БУК М2 И М3 МОЋНИ НАСЛЕДНИЦИ КУБА

Анализе искустава локалних ратова показале су да главни удар по снагама противника долази из ваздушног простора: и у Ираку 1991. и 2003. године, и у Авганистану 2001, и у Републици Српској 1995. и током агресије на СРЈ 1999.  и актуелна кампања НАТО у Либији.

 За одбрану од оружја високе прецизности и напада савремених борбених система најефикаснији су ракетни системи средњег домета, који се у мањим земљама сматрају основиним средством за противваздушну одбрану (ПВО) јединица, трупа и стратегијских објеката. Велики број земаља своју ПВО одбрану заснива управо на овим системима, а најкоришћенији је био ракетни систем КУБ, којег полако замењује његов наследник високих перформанси БУК-М2.

БУК-М2 је савремена верзија познатог руског ракетног система КУБ, који је заинтересованим посматрачима приказан 1992. Из искуства употребе КУБ-а произашли су технички захтеви за пројектовање новог ракетног система ПВО БУК чија је прва верзија уведена у наоружање 1980. године, а његова усавршена верзија настала је 1983. Развој БУК-а уследио је после анализе деловања КУБ-а у одбрани Аусанске хидроцентрале током арапско-израелских ратова, када је деловање КУБ-а показало да је боље да свако лансирно оружје има свој аутономни радар и да може да дејствује на више циљева. Тако је развијен БУК као основно борбено средство и самоходно ватрено оружје-лансер опремљен радаром.

 БУК-М2 је вишеканални ракетни систем који може да гађа шест циљева са по четири ракете, које се налазе на лансирном оружју, на даљинама од 3 до 40-50 километара или на висинима од 15 м до 22-25 км у било ком правцу и било ком азимуту. У пречнику од 170 километра БУК може да открије до 75 циљева и да истовремено прати до 15 циљева.

            Повећан број циљева на које се дејствује, могуће је захваљујући коришћењу фазиране антенске решетке, повећаној отпорности на ометање, адаптацији сопа фазиране антенске решетке према тактици и електорнским  противмерама противника, применом рачунара велике брзине и модерног поступка обраде дигиталних слика.

            Систем се састоји од : командне станице (9С470М1), тродимензионалног аквизицијског радара (9С18М1), шест самоходних ватрених оруђа ( 9А310М1) и три транспортно-лансирана оруђа (9А39М1). Сва средства су самоходна и смештена су на гусеничарима који обезбеђују добру маневарбилност и несметено кретање по неравном терену. То омогућава да БУК-М2 заузме положај за дејство директно из маршевског поретка, без претходне припреме и потребе за уређењем терена.

            Све компоненте система су снабдевене аутономним изворима напајања, опремом за навигацију, позиционирање и орјентацију. Команде и подаци унутар система се размењују жичаним или радио путем. Обично се самоходна оруђа налазе на међусобно растојању 5-10 км и 10 км од командне станице.

Командна станица је срце ракетног система БУК-М2. Преко станице се координира и управља свим компонентама ракетног система, прикупљају и обрађују информације о циљевима добијене од аквизицијског радара и самоходних оруђа. Станица захвата и прати 15 циљева, аутоматски додељујући шест најопаснијих циљева појединачним лансирним оруђима. Кључни део станице је дигитални рачунар, преко кога се обезбеђује контрола ситуације у ваздушном простору и оперативни рад борбеног система. Станица може да ради самостално или као део централизованог система (подређена команди вишег нивоа).

            Аквизицијски радар је тродимензионални, са кружним осматрањем и скенирањем, са вишеканалном дигиталном обрадом примљених сигнала. Зависно од сметњи, аквизицијки радар сам бира свој радни режим и брзину осматрања и скенирања. Радар покрива зону откирвања циљева до 25 км по висини и 100 км по даљини за циљеве који лете на висинама од 1-25км, а до 35 км за циљеве који лете на висини од 100м. Тежина радара је око 35 тона.

Задатак самоходних ватрених оружја је откривање и праћење циљева у унапред задатом сектору, идентификовање, означавање циља и лансирање ракета. На својим лансерима систем БУК има четири ракете у приправности за лансирање. Конструкција возила омогућава брзо мењање ватреног положаја при брзини од 30км/х када су укључени сви уређаји. Ова могућност повећава отпорност ракетног система БУК-М2 на десјтво антирадарских ракета и вођених авиобомби. Возило осим ракета има и вишефункционални радар, телевизијски систем за откривање и праћење циљева, дигитални рачунар и канал за вођење ракета. Већином операција управља рачунар чиме је смаљен број чланова посаде и поједностављен рад оператера.

Радар лансирног оруђа користи пет врста радарских сигнала: квазиконтинуални,импулсни са линеарном фреквенцијском модулацијом, импулсни који се компромитује на пријему, линерано-фреквенцијски модулисани сигнал са дигиталном селекцијом покретних циљева, континуални и квазиконтинуални сигнал за обезбеђење рада главе за самонавођење ракете.

