КРВАВИ МОСТОБРАН КРИНКИ: УКРАЈИНЦИ У ОДБРАНИ СЕЛА НА ДЊЕПРУ ИЗГУБИЛИ 262 ВОЈНИКА ДОК ЈЕ ЊИХ 788 НЕСТАЛО!

Од октобра 2023. до јула 2024. године у бици за очување тог мостобрана нестало 788 украјинских војника, док је њих 262 погинуло

Шок, резигнација, после вести да се украјинска војска повукла из Кринкија, маленог села на источној обали реке Дњепар у Херсонској области које су украјиснке трупе запоселе октобра 2023. године и успоставиле чврст мостобран, који је попустио онда када су почеле на то бивше викенд насеље да падају планирајуће авионске бомбе ФАБ-3000.

Још већи шок је уследио када се сазнало да је од октобра 2023. до јула 2024. године у бици за очување тог мостобрана нестало 788 украјинских војника, док је њих 262 погинуло.

Ова информација долази већином од проукрајиснких сајтова, страница и профила који све отвореније почињу да говоре о томе колико је било узалудно жртвовати толики број војника, да би се одбранило викенд насеље које је требало да постане развојна тачка украјинске пропале прошлогодишње офанзиве.

Уместо “Немезе” која је требала да се претвори у плиму победе и да се најкраћим путем продре на Крим, стало се на мостобрану који је постао полигон за опитовање планирајућих авионских бомби и артиљерије.

Свако гомилање трупа било је фатално по украјинску војску да се дошло до цифре од 788 несталих војника, којима се губи сваки траг и које је однела највероватније река Дњепар у покушајима преласка.

Овај број је забележен од октобра 2023. до краја јуна 2024. Поред тога, током овог периода из села су изнесена 262 тела палих браца, што указује крвави мостобран.

Село Кринки у коме је некада живело више од 900 сталних становника и у коме су становнци Херсона имали своје викендице у које су долазили викендом или за време лета ван Украјине скоро нико није ни чуо.

Пре почетка рата у пуном обиму, према украјинским изворима у овом селу је било укупно 990 становника, а међу њима није било ни 500 мушкараца. Један део је званично отишао на територију коју контролише Украјина, други је отишао у друге земље, а само мали део је остао да живи тамо упркос руским жестоким нападима.

Сада у Европи сви знају да је Крники село на источној страни реке Дњепар и да су око њега Руси и Украјинци водили жестоку битку, где су се смењивали речни десанти Украјинаца, а обе стране своју пешадију покривају артиљеријом и авијацијом.

У првим данима рата који је у Украјини почео 24. фебруара Кринки су заузели Руси, као и скоро целу Херсонску област. Јак притисак Украјинаца, натерао је Русе почетком септембра на повлачење из Херосона. Кринки је остао у рукама Руса. У јунској офанзиви украјинске војске која је почела 4. јуна 2023, после неколико узастопних напада и насилни прелазака реке Украјинцима је пошло да формирају два мања мостобрана на источној страни реке Дњепар.

У операцију преласка кренуло се тек када је ниво реке Дњепар нагло опао, а брзина реке смањила после рушења бране Нова Каховка, која је опустошила западну обалу реке Дњепар, која је и нижа од источне.

Руска војска уложила је била значајни труд да покуша да сломи џер (мостобран) Украјинаца који се налазе на источној обали. У зони мостобрана и викенд насеља које је претворено у Рушевине налазило се 300 украјинских бораца који свкаодневно трпе ударе артиљерије и планирајућих бомби од 500 кг које руше и разарају све пред собом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *