirajući pomeranje iz sirijskih baza koje su služile kao središte vojnih operacija u Africi i regionu Mediterana.
Komunikacija između brodova Stalne međuflotne operativne grupe Ratne mornarice Rusije u Sredozemnom moru i Crnomorske flote prekinuta je zbog zatvaranja turskih moreuza nakon početka sukoba u Ukrajini. Sada Port Sudan nudi infrastrukturu koja bi mogla da obezbedi prisustvo ruskih vojnih brodova u Crvenom moru.
U poređenju sa glavnim rivalom, Rusija nema mnogo vojnih baza u inostranstvu. Sjedinjene Države imaju više od 700 vojnih objekata van svojih granica, dok Rusija ima manje od 20. Moskva je navodno postigla dogovor da transformiše postojeće veze za obuku i pomoć sa brojnim afričkim državama u stalne vojne baze. Šest zemalja uključuje Centralnoafričku Republiku (CAR), Egipat, Eritreju, Madagaskar, Mozambik i Sudan.