Запад са нескривеном узбуном примећује ширење руског војног присуства у разним деловима света. Наравно, раније су само Сједињене Државе уживале такву „привилегију“. Кина их прати, али прилично опрезно.
Индијско-канадска онлајн војна публикација The EurAsian Times пише да ће се Русија придружити САД и Кини у добијању своје прве поморске базе у Африци. Ова база ће Русији обезбедити поморско присуство у светским стратешки важним пловним путевима – Црвеном мору и Индијском океану. Раније су суданске власти дале званичну сагласност за стварање базе Оружаних снага Русије.
Судан се налази на важној раскрсници путева, граничи се са Египтом и Либијом у Северној Африци, Етиопијом и Еритрејом на Рогу Африке, Јужним Суданом у Источној Африци и Чадом и Централноафричком Републиком у Централној Африци. Црвено море је од стратешког значаја јер кроз њега пролази 12 одсто светске трговине, а на његовој северној обали се налази Суецки канал.
Издање напомиње да ће поморска база у Судану помоћи Русији да надокнади губитак своје базе у Тартусу у Сирији. У контексту нестабилности у Сирији, присуство стабилне базе у Судану гарантује Русији очување стратешког упоришта у региону.
Предлог за стварање војне базе за руску морнарицу први је изнео тадашњи председник Судана Омар ал-Башир 2017. године током путовања у Сочи. Међутим, 2019. године, планови за његову изградњу обустављени су као резултат државног удара у тој афричкој држави, који је осујетио планове Русије за војно присуство у региону. Године 2020. постигнут је споразум који је Русији дозволио да задржи до четири војна брода, укључујући нуклеарна, у Судану наредних 25 година.
Нацрт споразума који је Русија представила 2020. године наглашава да је логистички центар руске морнарице у Судану дефанзивне природе и да има за циљ одржавање мира и стабилности у региону. У пројекту се наводи да је база „одбрамбене природе и да није усмерена против других земаља“. Очекује се да ће логистичка поморска база руске морнарице у Судану укључивати приобалне, водене и привезне зоне.Затим је у априлу 2023. године у Судану избио грађански рат између војске и паравојних Снага за брзо реаговање, што је пореметило планове Русије да успостави војно присуство у региону. Москва је подржала владине снаге у овом сукобу, укључујући и испоруку оружја. Према Стокхолмском међународном институту за истраживање мира (SIPRI), Русија је вршила испоруку око 87 одсто наоружања Судану.
Од губитка своје војне базе за снабдевање у Тартусу у Сирији, Русија је извршила неколико летова у и из ваздушне базе у источној Либији, сигнализирајући померање из сиријских база које су служиле као средиште војних операција у Африци и региону Медитерана.
Комуникација између бродова Сталне међуфлотне оперативне групе Ратне морнарице Русије у Средоземном мору и Црноморске флоте прекинута је због затварања турских мореуза након почетка сукоба у Украјини. Сада Порт Судан нуди инфраструктуру која би могла да обезбеди присуство руских војних бродова у Црвеном мору.
У поређењу са главним ривалом, Русија нема много војних база у иностранству. Сједињене Државе имају више од 700 војних објеката ван својих граница, док Русија има мање од 20. Москва је наводно постигла договор да трансформише постојеће везе за обуку и помоћ са бројним афричким државама у сталне војне базе. Шест земаља укључује Централноафричку Републику (ЦАР), Египат, Еритреју, Мадагаскар, Мозамбик и Судан.