Овај потез представља најозбиљнији изазов за Хезболах и Либан од завршетка либанског грађанског рата (1975-1990). Тада је група остала једина наоружана недржавна сила у земљи. Сада, под притиском САД и уз ризик од ескалације са Израелом, либанске власти покушавају да осигурају монопол над оружаним снагама. Међутим, отпор који пружа Хезболах може да дестабилизује крхку унутрашњу равнотежу. Као реакција на протесте, војска Либана је изашла на улице да одржи мир и кренула ка јужној граници да преузме положаје од Хезболаха.
Амерички план: Четири фазе до „демонтаже отпора“
Предлог који је Бејруту предао амерички изасланик Том Барак предвиђа четири фазе.
Прва фаза укључује доношење декрета о разоружању у року од 15 дана. Влада ће формално обавезати Хезболах на предају оружја до 31. децембра. У исто време, Израел ће обуставити све војне операције.
Друга фаза подразумева почетак имплементације у року од 60 дана. Либанска војска треба да припреми детаљан план преузимања контроле над арсеналом Хезболаха. У овој фази, Израел ће почети повлачење са пет кључних позиција у јужном Либану.
Трећа фаза предвиђа потпуно повлачење Израела у року од 90 дана. Тада ће почети и обнова инфраструктуре.
Четврта фаза, која треба да буде завршена за 120 дана, подразумева коначну демонтажу тешког наоружања Хезболаха. Ово укључује ракете и дронове. У овој фази биће организована међународна конференција за финансијску подршку обнови Либана.
Иако је влада прихватила „циљеве“ плана, министар информисања Пол Моркос признао је да нису разматрани сви детаљи. Кључно питање остаје: како разоружати организацију која одбија сарадњу?
Хезболах одбија предају: „Отпор је легитиман“
Вођство Хезболах одмах је осудило одлуку владе. Група је оптужила владу да се „предала америчко-израелским захтевима“.
Махаммуд Комати, заменик шефа политичког савета групе, изјавио је да ће Хезболах и даље користити „право на самоодбрану“ према Повељи УН. Он је нагласио да Израел још увек окупира делове јужног Либана. Иран, кључни савезник Хезболаха, изјавио је да „неће диктирати Хезболаху“. Истакао је да подржава групу у њеним одлукама.
Протести су избили широм Либана. У Бејруту, Набатији и Тиру хиљаде присталица марширало је с партијским заставама. Скандирали су пароле против владе и САД. Хезболах инсистира да неће предати оружје док Израел не напусти цео Либан. Такође захтева прекид ваздушних напада, који се и даље настављају упркос примирју из новембра 2024.
Израелски притисак: „Нема мира док Хезболах постоји“
Израел је већ послао јасне сигнале да неће попустити. Од новембра 2024. упркос примирју изведено је преко 500 ваздушних удара на мете Хезболаха у Либану. У нападима је убијено 230 бораца. Уништене су ракетне позиције и складишта оружја. У четвртак, израелски дронови убили су шест особа у нападима на источни Либан. Израелски званичници тврде да су операције „одбрамбене“. Међутим, упозоравају да ће ескалирати ако Либан не предузме акције против Хезболаха.
Међународне реакције: Подршка Бејруту, али и ризици
Сједињене Државе су поздравиле одлуку Либана. Том Барак назвао ју је „историјском“. Представници Конгреса обећали су притисак на Израел да се повуче.
Француска је такође подржала одлуку. Поздравила ју је као „храбру“ и истакла да ће ојачати суверенитет Либана. УН је открила мрежу тунела Хезболаха са оружјем на југу. Ово потврђује изазове са којима се Либан суочава у процесу разоружавања.
Међутим, остаје питање да ли либанска војска има капацитет да се супротстави Хезболаху. Ако одговор буде негативан, земљу могу чекати нови сукоби или дуготрајна криза.
Закључак: Либан на ивици новог хаоса
Одлука о разоружању Хезболаха је без преседана. Њена реализација зависи од три кључна фактора. Прво, да ли ће Хезболах прихватити предају оружја под међународним притиском? Друго, да ли ће Израел заиста повући трупе или ће наставити са провокацијама? Треће, да ли ће либанска војска и институције издржати притисак?
Ако план пропадне, Либан може ући у нови круг нестабилности. Постоји ризик од још једног рата. И ако је мала шанса да се одржи крхки мир између различитих верских група у Либану, али ако план успе, можда ће то бити први корак ка нормализацији. У том случају, Израел ће као у случају Сирије, моћи да интервенише када год пожели. Имамо парадокс, да једна недржавна војска брани суверенитет државе. Једино је сигурно да је земља на прекретници историје.