Преговори у Истанбулу: Има ли наде за мир?

У Истанбулу је завршена трећа рунда мировних преговора, која је трајала више од шест сати. Према изјавама обе стране, дискусије су биле напете, али конструктивне. Након неколико сати дијалога, делегације су се сложиле око нове размене заробљеника и цивила, која би требало да буде спроведена у наредних 10-14 дана. Међутим, кључна питања – прекид ватре и будућност окупираних територија – остају нерешена, што и даље чини суштински напредак тешко остваривим. Турски министар спољних послова Хакан Фидан изразио је ,,умерен оптимизам”, нагласивши да су преговори бар очували канале комуникације отвореним.

Русија нуди краткотрајна примирја, Украјина тражи потпуно прекидање ватре

Владимир Медински, шеф руске делегације изјавио је да је Москва спремна на привремене паузе у борбама у трајању од 24 до 48 сати. Према његовим речима, циљ ових пауза је омогућити прикупљање тела погинулих војника и евакуацију рањеника са првих линија фронта. Међутим, Украјина, коју представља шеф Савета за националну безбедност Рустем Умеров, одбија делимична решења. ,,Инсистирамо на безусловном прекиду ватре, посебно у цивилним зонама где руске снаге редовно гађају болнице и школе,” рекао је Умеров након састанка. Додао је да украјинска страна неће прихватити никакве услове који би подразумевали признање окупације.

Зеленски жели састанак са Путином до краја лета

Украјински председник Володимир Зеленски предложио је директне разговоре са Владимиром Путином уз посредовање Турске и САД. Овај предлог је добио јасну подршку Вашингтона, где је Бела кућа саопштила да би ,,састанак на највишем нивоу могао бити кључан за прекид насиља”. Међутим, Кремљ још увек оклева. Дмитриј Песков, портпарол руског председника, изјавио је да ,,преговори прво морају донети конкретне резултате на нивоу делегација” пре било каквог сусрета лидера. Аналитичари сматрају да Русија жели да осигура одређене гаранције пре него што пристане на директне преговоре, док Украјина покушава да искористи међународни притисак да убрза процес.

Деца и заробљеници у центру пажње

Једно од ретких подручја сарадње је размена људи. Украјина тражи хитно враћање 339 деце која су, према Кијеву, насилно одведена у Русију са заузетих територија. Међународни кривични суд у Хагу већ је издао налоге за хапшење због овог кривичног дела, али Москва то одлучно негира. Руски представници тврде да је већина тих деце ,,добровољно евакуисана” и да се налазе у ,,привременим центрима за склониште”. У исто време, спремни су на нову размену заробљеника – око 1.200 са сваке стране, укључујући тешко рањене војнике и цивиле. Претходне размене омогућиле су повратак хиљада људи, али процес је спор због међусобног неповерења.

Трампов рок истиче у септембру

Амерички председник Доналд Трамп поставио је јасан услов: ако се до септембра не постигне договор, Русију чекају нове, још теже санкције. Украјина се нада да ће САД наставити са испорукама оружја, док Русија покушава да избегне додатне економске последице. Европска унија такође прати ситуацију, али њен утицај је ограничен због подељених ставова међу чланицама.

Шта следи?

Четврти круг разговора очекује се у августу, вероватно поново у Истанбулу. Без обзира на мале кораке, стварни мир изгледа далеко. Украјина неће прихватити губитак територија, а Русија неће одустати од својих захтева, укључујући ,,демилитаризацију” Украјине. Једино што остаје је нада да ће хуманитарна сарадња бар донети олакшање цивилима и заробљеницима. Међународни посматрачи упозоравају да, без политичке воље за компромисом, рат може да се настави још месецима, ако не и годинама.