Ескалација сукоба у Кашмиру добила је нову димензију, пошто је Пакистан објавио снимке борбене употребе кинеског оружја, претварајући линију раздвајања у витрину за демонстрацију војне сарадње са Пекингом.
Артиљеријски фронт: СХ-15 у првој борбеној употреби
Пакистанска војска је први пут у реалним борбеним условима употребила самоходне хаубице СХ-15 (ПЦЛ-181) калибра 155 мм. Ове хаубице, произведене у Кини и уведене у пакистански арсенал 2022. године, користе прецизно навођену муницију и имају домет до 53 км.
„Систем је показао надмоћ над индијском артиљеријом“, саопштио је портпарол пакистанске војске. Делхи је ове наводе одбацио као „пропаганду без оперативне основе“.
Ваздухопловство и ПВО: Пекиншки арсенал у пакистанској служби
Поред артиљерије, Пакистан је у интензивним борбама распоредио и низ кинеских платформи:
- ЈФ-17 Тхундер – борбени авион развијен у сарадњи са Кином
- Ј-10Ц – напредни кинески ловац четврте генерације
- ХQ-16А – системи ПВО средњег домета
- ПЛ-15 – ракете ваздух-ваздух дугог домета
Према тврдњама Исламабада, наведени системи су употребљени у обарању пет индијских летелица, укључујући и авионе Рафале француске производње. Индија је ове извештаје оштро демантовала.
Тржишни ефекат: „Жива реклама“ за кинеску одбрамбену индустрију
Последице сукоба осетиле су се и на финансијским тржиштима:
- Акције Ченгду авијатикс корпорације (ЦАЦ), произвођача Ј-10, порасле су за 16%
- Норинко, произвођач СХ-15, бележи нагли раст уговора и поруџбина
Безбедносне последице: Трагови кинеске опреме ван регуларне војске
Према индијским изворима, у последњим нападима у Кашмиру забележено је коришћење кинеских сателитских телефона и навигационих система од стране терориста, присуство страних бораца у региону са могућом логистичком подршком из иностранства и континуиран проток кинеске опреме до нерегуларних формација
Геополитички импулси: Трка у наоружању на новом нивоу?
Овај развој догађаја покреће низ стратешких питања:
Да ли ће кинески системи потиснути руску и западну технологију у региону? Хоће ли се трка у наоружању у Јужној Азији убрзати? Какве ће бити дугорочне последице за баланс снага у Индијском потконтиненту?
Док дипломате позивају на деескалацију, аналитичари упозоравају да би сукоб у Кашмиру могао постати тестна платформа за кинеско оружје, али и сигнал широј геополитичкој публици: Пекинг је не само економска, већ и све утицајнија војна сила у региону и свету.