Pregovori u Istanbulu: Ima li nade za mir?

U Istanbulu je završena treća runda mirovnih pregovora, koja je trajala više od šest sati. Prema izjavama obe strane, diskusije su bile napete, ali konstruktivne. Nakon nekoliko sati dijaloga, delegacije su se složile oko nove razmene zarobljenika i civila, koja bi trebalo da bude sprovedena u narednih 10-14 dana. Međutim, ključna pitanja – prekid vatre i budućnost okupiranih teritorija – ostaju nerešena, što i dalje čini suštinski napredak teško ostvarivim. Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan izrazio je ,,umeren optimizam”, naglasivši da su pregovori bar očuvali kanale komunikacije otvorenim.

Rusija nudi kratkotrajna primirja, Ukrajina traži potpuno prekidanje vatre

Vladimir Medinski, šef ruske delegacije izjavio je da je Moskva spremna na privremene pauze u borbama u trajanju od 24 do 48 sati. Prema njegovim rečima, cilj ovih pauza je omogućiti prikupljanje tela poginulih vojnika i evakuaciju ranjenika sa prvih linija fronta. Međutim, Ukrajina, koju predstavlja šef Saveta za nacionalnu bezbednost Rustem Umerov, odbija delimična rešenja. ,,Insistiramo na bezuslovnom prekidu vatre, posebno u civilnim zonama gde ruske snage redovno gađaju bolnice i škole,” rekao je Umerov nakon sastanka. Dodao je da ukrajinska strana neće prihvatiti nikakve uslove koji bi podrazumevali priznanje okupacije.

Zelenski želi sastanak sa Putinom do kraja leta

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski predložio je direktne razgovore sa Vladimirom Putinom uz posredovanje Turske i SAD. Ovaj predlog je dobio jasnu podršku Vašingtona, gde je Bela kuća saopštila da bi ,,sastanak na najvišem nivou mogao biti ključan za prekid nasilja”. Međutim, Kremlj još uvek okleva. Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika, izjavio je da ,,pregovori prvo moraju doneti konkretne rezultate na nivou delegacija” pre bilo kakvog susreta lidera. Analitičari smatraju da Rusija želi da osigura određene garancije pre nego što pristane na direktne pregovore, dok Ukrajina pokušava da iskoristi međunarodni pritisak da ubrza proces.

Deca i zarobljenici u centru pažnje

Jedno od retkih područja saradnje je razmena ljudi. Ukrajina traži hitno vraćanje 339 dece koja su, prema Kijevu, nasilno odvedena u Rusiju sa zauzetih teritorija. Međunarodni krivični sud u Hagu već je izdao naloge za hapšenje zbog ovog krivičnog dela, ali Moskva to odlučno negira. Ruski predstavnici tvrde da je većina tih dece ,,dobrovoljno evakuisana” i da se nalaze u ,,privremenim centrima za sklonište”. U isto vreme, spremni su na novu razmenu zarobljenika – oko 1.200 sa svake strane, uključujući teško ranjene vojnike i civile. Prethodne razmene omogućile su povratak hiljada ljudi, ali proces je spor zbog međusobnog nepoverenja.

Trampov rok ističe u septembru

Američki predsednik Donald Tramp postavio je jasan uslov: ako se do septembra ne postigne dogovor, Rusiju čekaju nove, još teže sankcije. Ukrajina se nada da će SAD nastaviti sa isporukama oružja, dok Rusija pokušava da izbegne dodatne ekonomske posledice. Evropska unija takođe prati situaciju, ali njen uticaj je ograničen zbog podeljenih stavova među članicama.

Šta sledi?

Četvrti krug razgovora očekuje se u avgustu, verovatno ponovo u Istanbulu. Bez obzira na male korake, stvarni mir izgleda daleko. Ukrajina neće prihvatiti gubitak teritorija, a Rusija neće odustati od svojih zahteva, uključujući ,,demilitarizaciju” Ukrajine. Jedino što ostaje je nada da će humanitarna saradnja bar doneti olakšanje civilima i zarobljenicima. Međunarodni posmatrači upozoravaju da, bez političke volje za kompromisom, rat može da se nastavi još mesecima, ako ne i godinama.