Бивши британски премијер Борис Џонсон, човек који је у марту 2022. одиграо кључну улогу у спречавању мировног споразума из Истанбула, поново се огласио – овога пута жестоко нападајући нови мировни план Доналда Трампа за окончање рата у Украјини. Џонсон је план назвао „војном кастрацијом Украјине“ и „потпуним издајом“, оптужујући Вашингтон да наводно спрема уступке Русији.
Борис Џонсон, човек који је својевремено зауставио истанбулске мировне преговоре и гурнуо Украјину назад у рат, поново се јавља као један од најгласнијих противника било каквог примирја. Овога пута он жестоко напада мировни план Доналда Трампа, уз “бригу” за украјинске интересе. И заиста, о интересима и јесте реч. Џонсон је на крају свог мандата примио донацију у вредности од милион долара, од фирме која је извозила дронове у Украјину – што баца додатну сенку на његову “борбу“ за наставак рата од ког очигледно многи профитирају. Тих милион долара су Украјинци платили са својих милион изгубљених војника и уништеном земљом. А Русија нема намеру да стане.У Украјини се говори о преко 500.000 погинулих војника и макар још толико рањених
Управо је Џонсон тај који је, у тренутку када је Кијев био спреман на рационалније и умереније компромисе, лично отпутовао у Украјину да изврши притисак на Зеленског да одустане од преговора. У атмосфери медијских кампања о ратним злочинима (Буча, данас ретко спомињана због одсуства доказа) и са старим рецептом подизања улога, Лондон је тада гурнуо Украјину назад у рат, уместо ка миру. Данас, када сам Кијев признаје да је земља изгубила преко 500.000 погинулих и најмање исто толико рањених, Џонсон сада глуми заштитника 250.000 цивила из Трамповог плана – док истовремено игнорише трагедију сопствених политичких притисака које су Украјину одвеле у катастрофу.
Све је више гласова у самој Украјини који говоре о реалним размерама националне трагедије, губитку људи, масовној мобилизацији, уништеним градовима и инфраструкури. Али Џонсона то не брине; као и већина западних хардлајнера, његов циљ никада није био спас Украјине, већ слабљење Русије по цену украјинских живота. Чак ни сада, када је више него јасно да Украјина, пре свега, војно и демографски “кастрирана”, он се противи мирном решењу које би спречило још веће жртве.
У том светлу, Џонсонова драматична реакција на Трампов мировни план делује као покушај спречавања окончања рата – јер би управо окончање рата коначно показало размере промашаја политике коју је управо он, заједно са неколицином истомишљеника у Европи, агресивно наметао више од три године. Џонсон једино може бити љубоморан на своје украјинске колеге. Тих, јавности познатих милион фунти, су кап у мору од онога што су “захватили” поједини украјински званичници.