ЗАШТО СЕ ЕТИОПИЈА КУПУЈУЋИ РУСКЕ СУ-30 ПРИДРУЖИЛА АЛЖИРУ И КАЗАХСТАНУ ОДБИЈАЈУЋИ ФРАНЦУСКЕ ЛОВЦЕ RAFALE?

Дана 16. јануара потврђено је да је Етиопија постала петнаеста земља која је добила руске тешке ловце двоседе Су-30, а државна Етиопска радиодифузна корпорација је известила да је примљен неоткривен број авиона.

Најмање два авиона се тренутно налазе у земљи. Дуго се шпекулисало коју би класу ловаца Етиопија набавила да би заменила своје старе ловце МиГ-23 које је набавила 1980-их, а потенцијално чак и неке од њених Су-27 који су набављени касних 1990-их и вероватно ће такође бити у последњем деценију у служби. Етиопија је потврђена као клијент за кинески лаки ловац Л-15 почетком 2022. године, што указује да ће ови лакши авиони заменити МиГ-23, док ће Су-30 заменити Су-27 као део комбинације “високо-ниско”. Али како пише Military Watch Magazine: “Иако је варијанта набављеног Су-30 и даље непозната, вероватно ће то бити или Су-30СМ или Су-30СМ2, последњи који је побољшана варијанта са моторима АЛ-41Ф-1С из ловаца Су-35 који имају смањене потребе за одржавањем и побољшање домета ловца и перформанси лета”.

Али ту се аутор мало занео у својој процени. “Етиопија је добила Су-30К индијског ратног ваздухопловства. Индија је 2007. године вратила Русији свих 18 авиона Су-30К у замену за “чистокрвне” ловце Су-30МКИ. У 2011. години сви авиони су превезени из Индије у Белорусију у 558. фабрику за ремонт авиона у Барановичима, где су ускладиштени ради даље препродаје. Ангола је 2013. године купила 12 бивших индијских ловаца Су-30К са испоруком 2017. године након модификација и поправки које су извршене у Белорусији. Пропао је покушај да се преосталих шест авиона прода истој Анголи. Али, судећи по информацијама које су се појавиле, ипак их је купила Етиопија. За сада нема информација о овом уговору, па се не може рећи када ће Ваздухопловство ове земље добити преостала четири авиона”.

Ловцима ове серије за титулу најспособнијих на афричком континенту, конкуренти су само најновија серија Су-30МКА Алжирског ратног ваздухопловства испоручена 2020. године – позицију коју је Етиопија раније постигла пре три деценије када је први пут набавила Су-27 од Русије.

Етиопија се раније сматрала водећим клијентом за француски ловац Rafale, а након вишеструких неуспешних понуда у афричким државама, укључујући Мароко, Алжир и Либију, локални медији су известили да Париз агресивно пласира ловце у Адис Абебу. Избор Етиопије за Су-30 у односу на Rafale посебно је уследио након сличне одлуке коју је 30. новембра 2023. објавило казахстанско министарство одбране, које је одабрало Су-30СМ. Тада је заменик команданта ПВО и начелник Главног одељења за наоружање Јержан Нилдибајев изјавио да је Су-30 имао бољи однос „квалитет-цена” у односу на француски авион. Једине друге земље за које се зна да су авионе Rafale и Су-30 сматрале конкурентима за набавку, а то су Алжир и Либија, обе су такође одабрале Су-30. Иако је Либија била на удару више чланица НАТО и њена влада је збачена пре реализације набавке авиона. Индијско ваздухопловство у међувремену, иако је набавило 36 авиона Rafale, није одустало од накнадне поруџбине и наставило је да шири своју флоту Су-30 на 270 ловаца. Како аутор у тексту даље наводи: “Су-30СМ који су набавили Етиопија и Казахстан уско је повезан са Су-30МКА који је набавио Алжир и Су-30МКИ који је набавила Индија, при чему су сва три произведена у Иркутској авио фабрици и сматрају се најспособнијим варијантама авиона”. Међутим, аутор намерно или не, игнорише чињеницу да је Етиопија добила ловце Су-30К, без канарда и мотора са векторисаним потиском, што се јасно уочава на фотографији. Није спорно, да ће авиони бити доведени на неки од напредних стандарда, а о чему за сад нема говора.

