Свака земља на свој начин има успеха у том послу, а због неких најава одлучили смо да упоредо прикажемо ове две самоходне хаубице и њихове тактичко техничке карактеристике
Србија као и Француска спадају поред Чешке, Словачке, Шведске, Немачке, Русије, у ред земља које производе артиљеријска оруђа.
Свака земља на свој начин има успеха у том послу, а због неких најава одлучили смо да упоредо прикажемо ове две самоходне хаубице и њихове тактичко техничке карактеристике.
Нора Б52 Хаубица
Самоходна хаубица „НОРА Б-52” – ново оруђе артиљерије (кодни назив НОРА 34) представља борбени систем који је доживео огроман продајни успех извозом u Азији и Африци. Југоимпорт–СДПР је био финансијер и носилац целог пројекта после обнове развоја овог оружја средином 2003 године за потребе иностраног купца. Хаубица је настала конверовањем топа калибра 130 мм у калибар 152 мм постављена је на шасију са точковима.
Савремена генерација развоја оруђа, ознаке НОРА-Б52К1, финализована је била у предузећу„Лола-систем” и резултат је вишегодишњих максималних напора пројектног тима, уз ангажовање развојних и опитних капацитета ВТИ и ТОЦ КоВ и сарадњу више водећих предузећа одбрамбене индустрије, „МБЛ Лучани”, „Слобода”, „Прва петолетка” и др.
The newest Serbian 155-mm/L52 self-propelled gun “NORA B-52 NG” (“NORA B-52 NG”) at the “Partner 2023” exhibition, held in the fall of 2023 in Belgrade. pic.twitter.com/q4CbUQlw8j
— Sukhoi Su-57 "Felon"👑ZOV (@75Sukhoi) April 19, 2024
Систем у верзији М-15 се производи у фабрици БСС (Боребни сложени системи) у Великој Плани. Балистички систем заснива се на цеви калибра 155 мм, дужине 52 калибра, запремине барутне коморе 23 литра, са двокоморном гасном кочницом високе ефикасности. Барутна комора развијена је на оригиналном решењу самозаптивања, са револверским носачем каписли.
Тренутно највећи корисник Норе је Унија Мијанмар која има 30 оруђа, затим следи Кипар 24 комада, Војска Србије 18 комада и Бангладеш такође 18, док Кенија има 2 комада. Иначе Бангладеш и Унија Мијанмар имају као командна возила батерије БОВ КИВ конфигурације 4х4.
Француски CAESAR
Празнина коју су уочили француски војни стручњаци између вучне топ хаубице TR 155 мм и самоходне AUF2 калибра 155 мм, као и ангажовање француских војника у разним операцијама широм света и потреба за њиховом мобилношћу натерала је стручњаке да крену у развој новог артиљеријског система на точковима под ознаком CAESAR што је заправо француска скраћеница од CAmion Equipe d un Systeme d ARtillerie.
Развој је поверен поузданој тадашњој компанији GIAT Industri. Треба додати да је овај пројекат био више замишљен као приватни пројекат, него државни. Одлука је била да се не измишља нешто ново већ да се постојећи топ калибра 155 интегрише на точкове камиона конфигурације 6×6. У томе се успело и створен је нови лаки, мобилни артиљеријски систем.
CAESAR је настао као и што смо напоменули комбинацијом старог у овом случају цеви вучног топа калибра 155 мм који је са својим подсистемима уграђен на камион Mercedes Benz Unimog 2450L конфигурације 6×6.
Циљ је био понудити ово артиљеријско оруђе не само француској војсци, него и иностраним купцима. Први уговор о производњи овог артиљеријског система уговорени су 1999. године и то 10 борбених система. Овај артиљеријски систем представљен је као компатибилина за употребу снага за брзе интервенције јер омогућава брз превоз транспортним авионима и размештај на било којој тачки земљине кугле, а пре свега компатибилан је са стандардима НАТО пакта. Промењено безбедносно окружење утицало је да француска војска постане веома заинтересована за овај борбени систем.
Опис самоходне хаубице Нора М-15/21/НГ
НОРА самоходни артиљеријски систем је снабдевена са 36 пројектила од 155 милиметара, са аутоматским системом пуњења, што омогућава велику брзина гађања. Максимални домет хаубице зависи од пројектила и комбинације пуњења, али са повећаним пуњењем може се постићи домет од 41,2 километра. Будућим усавршавањем муниције планирано је повећање домета од 65 километара и увођење ласерски навођеног пројектила прецизнијих ефеката, спомиње се руски
Краснопољ. Такође, истиче се да је овом систему потребан само један минут да ступи у дејство и исто толико да буде спреман за покрет, што му повећава шансе за избјегавање повратне ватре.
