1. Катар: Удар у срце дипломатског решења рата
Најшокантнији догађај одиграо се у катарској престоници Дохи, где је Израел извео ваздушни напад на објекат у коме су се, према изворима, налазили високи званичници Хамаса који су дошли на преговоре о миру. ИДФ је званично преузео одговорност, наводећи да је циљ био руководство одговорно за масакр 7. октобра. У нападу је учествовало око 15 израелских авиона који су испалили више од 10 ракета на објекат у коме су живели представници Хамаса. Након напада Катар је подигао своју авијацију, док је америчка амбасада у Дохи позвала своје грађане да остану у склоништима. САД су биле обавештене о нападу док је Трамп дао зелено светло.
„Нека сви твоји непријатељи пропадну, Израеле“, објавио је на X министар културе Израела, Мики Зохар.
Ово је први пут да Израел отворено делује на територији Катара, кључног медијатора и савезника Запада у региону. Напад представља драматичан изазов катарском суверенитету и може трајно нарушити дипломатске напоре. Након напада, Катар је саопштио да се повлачи из посредничког односа у Гази.
Катар је оштро осудио ,,злочиначки напад”, назвавши га ,,флагрантним кршењем међународног права” и претњом по сопствену безбедност. Обећао је да ,,неће толерисати” такво понашање.
Израелска операција је названа ,,Врхунац ватре”, али на већ врелом Блиском истоку ватра никада не достиже врхунац само због једног догађаја, систем спојених судова и савезништава често у сукоб увуче и актере ван Блиског истока.
2. Појас Газе: На прагу тоталне копнене офанзиве
Истовремено, ИДФ је издао ултиматум свим становницима Града Газе – процењеним на милион људи – да се ,,евакуишу” према јужно одређеним ,,хуманитарним зонама”. Ово наређење упућује на неминовну, масовну копнену офанзиву чији је циљ да заузме последње упориште Хамаса.
УН упозорава да би офанзива у већ глађу погођеном граду гурнула становништво у ,,још дубљу катастрофу”. Евакуација је готово немогућа због гужви, недостатка превоза и непрекидних борби.
Премијер Нетањаху назвао је бомбардовање солитера ,,само уводом” у ,,главну, интензивну операцију”. Циљ је војни пораз Хамаса и повратак преосталих талаца.
3. Сирија: Уништење преосталог ПВО
Израелске ваздушне снаге извеле су нападе у централној и западној Сирији, близу Хомса и обалске Латакије. Према сиријским изворима, циљеви су били војни објекти.
Ови напади настављају дугогодишњу израелску политику спречавања преношења напредног оружја из Ирана на проиранске милиције у Сирији, нарочито Хезболаху.
Док нова власт у Дамаску води преговоре са Израелом о миру и стабилизацији, израелска авијација погађа преостала складишта и системе ПВО који су остали иза сада већ бивше сиријске арапске армије.
4. Западна обала: Сукоби и смрт у Џенину
Насиље на Западној обали није престало. Израелске снаге упућене у антитерористичке операције у Џенину убиле су пуцњавом два палестинска тинејџера (оба 14-годишњака). ИДФ је покренуо истрагу, тврдећи да су се осумњичени ,,запретили” војницима и није послушали наређења. Овај инцидент десио се само сат након што су палестински наоружани људи извели пуцњаву на аутобуској станици у Јерусалиму, при чему је убијено шест особа.
Џенин и Тулкарм остају жижа оружаног отпора, а Израел одржава своје најдуже војно присуство на Западној обали последњих деценија.
5. Тунис: Наводни напад на хуманитарну флотилу
Међународна активистичка група ,,Глобална сумудска флотила” (ГСФ) оптужила је Израел да је дроном напао један од њених бродова (,,Породични брод”) у луци Сиди Бу Саид у Тунису. Тврде да је запаљиви објекат бачен са дрона изазвао пожар. Туниска влада одбацује ове тврдње, наводећи да је пожар проузрокован непажњом (цигарета).
Флотила, која укључује и активисткињу Грету Тунберг, покушава да пробије израелску поморску блокаду Газе. Овај инцидент подсећа на сличне догађаје у прошлости, где су бродови са хуманитарном помоћи били мета напада или пресретања.
Закључак: Координисана регионална стратегија
Ови догађаји, иако географски распрострањени, указују на координисану и агресивну израелску стратегију која се спроводи на неколико фронтова истовремено:
- Директни удар на командну структуру: Напад у Дохи има за циљ да дестабилизује и уништи руководство Хамаса ван Газе.
- Коначни обрачун у срцу територије: Припрема за офанзиву на град Газу има за циљ коначно војно смиривање појаса.
- Неутралисање спољних претњи: Напади у Сирији спречавају регионалне силе да појачају Хамас и да се нова власт у Сирији противи акцијама Тел Авива.
- Контрола унутрашњег фронта: Операције на Западној обали спречавају запаљиву ситуацију да се прелије у још већи сукоб.
Ова ескалација ставља велики притисак на међународну заједницу, нарочито САД, да реагују и обуздају свог савезника, док региону прети потпуно распламсавање рата на више фронтова и највећа хуманитарна катастрофа у 21. веку.
Израелски премијер Нетањаху мора да одржава сталне тензије јер докле год траје ратно стање он не мора да распише изборе и да излази пред суд због поступака који се воде против њега у Израелу. И ако стотине хиљада Израелаца на протестима тражи прекид ватре у Гази и враћање талаца, он има друге планове.