Психолошки рат или увод у сукоб? Блиски исток у приправности

Иако развој ситуације на простору Блиског истока за сада остаје обележен пре свега сензационалистичким медијским наводима у претходних 12 часова могли смо видети прве конкретне кораке укључених актера који указују на могућност озбиљније ескалације у региону.

Тако је Пентагон јуче у касним вечерњим часовима превео све америчке базе на Блиском истоку у стање повишене борбене готовости, организујући летове за евакуацију породица војника, за сада, на добровољној основи. А, према писању листа Reuters, започета је и хитна евакуација америчких дипломата из амбасада у Ираку и Кувајту.

И САД и Велика Британија такође су позвали посаде свих бродова који плове кроз Персијски залив да буду на посебном опрезу и спремни на хитну промену курса услед високог ризика од драматичног погоршања безбедносне ситуације.

Док из Израела нису стигла нова званична саопштења, индикативна је чињеница да је раније најављено распуштање владајуће коалиције услед неслагања између ултраортодоксних политичких снага и странке Бенјамина Нетанјахуа одложено — истовремено, све више ”анонимних извора” појављује се у регионалним и светским медијима потврђујући да се Тел Авив припрема за удар на Иран у наредним данима, те да ће то учинити, врло вероватно, без подршке САД.

Све ово није остало без одговора Техерана — министар одбране Ирана поручио је да ће даља ескалација ситуације у региону у вези са пат позицијом о преговорима о новом нуклеарном споразуму довести до удара на америчке базе широм Блиског истока.

Импликације

Све ово, за сада, и даље може остати у сфери политичких притисака на Иран у циљу приморавања Техерана на прихватање америчких предлога изнетих раније у оквиру преговорног процеса — као што смо писали више пута, покретање новог регионалног сукоба искључиво је у интересу Израела и сви су изгледи да ни администрација Доналда Трампа није вољна да исти испровоцира, посебно у светлу како других стратешких приоритета, тако и унутрашње нестабилности.

С друге стране, ни сценарио контролисане ескалације какву смо могли видети у октобру прошле године није искључен — Израел може нанети удар по иранским објектима ниског приоритета, на шта ће Техеран без сумње одговорити сопственим ударима, обе стране ће, како је то често случај, објавити о ликвидацији свих циљева и обарању свих непријатељских ракета, а ситуација ће се вратити на статус кво.

 Но, уколико се Тел Авив заиста одлучи да изведе напад на нуклеарну инфраструктуру Ирана, перспективе за озбиљнију ескалацију биће вредно размотрити — поред најављеног удара на Израел и америчке базе, Техеран у овом случају може одлучити да спроведе блоcкаду Ормуског мореуза и искористи своју контролу над кључним морским путем за притисак на међународну заједницу.

Оружане снаге Ирана за овај сценарио су се припремиле још у марту, распоређујући ракете средњег и дугог домета на три острва на улазу у Ормуски мореуз — и упозорење које су САД и Велика Британија издале поморским компанијама повезано је управо са могућношћу овог развоја догађаја.