Набрајајући карактеристике система НОРА наводи се и да стандардна опрема подразумева компјутеризовани систем контроле и земаљски навигациони систем. Истакнуто је, такође, да су посада и оружје заштићени оклопом који им пружа заштиту од метака малог калибра шрапнела и мина. Од тактичко-техничких особина наглашено је да борбена маса возила износи 34 тоне и да дизел мотор од 410 КС омогућава максималну брзину од 80 километара на сат и оперативни радијус кретања до 1.000 километара. Балистичка заштита склопова кабине возача, куполе наоружања, муницијског контејнера и резервоара од дејства стрељачког оружја и парчадног дејства артиљеријских пројектила (према СТАНАГ 4569, ниво ИИ предња и задња страна и ниво И бочне стране) и од дејства противоклопнихмина (према СТАНАГ 4569, ниво 2А и 2Б). За оклопљавање кабине и куполе се користе панцирне плоче дебљине 6 мм и 8 мм да би штитиле од дејства стрељачке муниције 7,62 x 51 НАТО и 7,72 мм x 39 АПИ БЗ руске производње са растојања од 30 метара.
Самоходна хаубица НОРА НГ
Што се тиче артиљерије свакако највећи новитет сајма била је аутоматска хаубица „Нора НГ“ позната и као „Перун“. Назив узет из словенске митологије, врховни бог Словена, али етимолошки реч значи удар, ударити.
Оно по чему се НОРА- НГ разликује од од осталих самоходних хаубица из породице НОРА је потпуна аутоматизација са високим нивоом аутономије у борбеном деловању у саставу батерије или као самосталног ватреног оруђа. Оруђе је настало интеграцијом топа-хаубице калибра 155 мм на шасију точкаша марке МАН високе проходности. МАН који је искориштен као подвозје је много мањи него претходни КАМАЗ на коме се налази НОРА М15.Овим артиљеријским системом се управља из кабине самог возила без потребе да посада излази или буде поред самог оруђа, осим у случају попуне.
Када се погледа НОРА-а има велике сличности са чешком самоходном хаубицом “Морана” чије име потиче исто из словенске митологије. Ову хаубицу развила је чешка компаније Екскалибур.
Што се тиче “НГ-а” који је јавно приказан, он је своје корене имао у самоходној хаубици “Александар М-17” која је приказан као прототип на сајму наоружања “Партнер 2017”. У питању је била хаубица која је имала аутоматски пуњач са 12 граната. Рађена је на основу студије Војске Србије за савременом хаубицом. Убрзо уследила је еволуција Норе М15 у М-21 која се такође звала Перун, и која је била послата на конкурс за ново артиљеријско оруђе за подршку у оквиру америчке механизоване пешадије “Страјкер бригаде”, где је постигла врхунске разултате, али је пресудило нешто друго, а не техничке карактеристике које су биле апсолутно на страни “Норе” М21 (или Перун).На томе се није стало, него је носилац развоја “Југоимпорт СДПР2 заједно са компанијом Борбени Сложени Системи из Велике Плане направила поптуно аутоматску хаубицу ” која се одликује високом аутономношћу. Оно што је за сад презентовано јавности, што се тиче ове самоходне хаубице је следеће:
Дужина цеви 52 калибр. Запремина барутне коморе 23 литра;Домет са ЕРФБ пројектилом. 32,5 км;
Домет са ЕРФБ ББ пројектилом: 41,5 км;
Домет са ВЛАП пројектилом 52 км;
Копматибилност за употребу све врсте артиљеријске муниције калибра 155 мм
Максимална брзина ватре је 4 гранате у минути;
Пуњење хаубице је потпуно аутоматизовано, али је остављена опција ручног пуњења као разервна у случају отказа технике;
Број чланова посаде: 4
Капацитет хаубице у обртоном бубњу “каруселу” 30 граната плус још 6 резервних које се налазе на возилу.
Поље дејства по правцу +/-30 степени,
Поље дејства по елевацији: од -5 до +65 степени,
За одређивање позиције циља користи се инерцијални навигациони систем опционо као резерва сателитски систем позиционирања ГПС или ГЛОНАСС.
Подешавање параметара за гађање циљ је потпуно аутоматизовано са грешком мање од 1 милиметар.
Спремност за гађање од заустављања хаубице до првог метка износи 60 секунди.
Иначе борбена маса овог возила износи 40 тона;
Дужина у маршевском положају 10,5 м, ширина у маршевском полжају 2,62 м и висина у маршевском положају 3,9 м.
Француски CAESAR
Као што смо и споменули артиљеријско оруђе је монтирано на задњи део тертног возила Унимог 2450Л, пре свега зато што је ово возило било познато по својим одличним карактеристикама, а користи се и у војне и цивлине сврхе у великом броју земаља. Проходност је побољшана уградњом рун флет система за контролу притиска у точковима и вожњу са општећеним пнеуматицима. Возило покреће шетоцилндрични мотор јачине 240 коњских снага и има масу од 17,68 тона. Максимална брзина по асфалтном путу је 100 км, а максимални радијус кретања 600 км. Предњи део возила за разлику од цивилног је добио нову кабину која омогућава смештај посаде од шест чланова и на серијама које су уведене у оперативну употребу она је лако оклопљена и омогућава заштиту од пушчаног и митраљеског зрна калибра 7,62 мм и парчади граната калибра 155 мм. Иначе у предњем делу на месту сузовозача налази се и рачунар за управљање ватром а на левој страни иза возача дисплеј за послугу кад је систем у борбеној употреби. На том дисплеју показују се подаци о елевацији цеви топа, подаци о пројектилу, упаљачу.
