Финска припрема повратак противпешадијских мина у наоружање и ускоро би требало да покрене поступак за набавку око милион комада. Потез долази после иступања Хелсинкија из Отавске конвенције, које је ступило на снагу 10. јануара, у оквиру ширег јачања територијалне одбране према граници са Русијом.
Планиране су две врсте мина домаће производње: модерна цеваста мина која се активира затезном жицом и нагазна мина која се активира притиском. Финска војска наводи да би касније могла да набави и технички напредније типове.
Прве испоруке 2027, производња од 2028.
Прве нове мине и пратећа опрема за обуку очекују се током 2027. године. Почетак производње у Финској планиран је за 2028. годину, док је пројекат тренутно у фази припреме, анализе тржишта и израде техничких захтева пред расписивање тендера.
Вредност програма процењује се на око 110 милиона долара, а последње испоруке планиране су током 2030-их. Сви регрути требало би да прођу обуку за употребу противпешадијских мина.
Хелсинки наводи да мине неће бити постављане у миру и да су предвиђене само за ванредне услове. Циљ је да се залихе врате на ниво који је Финска имала пре приступања Отавској конвенцији 2012. године.
Јачање одбране на северу Европе
Одлука Финске долази у тренутку када више држава на источном крилу НАТО напушта исту конвенцију, укључујући Пољску, Литванију, Летонију и Естонију. Разлог је процена да Русија дугорочно јача војно присуство дуж северног сектора Алијансе.
Москва је 2024. поново успоставила Лењинградски војни округ. Финска процењује да непосредна руска способност у њеној близини још није нагло порасла, али да би у наредним годинама, уз развој инфраструктуре и пребацивање снага, притисак на источну границу могао да буде већи.