Примарне предности авиона Rafale како пише аутор даље у тексту за Military Watch Magazine: “у односу на Су-30 укључују мање потребе за одржавањем као много лакшим авионом, с тим да су његови мотори М88 најслабији у производњи за било коју класу ловаца на свету и сходно томе захтевају релативно мало посла. Новије варијанте авиона Rafale такође имају користи од сензора и електронике који се сматрају софистициранијим од оних на Су-30, који не интегрише најновије руске авионске системе виђене на новим ловцима Су-57. Су-30 се иначе сматра супериорним у скоро свим аспектима својих перформанси, са скоро дупло већом издржљивошћу, дупло већим дометом радара који обезбеђује далеко супериорнију процену одређених борбених ситуација (на енглеском Situational Awareness) и домет детекције од 400 км, и далеко већу висину, брзину и маневарску способност. Су-30 направљени у Иркутску такође имају користи од мотора за векторски потисак који обезбеђују маневрисање при малој брзини без премца ниједном западном ловцу. Домет борбе ваздух-ваздух овог авиона од преко 300 км коришћењем пројектила Р-37М такође је далеко дужи од било које класе ловаца Запада”.

Способност Русије да испоручи Су-30 много брже него што Француска може да испоручи Rafale, често у року од годину дана од потписивања уговора, и значајне сличности са Су-27 које су већ постављене, што ће смањити потребе за обуком, сматрају се другим важним факторима који могу утицали на Етиопију да фаворизује Су-30 у тренутку када су хитно потребни нови ловци. Чињеница да је Су-30 прошао далеко интензивнија борбена тестирања у свим интензитетима, где су операције Rafale биле ограничене на мали број удара ниског интензитета изван визуелног домета на минимално брањене копнене циљеве, била је још један фактор у корист руског ловца. С обзиром да Француска има дугу историју спречавања испоруке осетљивих спецификација својих ловаца противницима својих одбрамбених клијената, као што се видело током Заливског и Фокландског рата како би омогућила другим чланицама НАТО да се боље супротставе ирачким и аргентинским ловцима Mirage-III и Mirage F-1, Русија се ту показала као много поузданији партнер.

Етиопија је почела да користи совјетске ловце током 1980-их, а након одвајања Еритреје од земље 1993. и набавке руских МиГ-29 од стране новоформираних Еритрејских ваздухопловних снага, Етиопија је брзо наручила ловце Су-27СК и њихове деривате са два седишта, Су-27УБК. Ангажовање у Етиопско-еритрејском рату 1998-2000. године показало је да Су-27 демонстрирају своју удобну супериорност, оборећи четири МиГ-29 без сопствених губитака, што је довело до тога да Еритреја затим набави два Су-27 за сопствену флоту после рата. С обзиром да је Етиопија запала у стање грађанског рата од краја 2020. године и да се суочава са територијалним споровима са Суданом, сталним тензијама са Еритрејом и претњама из суседног Египта око права на воду реке Нил, очекује се да ће набавка Су-30 унапредити способност Етиопије да се супротстављања претњама било ког од ових актера. Су-30 обезбеђује етиопском ратном ваздухопловству одлучујућу надмоћ над еритрејским Су-27С и суданским ловцима МиГ-29СМЕ.

Одбијање Француске да испоручи Египату ракете ваздух-ваздух Meteor за ловце Rafale такође обезбеђује огромну предност Су-30 етиопских ваздухопловних снага у случају могућег сукоба. Каиро је подлегао притиску Запада и отказао своју поруџбину из 2018. године за више способних ловци Су-35. Али се ту нашао Иран који је ту наруџбину преузео за себе.

Авиони Су-30 такође имају способности за прецизне ударе са дистанце које би могле значајно да побољшају способност етиопског ваздухопловства да пружи ваздушну подршку против побуњеника у регионима Тиграј.

За сад је Етиопија добила ловце Су-30К, а да ли ће они прећи на неку напреднију верзију, остаје нам да видимо.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *