Андреј Млакар
Турска, која после САД има другу армију по јачини у НАТО пакта и најбројнију флоту тенкова углавном америчког ( М-48, М60) и немачког (Леопард 1 и Леопард 2).
Тренутно бројно стање тенковских јединица Турске износи: 2,378 тенкова. Према типовима то изгледа овако: 316 Leopard 2A4 (који ће бити модернизовани); 170 Leopard 1A4; 227 Leopard 1A3; 100 M60A1; 650 M60A3. У резерви је 165 M60TM Firat и 750 M48A5 T2 Patton.
Серијска производња турског главног борбеног тенка „АЛТАЈ“ почеће у Турској 2025. године.
Према речима турског министра одбране, оружаним снагама ће бити стављено на располагање укупно 250 тенкова „АЛТАJ“. Иначе то је прва серија од укупно четири. Свака серија ће имати по 250 тенкова.
Једна од најдужих историја избора тенковског мотора је коначно завршена одлуком да то буде Јужна Кореја и њихов мотор који користи тенк К-2 од кога делом порекло води и турски Алтај. Иначе Турска је дуго времена тражила адекватан мотор и у ту сврху потрага је ишла од САД, Немачке, Украјине, Јапана, Русије да би се на крају завршило у Кореји.
Историја развоја турског тенка дуга је тачно 30 године. први снови о потпуно домаћем тенку појавили су се 1994. године. прво је то била идеја да се произведе у домаћим погонима инострани тенк по лиценци, а онда у разговорима политичког и војног врха одлучено је да је боље произвести свој домаћи тенк него по лиценци.
Званично турски пројекат развоја тенка носио је назив MITUP -Milli Tank Uretimi Projesi који производи компанија Отокар. Пројекат је покренуо 2005 године када је израђена Студија о могућности прихваћања модела производње домаћег тенка. Развој и производња тенка поверена је компанији “Отокар” који има дугу историју у озради различитих оклопних возила домаће производње и по лиценци. Истакли су се посебно у буму развоја домаћих оклопних возила точкаша и возила МРАП.
Године 2006 су поново пројекат темељито проучили, а у марту 2007. са компанијом Отокар потписали споразум о пројектовању и развоју прототипа домаћег тенка. Вредност посла оцењена је на 500 милиона долара.
Уговор је предвиђао да се направе четири прототипна возила , као и комплетирање прототипне серија , лабоараторијска тестирања подсклопова и система и функционална полигонска испитивања, која су требала да буду закључена за шест година. Од тога је прошло укупно 17 година. Серијска производња према студији требала су да почну 2016/2017. Први функционални пртотипи завршени су били крајем 2012.
🇹🇷 Serial production of the Turkish main battle tank “ALTAY” will begin in Turkey in 2025. According to the Turkish Defense Minister, a total of 250 “ALTAY” tanks will be made available to the armed forces. https://t.co/1ccjxl7r6C pic.twitter.com/Z37yQ0KS9c
— OSINT Expert (@OsintExperts) May 3, 2024
Јавности су приказана два модела МТR PV 1 платформа за тестирање кретања и прво прототипно возило FTP PV 2 и платформа за тестирање ватрене моћи тенка, друго прототипно возило.
На тенковском полигону су демонстрирали кретање са провером свих каратеристика брзина, савладавање различитих терена и мањих препрека, убрзање, кочење, окретање око вертикалне осе у месту.
Пред коначну одлуку о почетку серијске производње уследила је израда још два прототипа за истраживање и верификацију прототипне серије.Укупно ће бити израећено 1.000 тенкова, односно четири серије по 250 тенкова. Цена по тенку требала би бити 5,5 милиона долара. Са почетком производње Турска је требала да постане једна од земаља која самостално може да производи тенк.
Сам тенк Алтај пројектован је по класичној шеми, четворочлана посада, нема аутоматског система за пуњење топа и са стандардним распоредом унутар тенка управно одељење напред. Возачево место налази се на средини тенка, борбени део на средини тенка, а у куполи се налази командир, нишанџија и пунилац, позади се налази моторно трансмисионо одељење.
Командир и нишанџија имају заједнички поклопац за излаз и улаз на врху десне стране куполе, а пунилац се налази на левој страни куполе тенка.
Када се гледа споља тенк види се да доста има сличности са немачким тенком Леопард 2 верзије А5 и А6. Конструкција тенка направљена је од варених челичних плоча профилисаних тако да омогућавају заштиту од већине ручних ракетних бацача, противоклопних ракета.
Тенк има и додатну оклопну заштиту. Модуларност оклопа треће генерације омогућава замену са новим модулима у случају оштећења са савременим модулима.
Основно наружање тенка Алтај је 120 мм глаткоцевни топ који има на врху цеви уређај за утврђивање референтне закривљености цеви. Борбени комплет у тенку је 42 гранате са полусагоривом чауром. Са топом је псрегнут митраљез калибра 7,62 мм, а на куполи се налази тешки митраљез калибра 12,7 мм. овај митраљез монтиран је на даљински управивој платформи на куполи.
Бацачи димних бомби су распоређени на ободу куполе. По осам са сваке стране. Топ је стабилисан у обе равне вертикано и хоризонтално са командама-џојстик за командира и нишанџију и омогућава гађање из топа и пуцање из митраљеза са својих места. Командир има приротет приликом избора циљева. Има панорамску нишаснку справу за нишанџију која је уграђена у кућиште на куполи. Упређаји су независно стабилисаниу погледу на оружје, уређај за праћење циљева обезебеђује непрекидно праћење када се мета налази иза неке природне препреке.
Турска комапнија Аселсан развила систем за управљање ватром “Волкан” који се састоји од ласерског даљиномера са заштитом за очи, балистичког рачунара, TV/CCD камере за осматрање дању и ноћу и у сложеним метео условима, метео сензор, независно стабилисана осматрачка станица за командира, дефлектор за отклањање закривљености цеви, уношење података за сваки тип гранате, сензори за нагиб и непрекидно праћење циља. Из камере се слика преноси на екран командира и нишанџије.
У тенк је уграђен и рачунар СУВ Волкано 3 као и различити системи попут Ц4И са радиофонским и дигиталним системима комуникације.
Мотор је био највећи проблем тенка Алтај било је различитих проблема који су решени тек крајем 2023. године. Првих 85 мотора обезбедиће Сеул, а остатак ће се производити у локалним погонима. Прва два тенка су већ предата војсци, на њима су квалификациони тестови. По завршетку, почеће тестирање тенкова на терену које ће трајати од године и по до две године.
У питању јe мотор STX Engine јачине 1.500 коњских снага. Мотор и трансмисија чине једну целину која омогућава брзу промену у теренским условима.
Тактичко технички подаци за тенк Алтај
Димензије: дужина 7,73 м, ширина 3,97 м, висина 2,64 м
Маса 60 тона
Посада 4 члана
Аутономија 430 км
Топ 120 мм мкЕк са42 гранате