Средином јуна 2021. године информације ТАСС о тестирању нове руске интерконтиненталне балистичке ракете изазвале су велику буку у штампи, посебно западној. Позивајући се на изворе у војно-индустријском комплексу, новинска агенција је известила да је перспективна интерконтинентална балистичка ракета, која још нема званично име и која је конвенционално означена као „Кедр“, успешно лансирана са космодрома Плесецк.
Занимљиво је да у то време није било званичне потврде ове информације из руског војног ресора и одбрамбене индустрије. У принципу, то и није изненађујуће, јер рад на овом комплексу тада још није оглашен. „Кедр” је у то време био у фази истраживања и био је руски најтајнији пројекат.
Медији су тада покушали да сазнају шта се већ зна о том перспективном комплексу из јавних извора.
“Одмах желимо да приметим да информације о првим летним тестовима Кедра изгледају веома сумњиве. Каква је ракета лансирана из Плесецка средином јуна остаје велико питање”, писало се у медијима, негирајући сам пројекат.
Чињеница је да до овог тренутка и гађања Дењпропетровска 21. новембра 2024. године, нико није озбиљно размишљао о “Кедру”. Веровало се да рад на овој ракети није приоритет руског војног ресора. У сваком случају, њихово финансирање није било укључено у актуелни Државни програм наоружања до 2027. године. Рекли су да ће финансирање за Кедр бити одобрено касније, када ракете РС-28 Сармат и Авангард буду већ ушле у службу.
Ипак, није то било баш тако. У војном ресору у Москви, неке информације нису ишле у јавност.
Међутим, још је почетком марта 2021. године новинска агенција ТАСС, позивајући се на сопствене изворе из ракетно-космичке индустрије, објавила информацију да је један број предузећа у одбрамбеној индустрији наводно започео истраживачки рад под шифром “Кедр“. Његов циљ требало је да буде стварање нуклеарног ракетног комплекса нове генерације. Саопштено је да ће развојни рад на овој теми почети у најбољем случају на прелазу 2023-2024. године.
© Министерство обороны Российской ФедерацииАли већ тада, према добијеним информацијама, било је јасно да се нешто “ваљало иза брда” и да је у „најбољем случају“ пројекат већ увелико узимао замах. Али тада је било преурањено говорити о пројекту, који је према инсајдерским информацијама био у врло раној фази развоја.
Највероватније, лансирање ракете са космодрома Плесецк, које је изазвало читав талас дискусија у медијима, у то време, према инсајдерима није било директно повезано са развојем Кедра. Иако су бројне конструкторске идеје на ову тему можда дотакнуте. Неки детаљи о програму Кедр већ су тада процурили у медије.
Било какви технички детаљи о ракетама Кедр тада нису дати у званичним изворима. И то не само из разлога тајности. Само што у почетној фази рада, изглед будућег производа није био познат не само војсци, већ до тада чак ни самим његовим конструкторима. Предвиђало се да ће то бити одређено до краја 2023. године – до почетка развојних радова.
Међутим, како је раније саопштено, Московски институт за топлотну технику (МИТ, део Роскосмоса) развија Кедр (по завршетку радова ова ракета ће добити другачије име), што је сасвим логично. Тамо су настали чувени „Топољ” и „Јарс”, који ће у будућности бити замењени новим комплексом „Кедр”.
“Највероватније, по аналогији са својим претходницима, такође ће бити и базиран на силосу и на мобилној бази. Овде бих одмах подсетио да је Русија једина земља на свету која има мобилне копнене системе и интерконтиненталне балистичке ракете”.
Већ тада је било јасно, да ће конструкцијски ракета бити слична својим претходницима. Смештена и у силосима и на самоходним лансерима.
Истина, у почетку се говорило да би ракете које се развијају у оквиру програма Кедр могле постати „пуњење“ за обећавајуће руске борбене железничке ракетне системе (БЖРК) Баргузин. Прича о њима долазила је изнова и изнова. Међутим, тада су стручњаци почели да доводе у питање ове планове. Посебно, након што су Москва и Вашингтон продужили уговор СТАРТ-3.
Према мишљењу тадашњих стручњака, “Американци ће током нуклеарних преговора покушати да учине све да спрече Русију да створи нове БЖРК возове, које Вашингтон и даље памти као своју најгору ноћну мору”.
Међутим, САД и Русија су се у међувремену повукле из договора СТАРТ-3.
У својој мобилној верзији, Кедр је заснован на моћном трактору из фабрике у Брјанску или на возилу КамАЗ. Вишеосовинске шасије са свим погонским точковима су способне да пруже високу способност кретања. Према писању медија из 2021. године, радило се на платформи за будуће ракете, чије димензије не би требало суштински да се разликују од димензија Топољ-М или Јарс.
