Putin: Rusija odaje počast svima koji su doprineli pobedi nad nacizmom, spremni smo za mir u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin na početku obraćanja novinarima istakao je da Rusija odaje počast svima koji su doprineli zajedničkoj pobedi nad nacizmom. Zahvalio se i stranim partnerima koji su učestvovali u proslavama Dana pobede u Moskvi, naglasivši da su njegovi razgovori tokom proslave bili bogati i značajni.
Tokom proslave održane su tri zvanične posete i 20 bilateralnih sastanaka. Putin je posebno istakao saradnju sa Severnom Korejom, pohvalivši severnokorejsko vojno osoblje koje je, prema njegovim rečima, delovalo u Kurskoj oblasti na “veoma profesionalan način”.
Obnavljanje odnosa sa Evropom
Putin je izrazio razumevanje za pritiske pod kojima su evropski lideri bili zbog odluke da prisustvuju proslavama 9. maja, posebno se odnoseći na Srbiju, Slovačku i Republiku Srpsku. Istakao je da Rusija ima nadu da će se odnosi sa evropskim zemljama vremenom oporaviti:
„Pre ili kasnije, oslanjajući se na lekcije istorije i mišljenja naših naroda, počećemo da se krećemo ka obnavljanju odnosa sa državama Evrope.“
Međutim, kritikovao je evropske zemlje zbog „grubog“ komuniciranja i ultimatuma.
Situacija u Ukrajini i poziv na pregovore
Putin je optužio Kijev za višestruko kršenje primirja, uključujući uskršnji prekid vatre i napade na energetske objekte. Naveo je da su ukrajinske snage prekršile primirje čak 5.000 puta, a da su od 8. do 10. marta pet puta pokušale da napadnu rusku granicu.
Iako je Moskva proglasila trodnevno primirje povodom Dana pobede, ukrajinske vlasti, prema Putinu, nisu odgovorile na predlog za prekid vatre.
Poziv na nastavak pregovora
Rusija je spremna da nastavi pregovore bez preduslova, a Putin je predložio sastanak u Istanbulu već 15. maja.
„Nije Rusija prekinula pregovore 2022. Bio je to Kijev. Ipak, Moskva nudi Kijevu da nastavi direktne pregovore.“
Najavio je i razgovore sa turskim predsednikom Erdoganom kako bi se pronašao put ka miru.
Potreba za dugoročnim rešenjem
Putin je istakao da nikome nije potreban ,,mir grozničavim kopanjem rovova”, već dugoročno stabilno rešenje. Iako nije isključio mogućnost prekida vatre, naglasio je da je rat trenutno u toku i da odluka o miru sada zavisi od Kijeva i njegovih zapadnih saveznika.
„Naš predlog za primirje je na stolu, odluka je sada na ukrajinskim vlastima i njihovim nalogodavcima.“
Zahvalio se i posrednicima, uključujući Trampovu administraciju, na prethodnim naporima za mirno rešenje.
Zaključak
Putin je ovim govorom odbio ultimativnu ponudu od strane kolektivnog Zapada koji je iz Kijeva poručio da čak i ako Rusija pristane na prekid vatre od 30 dana to neće značiti da će oni prestati da naoružavaju Ukrajinu. Ovim govorom su ponuđeni direktni pregovori između Moskve i Kijeva po ruskim uslovima uz spreman papir na stolu. Ako Kijev odbije pregovore ili ne dođe do prekida vatre ili primirja, možemo očekivati dalju eskalaciju rata i jači pritisak na kijevski režim, ovaj put ne samo vojno od Moskve nego i diplomatski i ekonomski od Vašingtona.