Povećano američko vojno prisustvo kod Venecuele: Do 16.000 vojnika na Karibima

Sjedinjene Države značajno pojačavaju svoje vojno prisustvo u Karipskom moru, u blizini obale Venecuele, a ukupan broj američkih vojnika u regionu mogao bi da dostigne i do 16.000, objavili su američki mediji pozivajući se na proračune Pentagona.

Ovo gomilanje vojne moći, koje uključuje nosač aviona, nuklearnu podmornicu i strateške bombardere, tumači se kao nastavak kampanje protiv trgovine drogom. Međutim, analitičari i istorijske paralele ukazuju na rizik od eskalacije i potencijalnih širih ciljeva, uključujući i promenu režima u Karakasu.

Sastav snaga: Od nosača aviona do B-52 bombardera

Prema izveštajima, američki kontingent trenutno čini osam ratnih brodova, nuklearna podmornica i specijalno plovilo. Ove snage podržavaju avioni dejstvujući iz baza na Karibima, među kojima su i strateški bombarderi B-52 i borbeni avioni F-35.

Ključni pojačanje očekuje se dolaskom najvećeg nosača aviona američke mornarice, USS Gerald R. Ford (CVN-78)), zajedno sa pratećom grupom od pet brodova. Nakon njegovog pristizanja, ukupni broj američkih vojnika u regionu procenjuje se na oko 16.000.

Zvanično obrazloženje vs. Šire tumačenje

Zvanično, Vašington ovu operaciju predstavlja kao borbu protiv trgovine drogom, optužujući režim Nikolasa Madura da stoji na čelu narko-kartela. Dosadašnji dejstva uključivali su uništavanje brodova u međunarodnim vodama koje su SAD označile kao švercere droge.

Međutim, masovno prisustvo vojske i navodi da je predsednik Tramp ovlastio CIA da sprovodi tajne operacije u Venecueli, otvaraju pitanje o pravim razmerama i ciljevima akcije. Tramp je, iako je negirao da razmatra napade na Venecuelu, ponudio nagradu od 50 miliona dolara za informacije koje vode hapšenju ili osudi Madura.

Istorijske paralele: Od Čilea do Kube

Američki mediji skreću pažnju na istorijske presedeve intervencija SAD u Latinskoj Americi. Pomorsko gomilanje ove razmere podseća na kubansku raketnu krizu iz 1962. godine.

Paralele se povlače i sa:

Čile 1973: Demokratski izabrani marksistički predsednik Salvador Aljende svrgnut je u puču koji je podsticala administracija predsednika Niksona.

Gvatemala 1954: Izabrani predsednik Jakobo Arbenz svrgnut je u puču koji je pokrenula CIA, što je započelo decenije dug građanski rat.

Kuba: Mnogostruki neuspeli pokušaji CIA da izvrši atentat na Fidela Kastra ili da ga svrgne, uključujući i invaziju u Zalivu svinja.

Ovi istorijski trenuci služe kao uzbudljiva pozadina za trenutnu situaciju, sugerišući da bi sadašnja vojna akcija mogla da ima šire političke ciljeve.

Reakcije i potencijalni ishodi

Venecuelanske vlasti odbacuju optužbe i osuđuju prisustvo strane vojske kao provokaciju. Ministar odbrane Pit Hegset odbio je da komentariše operativne detalje ili moguće napade u Venecueli, ističući da je prioritet isplata vojnika usled blokade u Kongresu.

Scenariji koje mediji navode kreću se od vazdušnih udara na navodne objekte kartela do pokušaja otmice ili eliminacije Madura. S obzirom na njegovo jako obezbeđenje i prošle pokušaje atentata, bilo kakva akcija direktno usmerena na njega nosi visok rizik od eskalacije i krvoprolića.

Zaključak

Dok se zvanično Vašington drži narativa o borbi protiv droge, raspored najsavremenije američke ratne tehnologije i istorijski kontekst intervencija u regionu ukazuju na znatno širu geopolitičku igru. Svet pažljivo prati da li će se vojno prisustvo od 16.000 vojnika koristiti samo za navodnu borbu protiv narko-kartela, ili je to korak ka otvorenijoj konfrontaciji sa režimom u Karakasu, sa nepredvidivim posledicama po ceo region.