© Министерство обороны Российской Федерации“На пример, декларисани домет ракета новог мобилног копненог комплекса Јарс-С је до 10 хиљада километара. Домет „Сатане“ (Р-36 „Војвода“), у зависности од количине лансиране масе, је од 11 хиљада километара до 16 хиљада километара . А будућа ракета Кедра, према експертима, требала је да испоручује бојеве главе на домет од 15 хиљада – 17 хиљада километара”.
Ракета ће имати напреднији скуп средстава за превазилажење противракетне одбране, укључујући хиперсоничне ракете. Планирано је да се комплекс опреми ултрамодерним „атмосферским“ одбрамбеним системима који не дозвољавају противнику да пресреће ракете.
Како је говорено, многе нове производе требало је испробати у раду на „Кедру”. Наводно чак је планирано да за њега направе ново чврсто ракетно гориво. Систем управљања користи елементе вештачке интелигенције. Прави се и нова бојева глава. Према неким информацијама, његов развој је предложен и конструкторима који су креирали хиперсоничне комплексе Авангард, који су већ одавно на борбеном дежурству.
Из овога се могло закључити да ће ново оружје добити мултиваријантни развој. Нуклеарна опрема може да се креће од бојевих глава са приносом од неколико стотина килотона до мегатонских бојевих глава. Такође, уместо више нуклераних бојевих глава, планирано је да Кедр носи и бојеве главе са класичним бојевим главама
Према руској војсци, као резултат тога, Кедр би требало да постане комплекс који ће квалитативно ојачати главну компоненту руских снага нуклеарног одвраћања – Ракетне стратешке снаге.
Кедр постаје Орешник
Рано ујутру 21. новембра, Оружане снаге Русије извеле су још један напад на украјинске циљеве у дубокој позадини Оружаних снага Украјине користећи ракетно оружје и јуришне беспилотне летелице. Истовремено, украјински извори, експерти, медији и мониторинг извори су се распалили са објавама да су Оружане снаге Русије интерконтиненталном балистичком ракетом (ICBM) са вишеструком бојевом главом гађале територију предузећа Јужмаш у Дњепропетровску.
Нагађање, шта је погодило фабрику у граду, прекинуо је сам председник Русије рекавши да је објекат дејства “погодио хиперзвучни пројектил “Орешник” и да је то било прво успешно тестирање хиперзвучне балистичке ракете средњег домета“.
© Министерство обороны Российской ФедерацииБалистичка ракета „Орешник“ је двостепена ракета на чврсто гориво и постављена је на покретни лансер ракета — многи војни стручњаци доносе такве закључке након прве употребе ракета комплекса 21. новембра 2024. године.
Познато је да је балистичка ракета средњег домета (БРСД) Орешник опремљена вишеструком бојевом главом са шест појединачних јединица за навођење. Ракета је способна да нанесе штету како својом бојевом главом тако и уз помоћ кинетичког удара, при чему има хиперсоничну брзину при контакту са метом.
Домет и брзина. Балистичка ракета ракетног система Орешник има домет до 5.500 км и брзину до 10 маха (11.930 км/х), што је нешто мање од интерконтиненталних балистичких ракета (ICBM), способних да лете хиперсонично. брзине веће од 20 маха.
Историја развоја. Развој Орешника почео је у оквиру државног програма за модернизацију стратешких ракетних снага и артиљерије. Стартовао је као пројекат Кедр. Завршетком програма, ракетни комплекс је преименован у Орешник.
Ракетни систем Орешник са балистичким ракетама средњег домета је први руски систем овог типа створен у последњих 30 година. Ракете комплекса имају хиперсоничну брзину и не могу бити погођене савременим непријатељским системима противваздушне одбране, као што су THAAD или Aegis ракетни одбрамбени систем.
Орешник је споља сличан својим узорима, ракетама Рубеж и Топољ од којих је настао и у основи представља Руски повратак на балистичке ракете средњег домета или Medium-range ballistic missile (MRBM).
Орешник је очигледан производ одлуке о повлачењу оба саговорника из споразума СТАРТ-3.
Дана 21. новембра ракетни систем је тестиран у реалним борбеним условима, што јасно указује на то да је Орешник већ увелико у оперативној употреби руске војске.
Проблем код овог система представља могућност ношења нуклеарних и класичних бојевих глава. Тако да приликом лансирања ракете, не зна се да ли ракета носач носи више бојевих глава које су пуњене нуклераним или класичним пуњењем. Тако да противник не зна да ли према њему лети ракета са више нуклераних бојевих јединица и са више класичних бојевих јединица.
Питање, на које ће противник Русије добити одговор, тек кад се Орешник активира. Први су на то питање, одговор добили Украјинци.