На задњем делу уграђен је топ калибра 155 мм дужине цеви 52 калибра са гасном кочницом и завојним затварачем. Иначе топ је исти као и вучни ТР Ф1. На устима цеви се налази налази се двокоморна гасна кочница, а иза возила се налази и кочница за фиксирање цеви када је систем у транспорту. На задњем делу возила налази се платформа намењена за стајање војника, али се користи и као подупирач, који обезбеђује стабилност оруђа. Платрофма се покреће помоћу хидрауличних цилиндара. Време за довођење оружја из транспортног у борбени положај захваљујући хидраулици и брзом учвршћењу и одвајању точкова од земље је један минут.
За разлику од вучног који има клизни затварач, ЦАЕСАР има конусно завојни затварач који је аутоматски и чије је отварање према нагоре. Овај систем поседује аутоматски пуњач револверског типа капацитета 14 артиљеријских граната. Да би се смањило напрезање посаде и повећала брзина ватре на десној страни налази се аутоматски пуњач граната. Међутим, барутна пуњења се стављају ручно. Користе се два обила барутних пуњења у платненој кеси или модуларна барутна пуњења.
На теренским испитивањима измерено је да је три минуте потребно да цео систем из маршевског пређе у борбени положај, испали шест пројектила, све поново врати и помери се на следећи ватрени положај. Максимални домет са пројектилима је 42 км. Елевација цеви се врши хидраулично, као и смер цеви. Управљање цеви је помоћу серво погона у систему за управљање ватром, а у ручном моду употребљава се класична нишанска справа.
Систем за управљање ватром користи инерцијални навигациони систем који је спојен са балистичким рачунаром фирме Матра Дефенце тип ЦС-202-Г. Подаци о почетној брзини ватре добијају се од артиљеријског радара Интертехницqуе РДБ-4 уграђен на постољу изнад колевке топовске цеви, пренос података се обезбеђује радио уређајима ЦСФ ПРГ 4.
Као предност овог система наведено је да има исту могућност ватре као вучна и самоходна оруђа, али већу прецизност и мобилност што повећава шансу његовог преживљавања на савременом ратишту.
Из овог артиљеријског система могуће је испаљивати све пројектиле НАТО порекла, али Французи углавном преферирају кад продају овај систем кориштење њихових пројектила калибра 155 мм у верзијама: 155 ОГРЕ, 155ОМИ, ЛУ 211 ББ, ЛУ 211ХБ, ЛУ 214 БББ, НР 269 и 265ББ. Граната ЛУ 211 ББ је класична граната пуњена експлозивом класичним ТНТ или хексогеном или мешавином што омогућава повећање његове убитачности. Французи у својој понуди имају и муницију по ознаком БОНУ.
У питању је пројектил са два подпројектила који поптуно независно у коначној фази лета трагају за циљем. Испаљује се идентично као и класични пројектили, осим што се пре опаљења упаљач на гранати темпира на висину од 1.000 м изнад циља. Кад дође до те тачке, мало избацујуће пуњење избацује два подпреојктила кроз дно гранате који ослобађају радијална или аксијална крилца-кочнице које смањују брзину и ротацију и избацију се два закрилца који имају функцију сличну падобрану, који смањују брзину пројектила за 45 м/с, ако и ротацију 15 окрета у минути. Када се проејктил налази на висини од 175 м од земље активира се фаза претраживања површине 200 м, на тај начин сваки подпројектил претражује више од 32,0000 квадратних метара подручја. Ако подпројектил за време падања не пронађе циљ он пада на земљу активира се уређајза самоуништење.
Тактичко технички подаци
Калибар 155 мм, дужина цеви 52 калибра, тежина 18 т, максимални домет 42 км, елевација од 00 до 660, брзина ватре три гранате у 15 секунди, 6 пројектила у једном минуту.
Пуњење пројектила аутоматско, потпуна аутономија деловања 1 минут. Посада 6 чланова. Опција транспорта са авионима Ц-130 , Ц-160 и А-400, Ц17
Андреје, могао си да направиш стварну упоредну анализу ова два оруђа, овде су само наведени неки технички подаци једни за другим. Требао си да даш + и – за карактеристике оба оруђа и да наведеш цену. Кажеш да српска хаубица испаљује 4 а француска 6 то треба упоредити са руском од 8 и немачком и шведском хаубицом од 10 зрна у минути.