Путин: „Треба отклонити узроке кризе“
Руски председник Владимир Путин нагласио је да је кључ за одрживо решење украјинског сукоба у „отклањању свих примарних корена, примарних узрока тог сукоба“.
„Слажем се са председником Трампом, као што је данас рекао, да би, наравно, требало осигурати и безбедност Украјине. Наравно, спремни смо да радимо на томе,“ рекао је Путин.
Путин је оценио да је састанак био „конструктиван и користан“, и да је „логично“ што се одржао на Аљасци, јер су Русија и САД суседи које дели само 4 км залива. Подсетио је на заједничку историју, укључујући културно наслеђе „Руске Америке“ где је истакао православну цркву и да данас више од 700 географских имена потиче из времена руске управе и гробове совјетских пилота на Аљасци, за чије очување је захвалио америчким властима.
Он је такође изјавио да верује како су „данашњи договори полазна тачка за решавање украјинског питања“ и да би „рат у Украјини био спречен да је Трамп био председник 2022. године“.
Путин је поручио да Русија сматра украјински народ братским и да је „тренутна ситуација у Украјини трагедија и велика бол за Русију“.
Трамп: „Велики напредак, али нема договора док га нема“
Председник Доналд Трамп оценио је да је састанак био „веома продуктиван“ и да су „многе, многе тачке“ усаглашене.
„Од неколико великих нисмо баш стигли до краја, али смо постигли известан напредак. Дакле, нема договора док не буде договора,“ рекао је Трамп.
Трамп је најавио да ће обавестити НАТО, „разне људе које сматра прикладним“, као и председника Украјине Володимира Зеленског о резултатима сусрета. Ипак, признао је да још увек нема договора са Русијом о „најважнијој тачки“ споразума о Украјини, али је уверен у добре шансе за постизање решења.
Дипломатске поруке између редова
На крају конференције, Трамп је изговорио ,,Хвала теби Владимире, сигурно ћемо се поново видети”, Путин је, на енглеском, поручио: „Следећи пут у Москви?“. Трамп је уз осмех одговорио да га то „мало узнемирава“, али да „може да замисли да се то догоди“.
Позив у Москву био је сигнал руској јавности да Кремљ није изолован, док је Трампова полуозбиљна реакција омогућила да остане у улози опрезног, али отвореног саговорника.
Путин је по доласку у Енкориџ назвао Трампа „драгим комшијом“ и изразио задовољство што га види у добром здрављу — гест који у дипломатском протоколу има улогу личног приближавања и грађења поверења.
Контроверзно подсећање на „мешање“ у изборе
Трамп је искористио прилику да се осврне на оптужбе о руском мешању у изборе 2016. године, које је поново назвао „преваром“.
„Умешала нас је превара Русија, Русија, Русија. Знао је да је то превара, а и ја сам знао да је то превара,“ рекао је Трамп, мислећи на Путина. Додао је да је „оно што је урађено било веома криминално“ и да је то „отежало да се као земља бавимо пословима“, али да верује како ће „када се ово заврши, постојати добре шансе“.
Између сцене и суштине
Сусрет у Енкориџу био је комбинација дипломатске представе и озбиљног разговора. Иако су и Путин и Трамп нагласили „велики напредак“, разлике у њиховим интерпретацијама тог напретка показују да је реч више о припреми терена него о коначном договору.
Избор Аљаске као места сусрета био је снажан симболички потез: она истовремено повезује две државе историјом и географијом, али и представља „граничну зону“ у којој се могу водити преговори без директног политичког терета Вашингтона или Москве.
Без заједничког документа и јасних рокова, обећани „велики напредак“ остаје у домену политичке реторике, али отвара врата да се, уколико следећи сусрет заиста буде у Москви, можда разговара и о конкретним корацима ка примирју.
Права победа дипломатије над ратом била би ,,нова Јалта” у Кини где би присуство и кинеског лидера омогућило нови договор ,,велике тројке”.