Самоходно лансирно оруђе може да ради у саставу ракетног система (прима податке о циљевима од командне станице) или аутономно када се додели унапред сектор одговорности. Оруђе отркива циљеве на даљини од 85 км, у сектору +60 по азимуту и 7 степени по елевацији у обиму од -10 до+80 степени. Маса му је већа од 32 тоне, а при аутономном дејству гађа само један циљ.

            Заједно са лансирним, иде и транспортно лансирно оруђе, које се користи за чување, транспорт, претовар и лансирање ракета. Вози 8 ракета, гсе се 4 ракете налазе на лансеру, а 4 ракете на транспортним носачима. Оруђе за претовар поседује и дизалицу која се користи за претовар ракета, а по потреби има и могућност лансирања ракете по команди из самоходног ватреног оруђа.

 БУК –М2 користи једностепене вођене ракете земља-ваздух средњег домета (9М38М1) са инерцијалним вођењем на почетном и самонавођњем у завршној путањи лета и нове ракете 9М317. Максимална брзина ракете је 1.200 м/с. Ракете, када се достављају, пакују се у стакленопластични контејнер и спремне су за употребу без било какве претходне провере и припреме. Век употребе је 10 година без обзира на климатске услове, а не захтева се никакво одржавање.

Ракета система БУК-М2 опремљена је полуактивном радарском главом за самонавођење, аутопилотом, активним радио-упаљачем, бојевом главом са парчадним дејством, мотором за чврсто гориво са два режима рада, турбогенератором и гасним покретачима. Парчад бојеве главе убојита је на даљини од 17 м, маса бојеве главе је 70 кг, ракета је дугачка 5,55м, а укупна маса јој је 690 килограма.

Бук М-3 звани "Викинг", представља модернизовану верзију популарног самоходног ПВО система БУК-М2.
Foto: Printscreen

БУК М3 моћни наследник М2

Бук М-3 звани “Викинг”, представља модернизовану верзију популарног самоходног ПВО система БУК-М2. У питању је ПВО систем средњег домета који за разлику од верзија М1 и М2 садржи нову електронику и нову ракету фабрички запаковану у контејнер.

Модификацију овог система развила је компанија Алмаз-Антеј чувени произвођач система С-300 и С-400. Модификација М2 у верзију М3 обухватила је: нови дигитални рачунар, систем за брзу размену података, телевизијско-термални нишан уместо телеоптичког који су имали претходни модели.
Батерија система БУК М-3 може да прати и гађа 36 циљева, док његова напредна верзија М 3 са ракетом 9Р31М способна је да обара све постојеће летеће циљеве од дронова, преко хеликоптера до авиона. Такође са верзијом М 3 могуће је обарати и високоманервабилне циљеве попут крастарећих ракета у условима јаког електронског ометања.

БУК М3 може да гађа све циљеве изнад копна и мора због своје способности вертикалног лансирања .

Батерија ракетног система БУК-М3 Викинг састоји се од два возила ТЕЛАР 9А317М (лансер и радар) и једног возила ТЕЛ 9А316М (лансер . ТЕЛАР је заснован на оклопној шасији са гусеницом ГМ-569, носи шест пројектила спремних за испаљивање постављених на куполу која се окреће у кругу од 360 степени. Купола Бук-М3 ТЕЛАР укључује радар за управљање ватром на предњој страни и лансер са шест ракета спремних за ласнирање.

Бук-М3 са новом куполом лансера опремљена је са два реда од по три ракетна контејнера. Возило за пуњење Бук-М3 Викинг је опремљено са два блока од шест пројектила на истој гусеничарској шасији као и претходна верзија породице Бук.

Бук-М3 Викинг користи нову радарско вођену ракету 9Р31М земља-ваздух (САМ) са повец́аним дометом и побољшаним укупним перформансама у поређењу са 9М38 који се користи на Бук-М1 и Бук-М2. Вероватноц́а уништења мете Бук-3М достигла је 99 посто, а максимални домет је повец́ан а на 70 км. Бук-М3 је у стању да уништи било коју врсту ваздушних циљева са домета од 2,5 до 70 км, брзином од 3.000 м/с на висини од 15 м до 35 км. Ракета Бук-М3 је оптимизована за пресретање нисколетец́их крстарец́их ракета. Ракетни систем такође укључује нови дигитални рачунар, систем за размену података велике брзине и термални уређај за снимање циља који замењује оптичке трагаче на претходним моделима Бука. Ракета 9Р31М је опремљена високоексплозивном фрагментационом бојевом главом. Ракетни систем Бук-М3 Викинг је постављен на оклопну шасију ГМ-569А као Бук-М2. Оклопно возило Бук-М3 моторизовано је са вишегоривим дизел мотором В-46 који развија 710 КС. Возило има максималну брзином од 70 км/х са максималним радијусом кретања од 500 км. Посада од 4 члана налази се на предњем делу возила.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *