Иран обнавља ПВО уз кинеске системе ХQ-9Б: Нафта у замену за одбрану

Техеран је, према наводима више обавештајних извора са Блиског истока, примио модернизоване кинеске противваздушне ракетне системе ХQ-9Б као део хитног програма обнове својих ПВО капацитета, који су ослабљени током недавног 12-дневног конфликта са Израелом. Испорука је реализована убрзо након постизања прећутног примирја између Ирана и Израела 24. јуна 2025. године.

Нафта за оружје

Према изворима које цитира Миддле Еаст Еyе, Техеран је ове напредне системе набавио кроз шему трговине нафтом, што представља још један покушај Ирана да заобиђе америчке санкције. Кина, која већ увози скоро 90 одсто иранске сирове нафте, остаје главни економски и енергетски партнер Исламске Републике.

Иако се не наводи тачан број испоручених батерија, системи ХQ-9Б биће интегрисани у иранску вишеслојну ПВО мрежу, коју тренутно чине руске С-300ПМУ2, домаћи Бавар-373 и серија Хордад, као и старији кинески модели. Током сукоба уништени су ирански лансери балистичких ракета, радари и командни објекати. Међутим, иранске снаге су успеле да узврате ударима по циљевима у Тел Авиву и Хаифи, што је указало на потребу за јачом ПВО заштитом.

ХQ-9Б

ХQ-9Б, који је развила кинеска компанија ЦПМИЕЦ, представља напредну варијанту система инспирисаног руским С-300. Његова ракета на чврсто гориво има домет до 260 км и максималну висину дејства од 27 км, крећући се брзином преко 4.2 маха. Систем може истовремено пратити и гађати више циљева, укључујући стелт летелице и пројектиле великом брзином, захваљујући радару ХТ-233 и способности 360-степене детекције.

Ова набавка такође долази у контексту шире сарадње Ирана и Кине у области одбрамбених технологија. Почетком 2025. године, Иран је из Кине увезао и преко 1.000 тона натријум перхлората, кључне компоненте за производњу балистичких ракета на чврсто гориво. Очекују се додатне испоруке амонијум перхлората које би, према проценама аналитичара, омогућиле производњу до 800 ракета кратког домета.

Блок против Запада

Војна сарадња две државе све је чешћа, али структурисана тако да избегава директну конфронтацију са Западом. Током израелско-иранског сукоба, Кина је дипломатски осудила западне ваздушне ударе преко платформи као што су УН и БРИКС, али није понудила отворену војну подршку.

Постоје и спекулације да Техеран преговара са Пекингом о потенцијалној набавци вишенаменских ловаца Ј-10Ц, што би представљало додатни искорак у модернизацији иранског ратног ваздухопловства. Уколико до договора дође, реч би била о најзначајнијој трансакцији кинеског наоружања према Ирану у последњих деценију и по.

Интеграција ХQ-9Б у иранску ПВО мрежу означава не само технолошки напредак, већ и геополитички сигнал: Техеран наставља да гради односе са силама Истока, упркос притисцима Запада, и не одустаје од својих одбрамбених амбиција, чак ни у сенци директних удара.