PREMINUO PUKOVNIK MIRKO ZINAIĆ-ZINAJA, KOMANDANT BATERIJE RS 2K12 KUB KOJA JE PRVA NAD BALKANOM OBORILA AMERIČKI F-16!

Pukovnik Zinaić ušao je u istoriju kao komandir jednice koja je 2. juna 1995 godine oborila prvi američki borbeni avion F-16 kojim je upravljao kapetan Skot O Grejdi

Posle kraće bolesti u nedelju 14. jula 2024. godine u Univerzitetsko kliničkom centru u Banjaluci životnu bitku izgubio je pukovnik Vojske Republike Srpske Mirko Zinaić -Zinaja.

Pukovnik Zinaić za vreme građanskog rata u Bosni i Hercegovini bio je komandir Srednje samohodne baterije 2K12 “Kub” koji je pripadao 155. raketnoj brigadi Vazduhoplovstva i PVO Vojske Republike Srpske.

Prerano preminuli pukovnik Zinaić upisan je zlatnim slovima u noviju istoriju odbrane srpskog naroda i Protivvazdušne odbrane Republike Srpske.

Naime pukovnik Zinaić ušao je u istoriju kao komandir jednice koja je 2. juna 1995 godine oborila prvi američki borbeni avion F-16 kojim je upravljao kapetan Skot O Grejdi koji se zahvaljujući pukoj sreći izvukao i izbegao zarobljavanje posle nekoliko dana skrivanja na teritoriji opštine Mrkonjić grad.

Obaranje lovca F-16 bilo je tada prava senzacija, jer se dogodilo posle zasede koju su pripadnici V i PVO Vojske Republike Srpske postavili NATO letelicama koje su kontrolisali Zabrane leta nad teritorijom Bosne i Hercegovine.

Preminuli pukovnik Zinaić rođen je u selu Satara Kršlja kod Slunja u današnjoj Hrvatskoj. Završio je Srednju vojnu školu Kopnene vojske, Vojnu akademiju smer artiljerijsko raketne jednice PVO, komandno štabno usavršavanje i Školu nacionalne odbrane.

Tokom svoje vojne karijere službovao je u Osijeku, Sarajevu i Banjaluci.

Kao satarešina bio je komandir voda, komandir raketne baterije, operativac u Komandi 855. raketne brigade PVO i bio komandant 855. raketne brigade PVO.

Za svoje borbeno angažovanje odlikovan je: Medaljom zasluga za narod, Karađorđeva zvezda III reda.

Pukovnik Mirko Zinaić jutros je nakon kraće bolesti izgubio životnu bitku na UKC u Banjaluci.

⚫️Tokom OOR-a bio je komandir baterije na sistemu PVO. Bio je oficir VRS koji je porazio NATO avijaciju. Komandovao je jedinicom koja je prvi put u svijetu oborila američki F 16 pic.twitter.com/JBo3NhSYP6

— Ranko Škuletić 🇷🇸🇷🇺 (@RSkuletic) July 14, 2024

Penzionisan je 20. februara 2022. godine. Živeo je posle toga mirno, tiho i skoromno u Laktašima.

Vest o smrti pukovnika Zainovića objavio je general- major Božo Novak zamenik komandanta Vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane VRS.

Krajem maja 1995. godine NATO avioni imali su zadatak da sprovedu odluku o zabrani letova (engl. Deny flight) na vazdušnom prostoru Bosne i Hercegovine, na osnovu ranije donete odluke Ujedinjenih nacija. Tokom sprovođenja misije oni su povremeno dejstvovali i po objektima i jedinicama Vojske Republike Srpske. Zbog toga je komandant Glavnog štaba VRS naredio komandantu V i PVO VRS da dejstvuje po avijaciji NATO.

Snage srpske PVO već su bile duže vreme u zasedama na širem području Banja Luke i Bosanske krajine, gde su pratili povremene letove muslimanskih ili hrvatskih helikoptera, ali i motreći i na aktivnost vazdušnih snaga NATO na nebu BiH. okom operacije, NATO lovci F -16C leteli su na visini od 26.000 stopa. Lovci su patrolirali bez upotrebe uređaja za elektronsko ometanje AN/ALQ-131 nad područjem Bihać-Banja Luka-Bosanski Petrovac. Položaji srpskih protivvazdušnih jedinica su im bili poznati od ranije, tako da nisu očekivali značajnije probleme tokom misije. Međutim, u skladu sa naređenjem 1. Srednja samohodna baterija (SSRB) 155. raketne brigade PVO , sa raketnim sistemom KUB, bila je u zasedi na položajima između Sanskog Mosta i Ključa. NATO avioni nisu ulazili u zonu dejstva raketnih sistema “ kub“. Komanda V i PVO VRS organizovala je premeštanje jedne baterije KUB, južnije, u Bravsko Polje iznad koga su redovno leteli avioni NATO.

Puna tri dana baterija je pratila letove avijacije NATO po podacima talasa obaveštavanja bez uključivanja zračenja sopstvenih radarskih sistema, sve do popodnevnih časova 2. maja. Tog popodneva dva američka lovca F-16C približili su se na 20 km od vatrenog položaja baterije.

ar lovaca koji su tog popodneva 2.maja leteli činili su piloti: kapetan Skot V. O`Grejdi ( pozivno kodno ime Basher 56) i kapetan Robert G. Rajt (kodno ime Basher 57.
O Grejdi i Rajt su delovali u sklopu 555. lovačke eskadrile 31. lovačkog puka, iz baze Aviano. Inače Grejdiju je to bio 47 put da leti u zonu borbenog delovanja. Tog dana od svih ostalih pripadnika 555. lovačke eskadrile 31. lovačkog puka bili su jedini za zadatku.

Leteli su na visini od 26.000 stopa i nekoliko puta su nadleteli područje Bihać-Banja Luka-Bosanski Petrovac. Nisu pokazivali nervozu i bili su bezbriži. Sve se činilo da je to još jedan sasvim rutinski zadatak i da im se ništa ne može dogoditi jer su im bile poznate ranije pozicije raketnih sistema VRS koji su raspolagali sa baterijama SA-6.

Međutim, ono što im je bilo nepoznato jeste da je u najvećoj tajnosti 1. Srednja samohodna baterija (SSRB) 155. raketne brigade PVO , sa raketnim sistemom KUB izvršila marš i posela vatreni položaj u rejonu sela Bravsko, opština Bosanski Petrovac. Posada baterije na sistemu “ kub“ po primećivanju letelica odmah je uključila osmatrački, a po zahvatu vođe para i nišanski radar.

U tom trenutku avioni su se udaljili iza planine Srnetica. Pošto gađanje nije bilo moguće zračenje je isključeno posle 3-4 sekunde.

Isti par aviona se nakon petnaestak minuta ponovo približio zoni dejstva baterije. Posluga je u međuvremenu promenila frekvenciju nišanskog radara i kada je cilj bio udaljen 22 kilometra uključila je antenu osmatračkog radara.

Na 20 kilometara otkriven je i drugi avion. Tada je uključen i nišanski radar. Zahvat je izvršen je na 18 km. Gađanje je izvršeno sa dve rakete.

Prva je lansirana kada je cilj bio na 17 km od vatrenog položaja, a druga tri sekunde kasnije. Pogodak i uništenje cilja bilo je na daljini 15 km i visini 5,5 km.
Posle eksplozije bojeve glave prve rakete cilj se prepolovio na dva dela, a druga raketa je pogodila jedan od delova aviona.

Ostaci aviona su pali na dve lokacije udaljene oko 1,5 km u oblasti Vaganca.
Pilot je uspeo da se katapultira i padobranom spusti na udaljenju oko 6 km od olupine aviona.

Baterija je odmah isključila sredstva prešla u marševski poredak, udaljila se i maskirala. U toku noći je baterija je premeštena sa mesta gde se maskirala na novu lokaciju udaljenu oko 100 km od mesta delovanja. Nišanski radar je ukupno zračio 26 sekundi.