ПРЕМИНУО ПУКОВНИК МИРКО ЗИНАИЋ-ЗИНАЈА, КОМАНДАНТ БАТЕРИЈЕ РС 2К12 КУБ КОЈА ЈЕ ПРВА НАД БАЛКАНОМ ОБОРИЛА АМЕРИЧКИ Ф-16!

Пуковник Зинаић ушао је у историју као командир једнице која је 2. јуна 1995 године оборила први амерички борбени авион Ф-16 којим је управљао капетан Скот О Грејди

После краће болести у недељу 14. јула 2024. године у Универзитетско клиничком центру у Бањалуци животну битку изгубио је пуковник Војске Републике Српске Мирко Зинаић -Зинаја.

Пуковник Зинаић за време грађанског рата у Босни и Херцеговини био је командир Средње самоходне батерије 2К12 “Куб” који је припадао 155. ракетној бригади Ваздухопловства и ПВО Војске Републике Српске.

Прерано преминули пуковник Зинаић уписан је златним словима у новију историју одбране српског народа и Противваздушне одбране Републике Српске.

Наиме пуковник Зинаић ушао је у историју као командир једнице која је 2. јуна 1995 године оборила први амерички борбени авион Ф-16 којим је управљао капетан Скот О Грејди који се захваљујући пукој срећи извукао и избегао заробљавање после неколико дана скривања на територији општине Мркоњић град.

Обарање ловца Ф-16 било је тада права сензација, јер се догодило после заседе коју су припадници В и ПВО Војске Републике Српске поставили НАТО летелицама које су контролисали Забране лета над територијом Босне и Херцеговине.

Преминули пуковник Зинаић рођен је у селу Сатара Кршља код Слуња у данашњој Хрватској. Завршио је Средњу војну школу Копнене војске, Војну академију смер артиљеријско ракетне једнице ПВО, командно штабно усавршавање и Школу националне одбране.

Током своје војне каријере службовао је у Осијеку, Сарајеву и Бањалуци.

Као сатарешина био је командир вода, командир ракетне батерије, оперативац у Команди 855. ракетне бригаде ПВО и био командант 855. ракетне бригаде ПВО.

За своје борбено ангажовање одликован је: Медаљом заслуга за народ, Карађорђева звезда III реда.

Пуковник Мирко Зинаић јутрос је након краће болести изгубио животну битку на УКЦ у Бањалуци.

⚫️Током ООР-а био је командир батерије на систему ПВО. Био је официр ВРС који је поразио НАТО авијацију. Командовао је јединицом која је први пут у свијету оборила амерички Ф 16 pic.twitter.com/JBo3NhSYP6

— Ранко Шкулетић 🇷🇸🇷🇺 (@RSkuletic) July 14, 2024

Пензионисан је 20. фебруара 2022. године. Живео је после тога мирно, тихо и скоромно у Лакташима.

Вест о смрти пуковника Заиновића објавио је генерал- мајор Божо Новак заменик команданта Ваздухопловства и противваздушне одбране ВРС.

Крајем маја 1995. године НАТО авиони имали су задатак да спроведу одлуку о забрани летова (енгл. Deny flight) на ваздушном простору Босне и Херцеговине, на основу раније донете одлуке Уједињених нација. Током спровођења мисије они су повремено дејствовали и по објектима и јединицама Војске Републике Српске. Због тога је командант Главног штаба ВРС наредио команданту В и ПВО ВРС да дејствује по авијацији НАТО.

Снаге српске ПВО већ су биле дуже време у заседама на ширем подручју Бања Луке и Босанске крајине, где су пратили повремене летове муслиманских или хрватских хеликоптера, али и мотрећи и на активност ваздушних снага НАТО на небу БиХ. оком операције, НАТО ловци Ф -16Ц летели су на висини од 26.000 стопа. Ловци су патролирали без употребе уређаја за електронско ометање AN/ALQ-131 над подручјем Бихаћ-Бања Лука-Босански Петровац. Положаји српских противваздушних јединица су им били познати од раније, тако да нису очекивали значајније проблеме током мисије. Међутим, у складу са наређењем 1. Средња самоходна батерија (ССРБ) 155. ракетне бригаде ПВО , са ракетним системом КУБ, била је у заседи на положајима између Санског Моста и Кључа. НАТО авиони нису улазили у зону дејства ракетних система “ куб“. Команда В и ПВО ВРС организовала је премештање једне батерије КУБ, јужније, у Бравско Поље изнад кога су редовно летели авиони НАТО.

Пуна три дана батерија је пратила летове авијације НАТО по подацима таласа обавештавања без укључивања зрачења сопствених радарских система, све до поподневних часова 2. маја. Тог поподнева два америчка ловца Ф-16Ц приближили су се на 20 км од ватреног положаја батерије.

ар ловаца који су тог поподнева 2.маја летели чинили су пилоти: капетан Скот В. О`Грејди ( позивно кодно име Basher 56) и капетан Роберт Г. Рајт (кодно име Basher 57.
О Грејди и Рајт су деловали у склопу 555. ловачке ескадриле 31. ловачког пука, из базе Авиано. Иначе Грејдију је то био 47 пут да лети у зону борбеног деловања. Тог дана од свих осталих припадника 555. ловачке ескадриле 31. ловачког пука били су једини за задатку.

Летели су на висини од 26.000 стопа и неколико пута су надлетели подручје Бихаћ-Бања Лука-Босански Петровац. Нису показивали нервозу и били су безбрижи. Све се чинило да је то још један сасвим рутински задатак и да им се ништа не може догодити јер су им биле познате раније позиције ракетних система ВРС који су располагали са батеријама СА-6.

Међутим, оно што им је било непознато јесте да је у највећој тајности 1. Средња самоходна батерија (ССРБ) 155. ракетне бригаде ПВО , са ракетним системом КУБ извршила марш и посела ватрени положај у рејону села Бравско, општина Босански Петровац. Посада батерије на систему “ куб“ по примећивању летелица одмах је укључила осматрачки, а по захвату вође пара и нишански радар.

У том тренутку авиони су се удаљили иза планине Срнетица. Пошто гађање није било могуће зрачење је искључено после 3-4 секунде.

Исти пар авиона се након петнаестак минута поново приближио зони дејства батерије. Послуга је у међувремену променила фреквенцију нишанског радара и када је циљ био удаљен 22 километра укључила је антену осматрачког радара.

На 20 километара откривен је и други авион. Тада је укључен и нишански радар. Захват је извршен је на 18 км. Гађање је извршено са две ракете.

Прва је лансирана када је циљ био на 17 км од ватреног положаја, а друга три секунде касније. Погодак и уништење циља било је на даљини 15 км и висини 5,5 км.
После експлозије бојеве главе прве ракете циљ се преполовио на два дела, а друга ракета је погодила један од делова авиона.

Остаци авиона су пали на две локације удаљене око 1,5 км у области Ваганца.
Пилот је успео да се катапултира и падобраном спусти на удаљењу око 6 км од олупине авиона.

Батерија је одмах искључила средства прешла у маршевски поредак, удаљила се и маскирала. У току ноћи је батерија је премештена са места где се маскирала на нову локацију удаљену око 100 км од места деловања. Нишански радар је укупно зрачио 26 секунди.