Analize iskustava lokalnih ratova pokazale su da glavni udar po snagama protivnika dolazi iz vazdušnog prostora: i u Iraku 1991. i 2003. godine, i u Avganistanu 2001, i u Republici Srpskoj 1995. i tokom agresije na SRJ 1999. i aktuelna kampanja NATO u Libiji.
Za odbranu od oružja visoke preciznosti i napada savremenih borbenih sistema najefikasniji su raketni sistemi srednjeg dometa, koji se u manjim zemljama smatraju osnovinim sredstvom za protivvazdušnu odbranu (PVO) jedinica, trupa i strategijskih objekata. Veliki broj zemalja svoju PVO odbranu zasniva upravo na ovim sistemima, a najkorišćeniji je bio raketni sistem KUB, kojeg polako zamenjuje njegov naslednik visokih performansi BUK-M2.
BUK-M2 je savremena verzija poznatog ruskog raketnog sistema KUB, koji je zainteresovanim posmatračima prikazan 1992. Iz iskustva upotrebe KUB-a proizašli su tehnički zahtevi za projektovanje novog raketnog sistema PVO BUK čija je prva verzija uvedena u naoružanje 1980. godine, a njegova usavršena verzija nastala je 1983. Razvoj BUK-a usledio je posle analize delovanja KUB-a u odbrani Ausanske hidrocentrale tokom arapsko-izraelskih ratova, kada je delovanje KUB-a pokazalo da je bolje da svako lansirno oružje ima svoj autonomni radar i da može da dejstvuje na više ciljeva. Tako je razvijen BUK kao osnovno borbeno sredstvo i samohodno vatreno oružje-lanser opremljen radarom.
BUK-M2 je višekanalni raketni sistem koji može da gađa šest ciljeva sa po četiri rakete, koje se nalaze na lansirnom oružju, na daljinama od 3 do 40-50 kilometara ili na visinima od 15 m do 22-25 km u bilo kom pravcu i bilo kom azimutu. U prečniku od 170 kilometra BUK može da otkrije do 75 ciljeva i da istovremeno prati do 15 ciljeva.
Combat duty of the Buk-M3 medium-range anti-aircraft missile system in the zone of special military operations. pic.twitter.com/6CK75Mc28S
— S p r i n t e r F a m i l y (@SprinterFamily) April 14, 2023
Povećan broj ciljeva na koje se dejstvuje, moguće je zahvaljujući korišćenju fazirane antenske rešetke, povećanoj otpornosti na ometanje, adaptaciji sopa fazirane antenske rešetke prema taktici i elektornskim protivmerama protivnika, primenom računara velike brzine i modernog postupka obrade digitalnih slika.
Sistem se sastoji od : komandne stanice (9S470M1), trodimenzionalnog akvizicijskog radara (9S18M1), šest samohodnih vatrenih oruđa ( 9A310M1) i tri transportno-lansirana oruđa (9A39M1). Sva sredstva su samohodna i smeštena su na guseničarima koji obezbeđuju dobru manevarbilnost i nesmeteno kretanje po neravnom terenu. To omogućava da BUK-M2 zauzme položaj za dejstvo direktno iz marševskog poretka, bez prethodne pripreme i potrebe za uređenjem terena.
Sve komponente sistema su snabdevene autonomnim izvorima napajanja, opremom za navigaciju, pozicioniranje i orjentaciju. Komande i podaci unutar sistema se razmenjuju žičanim ili radio putem. Obično se samohodna oruđa nalaze na međusobno rastojanju 5-10 km i 10 km od komandne stanice.
Komandna stanica je srce raketnog sistema BUK-M2. Preko stanice se koordinira i upravlja svim komponentama raketnog sistema, prikupljaju i obrađuju informacije o ciljevima dobijene od akvizicijskog radara i samohodnih oruđa. Stanica zahvata i prati 15 ciljeva, automatski dodeljujući šest najopasnijih ciljeva pojedinačnim lansirnim oruđima. Ključni deo stanice je digitalni računar, preko koga se obezbeđuje kontrola situacije u vazdušnom prostoru i operativni rad borbenog sistema. Stanica može da radi samostalno ili kao deo centralizovanog sistema (podređena komandi višeg nivoa).
Akvizicijski radar je trodimenzionalni, sa kružnim osmatranjem i skeniranjem, sa višekanalnom digitalnom obradom primljenih signala. Zavisno od smetnji, akvizicijki radar sam bira svoj radni režim i brzinu osmatranja i skeniranja. Radar pokriva zonu otkirvanja ciljeva do 25 km po visini i 100 km po daljini za ciljeve koji lete na visinama od 1-25km, a do 35 km za ciljeve koji lete na visini od 100m. Težina radara je oko 35 tona.
Zadatak samohodnih vatrenih oružja je otkrivanje i praćenje ciljeva u unapred zadatom sektoru, identifikovanje, označavanje cilja i lansiranje raketa. Na svojim lanserima sistem BUK ima četiri rakete u pripravnosti za lansiranje. Konstrukcija vozila omogućava brzo menjanje vatrenog položaja pri brzini od 30km/h kada su uključeni svi uređaji. Ova mogućnost povećava otpornost raketnog sistema BUK-M2 na desjtvo antiradarskih raketa i vođenih aviobombi. Vozilo osim raketa ima i višefunkcionalni radar, televizijski sistem za otkrivanje i praćenje ciljeva, digitalni računar i kanal za vođenje raketa. Većinom operacija upravlja računar čime je smaljen broj članova posade i pojednostavljen rad operatera.
