Psihološki rat ili uvod u sukob? Bliski istok u pripravnosti

Iako razvoj situacije na prostoru Bliskog istoka za sada ostaje obeležen pre svega senzacionalističkim medijskim navodima u prethodnih 12 časova mogli smo videti prve konkretne korake uključenih aktera koji ukazuju na mogućnost ozbiljnije eskalacije u regionu.

Tako je Pentagon juče u kasnim večernjim časovima preveo sve američke baze na Bliskom istoku u stanje povišene borbene gotovosti, organizujući letove za evakuaciju porodica vojnika, za sada, na dobrovoljnoj osnovi. A, prema pisanju lista Reuters, započeta je i hitna evakuacija američkih diplomata iz ambasada u Iraku i Kuvajtu.

I SAD i Velika Britanija takođe su pozvali posade svih brodova koji plove kroz Persijski zaliv da budu na posebnom oprezu i spremni na hitnu promenu kursa usled visokog rizika od dramatičnog pogoršanja bezbednosne situacije.

Dok iz Izraela nisu stigla nova zvanična saopštenja, indikativna je činjenica da je ranije najavljeno raspuštanje vladajuće koalicije usled neslaganja između ultraortodoksnih političkih snaga i stranke Benjamina Netanjahua odloženo — istovremeno, sve više ”anonimnih izvora” pojavljuje se u regionalnim i svetskim medijima potvrđujući da se Tel Aviv priprema za udar na Iran u narednim danima, te da će to učiniti, vrlo verovatno, bez podrške SAD.

Sve ovo nije ostalo bez odgovora Teherana — ministar odbrane Irana poručio je da će dalja eskalacija situacije u regionu u vezi sa pat pozicijom o pregovorima o novom nuklearnom sporazumu dovesti do udara na američke baze širom Bliskog istoka.

Implikacije

Sve ovo, za sada, i dalje može ostati u sferi političkih pritisaka na Iran u cilju primoravanja Teherana na prihvatanje američkih predloga iznetih ranije u okviru pregovornog procesa — kao što smo pisali više puta, pokretanje novog regionalnog sukoba isključivo je u interesu Izraela i svi su izgledi da ni administracija Donalda Trampa nije voljna da isti isprovocira, posebno u svetlu kako drugih strateških prioriteta, tako i unutrašnje nestabilnosti.

S druge strane, ni scenario kontrolisane eskalacije kakvu smo mogli videti u oktobru prošle godine nije isključen — Izrael može naneti udar po iranskim objektima niskog prioriteta, na šta će Teheran bez sumnje odgovoriti sopstvenim udarima, obe strane će, kako je to često slučaj, objaviti o likvidaciji svih ciljeva i obaranju svih neprijateljskih raketa, a situacija će se vratiti na status kvo.

 No, ukoliko se Tel Aviv zaista odluči da izvede napad na nuklearnu infrastrukturu Irana, perspektive za ozbiljniju eskalaciju biće vredno razmotriti — pored najavljenog udara na Izrael i američke baze, Teheran u ovom slučaju može odlučiti da sprovede blockadu Ormuskog moreuza i iskoristi svoju kontrolu nad ključnim morskim putem za pritisak na međunarodnu zajednicu.

Oružane snage Irana za ovaj scenario su se pripremile još u martu, raspoređujući rakete srednjeg i dugog dometa na tri ostrva na ulazu u Ormuski moreuz — i upozorenje koje su SAD i Velika Britanija izdale pomorskim kompanijama povezano je upravo sa mogućnošću ovog razvoja događaja.