Radar lansirnog oruđa koristi pet vrsta radarskih signala: kvazikontinualni,impulsni sa linearnom frekvencijskom modulacijom, impulsni koji se kompromituje na prijemu, linerano-frekvencijski modulisani signal sa digitalnom selekcijom pokretnih ciljeva, kontinualni i kvazikontinualni signal za obezbeđenje rada glave za samonavođenje rakete.
Samohodno lansirno oruđe može da radi u sastavu raketnog sistema (prima podatke o ciljevima od komandne stanice) ili autonomno kada se dodeli unapred sektor odgovornosti. Oruđe otrkiva ciljeve na daljini od 85 km, u sektoru +60 po azimutu i 7 stepeni po elevaciji u obimu od -10 do+80 stepeni. Masa mu je veća od 32 tone, a pri autonomnom dejstvu gađa samo jedan cilj.
Zajedno sa lansirnim, ide i transportno lansirno oruđe, koje se koristi za čuvanje, transport, pretovar i lansiranje raketa. Vozi 8 raketa, gse se 4 rakete nalaze na lanseru, a 4 rakete na transportnim nosačima. Oruđe za pretovar poseduje i dizalicu koja se koristi za pretovar raketa, a po potrebi ima i mogućnost lansiranja rakete po komandi iz samohodnog vatrenog oruđa.
BUK –M2 koristi jednostepene vođene rakete zemlja-vazduh srednjeg dometa (9M38M1) sa inercijalnim vođenjem na početnom i samonavođnjem u završnoj putanji leta i nove rakete 9M317. Maksimalna brzina rakete je 1.200 m/s. Rakete, kada se dostavljaju, pakuju se u staklenoplastični kontejner i spremne su za upotrebu bez bilo kakve prethodne provere i pripreme. Vek upotrebe je 10 godina bez obzira na klimatske uslove, a ne zahteva se nikakvo održavanje.
Raketa sistema BUK-M2 opremljena je poluaktivnom radarskom glavom za samonavođenje, autopilotom, aktivnim radio-upaljačem, bojevom glavom sa parčadnim dejstvom, motorom za čvrsto gorivo sa dva režima rada, turbogeneratorom i gasnim pokretačima. Parčad bojeve glave ubojita je na daljini od 17 m, masa bojeve glave je 70 kg, raketa je dugačka 5,55m, a ukupna masa joj je 690 kilograma.
BUK M3 moćni naslednik M2
Buk M-3 zvani “Viking”, predstavlja modernizovanu verziju popularnog samohodnog PVO sistema BUK-M2. U pitanju je PVO sistem srednjeg dometa koji za razliku od verzija M1 i M2 sadrži novu elektroniku i novu raketu fabrički zapakovanu u kontejner.
Modifikaciju ovog sistema razvila je kompanija Almaz-Antej čuveni proizvođač sistema S-300 i S-400. Modifikacija M2 u verziju M3 obuhvatila je: novi digitalni računar, sistem za brzu razmenu podataka, televizijsko-termalni nišan umesto teleoptičkog koji su imali prethodni modeli.
Baterija sistema BUK M-3 može da prati i gađa 36 ciljeva, dok njegova napredna verzija M 3 sa raketom 9R31M sposobna je da obara sve postojeće leteće ciljeve od dronova, preko helikoptera do aviona. Takođe sa verzijom M 3 moguće je obarati i visokomanervabilne ciljeve poput krastarećih raketa u uslovima jakog elektronskog ometanja.
BUK M3 može da gađa sve ciljeve iznad kopna i mora zbog svoje sposobnosti vertikalnog lansiranja .
Baterija raketnog sistema BUK-M3 Viking sastoji se od dva vozila TELAR 9A317M (lanser i radar) i jednog vozila TEL 9A316M (lanser . TELAR je zasnovan na oklopnoj šasiji sa gusenicom GM-569, nosi šest projektila spremnih za ispaljivanje postavljenih na kupolu koja se okreće u krugu od 360 stepeni. Kupola Buk-M3 TELAR uključuje radar za upravljanje vatrom na prednjoj strani i lanser sa šest raketa spremnih za lasniranje.
Buk-M3 sa novom kupolom lansera opremljena je sa dva reda od po tri raketna kontejnera. Vozilo za punjenje Buk-M3 Viking je opremljeno sa dva bloka od šest projektila na istoj guseničarskoj šasiji kao i prethodna verzija porodice Buk.Buk-M3 Viking koristi novu radarsko vođenu raketu 9R31M zemlja-vazduh (SAM) sa povećanim dometom i poboljšanim ukupnim performansama u poređenju sa 9M38 koji se koristi na Buk-M1 i Buk-M2. Verovatnoća uništenja mete Buk-3M dostigla je 99 posto, a maksimalni domet je povećan a na 70 km. Buk-M3 je u stanju da uništi bilo koju vrstu vazdušnih ciljeva sa dometa od 2,5 do 70 km, brzinom od 3.000 m/s na visini od 15 m do 35 km. Raketa Buk-M3 je optimizovana za presretanje niskoletećih krstarećih raketa. Raketni sistem takođe uključuje novi digitalni računar, sistem za razmenu podataka velike brzine i termalni uređaj za snimanje cilja koji zamenjuje optičke tragače na prethodnim modelima Buka. Raketa 9R31M je opremljena visokoeksplozivnom fragmentacionom bojevom glavom. Raketni sistem Buk-M3 Viking je postavljen na oklopnu šasiju GM-569A kao Buk-M2. Oklopno vozilo Buk-M3 motorizovano je sa višegorivim dizel motorom V-46 koji razvija 710 KS. Vozilo ima maksimalnu brzinom od 70 km/h sa maksimalnim radijusom kretanja od 500 km. Posada od 4 člana nalazi se na prednjem delu vozila.